Нервни систем — разлика између измена
nedopunjenost |
м Враћене измене 188.255.166.20 (разговор) на последњу измену корисника Soundwaweserb |
||
| Ред 2: | Ред 2: | ||
'''Нервни систем''' обезбеђује усаглашавање организма [[животиње]] са спољашњом средином кроз сталне и брзе реакције на промене у тој средини и координацију деловања организма као целине. |
'''Нервни систем''' обезбеђује усаглашавање организма [[животиње]] са спољашњом средином кроз сталне и брзе реакције на промене у тој средини и координацију деловања организма као целине. |
||
Nervni sistem se nalazi kod svako ljuckog bica |
|||
Нервни систем је у основи изграђен од [[неурон]]а (нервних ћелија) и главне функције нервног система управо обављају неурони. Они могу пратити промене у спољашњој средини ([[драж]]и, [[стимулус]]и) и као одговор на њих генерисати и преносити информацију у виду брзог таласа деполаризације [[ћелијска мембрана|ћелијске мембране]] ([[нервни импулс]]) до ефекторних ћелија. Настанак и еволуција неурона су везани за употребу потенцијала свих ћелија да контролишу концентрације [[јон]]а са две стране плазма мембране. Вероватно је јединствена карактеристика неурона њихов кончаст облик, који омогућава преношење сигнала на релативно велике удаљености. |
Нервни систем је у основи изграђен од [[неурон]]а (нервних ћелија) и главне функције нервног система управо обављају неурони. Они могу пратити промене у спољашњој средини ([[драж]]и, [[стимулус]]и) и као одговор на њих генерисати и преносити информацију у виду брзог таласа деполаризације [[ћелијска мембрана|ћелијске мембране]] ([[нервни импулс]]) до ефекторних ћелија. Настанак и еволуција неурона су везани за употребу потенцијала свих ћелија да контролишу концентрације [[јон]]а са две стране плазма мембране. Вероватно је јединствена карактеристика неурона њихов кончаст облик, који омогућава преношење сигнала на релативно велике удаљености. |
||
Верзија на датум 11. фебруар 2013. у 19:09
Нервни систем обезбеђује усаглашавање организма животиње са спољашњом средином кроз сталне и брзе реакције на промене у тој средини и координацију деловања организма као целине.
Нервни систем је у основи изграђен од неурона (нервних ћелија) и главне функције нервног система управо обављају неурони. Они могу пратити промене у спољашњој средини (дражи, стимулуси) и као одговор на њих генерисати и преносити информацију у виду брзог таласа деполаризације ћелијске мембране (нервни импулс) до ефекторних ћелија. Настанак и еволуција неурона су везани за употребу потенцијала свих ћелија да контролишу концентрације јона са две стране плазма мембране. Вероватно је јединствена карактеристика неурона њихов кончаст облик, који омогућава преношење сигнала на релативно велике удаљености.
У филогенетски примитивном стању, нервни системи су блиско асоцирани са епидермом животиња, и најчешће лоцирани управо у његовој основи. Ова позиција осликава њихово заједничко ембриолошко порекло. Постоји неколико основних типова нервног система код животиња: дифузан, врпчаст, лествичаст, ганглионеран, цеваст.
Кичмењаци поседују цеваст нервни систем који се састоји од два дела:
- централног нервног система (ЦНС)
- периферног нервног система (ПНС).
Еволуција нервног система
Најпростији тип нервног система, мрежаст (дифузан) јавља се први пут код жарњака и реброноша. Сунђери, најпримитивније вишећелијске животиње, немају диференциран нервни систем већ код њих способност надраживања и контрактилности имају само епителијалне ћелије које се налазе око пора.
