Ноје

Ноје проклиње Хама

Ноје (хебрејски: נוֹחַ ор נֹחַ, стандардни: Nóaḥ, тиберијски: Nōªḥ, арапски: نوح, Nūḥ, „почивати“) био је десети и последњи од антедилувијалних патријарха, најпознатији по потопу који се догодио у његово време. Прича о њему је садржана у хебрејској Библији, у књизи Постања, поглавља 5-9. Библија каже да је Ноје син Ламеха и да је једанаеста генерација после Адама. Умро је 350 година после потопа када му је било 950 година (Постање 9,28-29).

Док су Потоп и Нојева арка најпознатији елементи приче о Ноју, такође се спомиње и као „први пољопривредник“ и проналазач вина, исто као у вези с епизодом пијанства и каснијим проклетством Хама (Постање 9,20-27). Неке анализе текста приповести сугеришу да њен данашњи облик у ствари сажима два првобитно различита извора, вероватно темељена на две различите приче, те да садржи елементе раније месопотамске митологије, иако су обе тврдње постале предметом оспоравања и контроверзи.

Ноје је по библијском сведочењу имао три сина Сема, Хама и Јафета од којих воде порекло три велике групе народа, односно три људске расе: Семити - жута (народи Азије и Америке), Хамити - црна (народи Африке) и Јафетити - бела раса (народи Европе).

Прича о Ноји је још темељније обрађена у каснијим абрахамнским традицијама, те је имала огроман утицај на целу западну културу.

Нојев родослов

Види још

• Нојев потоп
• Нојева барка
• Стари завет
• Библија