Штурмабтајлунг

Симбол СА

Штурмабтајлунг (нем. Sturmabteilung, SA), је паравојна формација НСДАП-а - Немачке нацистичке партије у нацистичкој Немачкој. Дословно, име „штурмабтајлунг“ на немачком значи јуришни одред.

Ова паравојна формација је имала кључну улогу у успону Адолфа Хитлера на власт тридесетих година 20. века. СА-овци су били често познати као смеђокошуљаши због боје њихове униформе, док су СС-овци били познати као црнокошуљаши.

СА је била прва нацистичка паравојна група која је развила псеудо-војне титуле за своје чланове. Чинови СА ће касније бити преузети и од стране многих других група Нацистичке партије, најистакнутије СС.

Историја

Стег СА: Немачка, пробуди се!

Термин „Јуришна дивизија“ оригинално је дошао од специјализованих немачких јединица из Првог светског рата који су користили Хутјерове тактике. Уместо масовног напада, они су се организовали у мале групе које су садржавале по неколико војника. Први пут искоришћена у бици за Камбре, шира употреба ове тактике и матру 1918. дозволила је Немцима да одбаце британске и француске линије за десетине километара.

У Минхену, 1920. године, Хитлер особно оснива Орднертрупен (нем. Ordnertruppen); одред мишићавих нациста, бивших војника и пивничких избацивача с наредбом да штите његове говоре и окупљања Нацистичке партије од комуниста. У почетку је функционисало као група телохранитеља који су требали да одрже ред на нацистичким окупљањима. Убрзо је име промењено у Шпортабтајлунг (нем. Sportabteilung), скривајуће име с значењем „спортски одред“, и постаје познато по иницијалима СА. Касне 1921. име се мења у последњу верзију: Sturmabteilung. Под водством њиховог популарног лидера Ернста Рема, СА расте у важности унутар структуре нацистичких снага, са хиљадама чланова. 1922., НСДАП ствара омладинску секцију, Југенбунд (нем. Jugendbund), за младиће између 14 и 18 година. Његов наследник, Хитлерјугенд, остаје под заповедништвом СА до 1932. године. СА извршава бројне акте насиља против социјалистичких група кроз 1920-е, најчешће у мањим уличним сукобима.

Кад је Хитлер преузео власт 1933, СА постаје све више жељна власти и видела је себе као замену за немачку армију. То је разљутило регуларну армију (нем. Reichswehr) која је већ презирала Нацистичку партију, и називала СА „смеђим шљамом“. То је такође довело до тензија са осталим лидерима у партији који су видели Ремове СА растуће снаге као претњу својим личним амбицијама. СА се сматрала за опасном и радикалном организацијом, поготово зато што је општи обичај у СА био полагање заклетве лојалности локалним челницима СА, а не Адолфу Хитлеру или Нацистичкој партији у целини.

С циљем да уђе у савез са нерадикалним снагама у немачкој војсци и да учврсти своју позицију унутар Нацистичке партије, Хитлер наређује смакнуће водства СА, које се догодило у ноћи између 30. јуна и 1. јула 1934. Овај догађај је познат као Ноћ дугих ножева. Виктор Луце постаје нови заповедник СА, и организација убрзо постаје маргинализована у нацистичкој владајућој структури.

Вође СА

Вођа СА био је познат као Врховни вођа СА (Oberster SA-Führer). Следећи људи били су на овом положају током постојања СА:

• Емил Морис (1920 – 1921)
• Ханс Улрих Клинч (1921 – 1923)
• Херман Геринг (1923)
• ниједан (1923 – 1925)
• Франц Пфефер фон Саломон (1926 – 1930)
• Адолф Хитлер (1930 – 1945)

1930, ради централизовања СА, Хитлер лично преузима вођство над целом организацијом. Свакодневне послове тада води Шеф штаба СА (Stabschef SA), делујући у Хитлерово име.

Тај положај држали су:

• Ернст Рем (1931 - 1934)
• Виктор Луце (1934 - 1943)
• Вилхелм Шепман (1943 – 1945)