Штурмабтајлунг — разлика између измена
м r2.7.2+) (Робот: промењено zh:納粹衝鋒隊 у zh:冲锋队 (纳粹党) |
м navodnici |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Слика:SA-Logo.svg|десно|мини|Симбол СА]] |
[[Слика:SA-Logo.svg|десно|мини|Симбол СА]] |
||
'''Штурмабтајлунг''' ({{јез-нем|Sturmabteilung, SA}}), је паравојна формација [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|НСДАП]]-а - Немачке [[нацизам|нацистичке]] партије у нацистичкој Немачкој. Дословно, име |
'''Штурмабтајлунг''' ({{јез-нем|Sturmabteilung, SA}}), је паравојна формација [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|НСДАП]]-а - Немачке [[нацизам|нацистичке]] партије у нацистичкој Немачкој. Дословно, име „штурмабтајлунг“ на немачком значи јуришни одред. |
||
Ова паравојна формација је имала кључну улогу у успону [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]] на власт тридесетих година 20. века. СА-овци су били често познати као смеђокошуљаши због боје њихове униформе, док су [[СС]]-овци били познати као црнокошуљаши. |
Ова паравојна формација је имала кључну улогу у успону [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]] на власт тридесетих година 20. века. СА-овци су били често познати као смеђокошуљаши због боје њихове униформе, док су [[СС]]-овци били познати као црнокошуљаши. |
||
Ред 8: | Ред 8: | ||
== Историја == |
== Историја == |
||
[[Слика:SA Standarte Berlin IV.svg|лево|мини|200п|Стег СА: Немачка, пробуди се!]] |
[[Слика:SA Standarte Berlin IV.svg|лево|мини|200п|Стег СА: Немачка, пробуди се!]] |
||
Термин |
Термин „Јуришна дивизија“ оригинално је дошао од специјализованих немачких јединица из [[Први светски рат|Првог светског рата]] који су користили [[Оскар фон Хутјер|Хутјерове]] тактике. Уместо масовног напада, они су се организовали у мале групе које су садржавале по неколико војника. Први пут искоришћена у [[Битка за Камбре|бици за Камбре]], шира употреба ове тактике и матру [[1918]]. дозволила је Немцима да одбаце британске и француске линије за десетине километара. |
||
У [[Минхен]]у, [[1920]]. године, Хитлер особно оснива Орднертрупен ({{jez-nem|Ordnertruppen}}); одред мишићавих нациста, бивших војника и пивничких избацивача с наредбом да штите његове говоре и окупљања Нацистичке партије од комуниста. У почетку је функционисало као група телохранитеља који су требали да одрже ред на нацистичким окупљањима. Убрзо је име промењено у Шпортабтајлунг ({{jez-nem|Sportabteilung}}), скривајуће име с значењем |
У [[Минхен]]у, [[1920]]. године, Хитлер особно оснива Орднертрупен ({{jez-nem|Ordnertruppen}}); одред мишићавих нациста, бивших војника и пивничких избацивача с наредбом да штите његове говоре и окупљања Нацистичке партије од комуниста. У почетку је функционисало као група телохранитеља који су требали да одрже ред на нацистичким окупљањима. Убрзо је име промењено у Шпортабтајлунг ({{jez-nem|Sportabteilung}}), скривајуће име с значењем „спортски одред“, и постаје познато по иницијалима СА. Касне [[1921]]. име се мења у последњу верзију: ''Sturmabteilung''. Под водством њиховог популарног лидера [[Ернст Рем|Ернста Рема]], СА расте у важности унутар структуре нацистичких снага, са хиљадама чланова. [[1922]]., [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|НСДАП]] ствара омладинску секцију, Југенбунд ({{jez-nem|Jugendbund}}), за младиће између 14 и 18 година. Његов наследник, [[Хитлерјугенд]], остаје под заповедништвом СА до [[1932]]. године. СА извршава бројне акте насиља против социјалистичких група кроз 1920-е, најчешће у мањим уличним сукобима. |
||
Кад је Хитлер преузео власт [[1933]], СА постаје све више жељна власти и видела је себе као замену за немачку армију. То је разљутило регуларну армију ({{jez-nem|Reichswehr}}) која је већ презирала Нацистичку партију, и називала СА |
Кад је Хитлер преузео власт [[1933]], СА постаје све више жељна власти и видела је себе као замену за немачку армију. То је разљутило регуларну армију ({{jez-nem|Reichswehr}}) која је већ презирала Нацистичку партију, и називала СА „смеђим шљамом“. То је такође довело до тензија са осталим лидерима у партији који су видели Ремове СА растуће снаге као претњу својим личним амбицијама. СА се сматрала за опасном и радикалном организацијом, поготово зато што је општи обичај у СА био полагање заклетве лојалности локалним челницима СА, а не Адолфу Хитлеру или Нацистичкој партији у целини. |
||
Верзија на датум 13. фебруар 2013. у 03:35
Штурмабтајлунг (нем. Sturmabteilung, SA), је паравојна формација НСДАП-а - Немачке нацистичке партије у нацистичкој Немачкој. Дословно, име „штурмабтајлунг“ на немачком значи јуришни одред.
Ова паравојна формација је имала кључну улогу у успону Адолфа Хитлера на власт тридесетих година 20. века. СА-овци су били често познати као смеђокошуљаши због боје њихове униформе, док су СС-овци били познати као црнокошуљаши.
СА је била прва нацистичка паравојна група која је развила псеудо-војне титуле за своје чланове. Чинови СА ће касније бити преузети и од стране многих других група Нацистичке партије, најистакнутије СС.
Историја
Термин „Јуришна дивизија“ оригинално је дошао од специјализованих немачких јединица из Првог светског рата који су користили Хутјерове тактике. Уместо масовног напада, они су се организовали у мале групе које су садржавале по неколико војника. Први пут искоришћена у бици за Камбре, шира употреба ове тактике и матру 1918. дозволила је Немцима да одбаце британске и француске линије за десетине километара.
У Минхену, 1920. године, Хитлер особно оснива Орднертрупен (нем. Ordnertruppen); одред мишићавих нациста, бивших војника и пивничких избацивача с наредбом да штите његове говоре и окупљања Нацистичке партије од комуниста. У почетку је функционисало као група телохранитеља који су требали да одрже ред на нацистичким окупљањима. Убрзо је име промењено у Шпортабтајлунг (нем. Sportabteilung), скривајуће име с значењем „спортски одред“, и постаје познато по иницијалима СА. Касне 1921. име се мења у последњу верзију: Sturmabteilung. Под водством њиховог популарног лидера Ернста Рема, СА расте у важности унутар структуре нацистичких снага, са хиљадама чланова. 1922., НСДАП ствара омладинску секцију, Југенбунд (нем. Jugendbund), за младиће између 14 и 18 година. Његов наследник, Хитлерјугенд, остаје под заповедништвом СА до 1932. године. СА извршава бројне акте насиља против социјалистичких група кроз 1920-е, најчешће у мањим уличним сукобима.
Кад је Хитлер преузео власт 1933, СА постаје све више жељна власти и видела је себе као замену за немачку армију. То је разљутило регуларну армију (нем. Reichswehr) која је већ презирала Нацистичку партију, и називала СА „смеђим шљамом“. То је такође довело до тензија са осталим лидерима у партији који су видели Ремове СА растуће снаге као претњу својим личним амбицијама. СА се сматрала за опасном и радикалном организацијом, поготово зато што је општи обичај у СА био полагање заклетве лојалности локалним челницима СА, а не Адолфу Хитлеру или Нацистичкој партији у целини.
С циљем да уђе у савез са нерадикалним снагама у немачкој војсци и да учврсти своју позицију унутар Нацистичке партије, Хитлер наређује смакнуће водства СА, које се догодило у ноћи између 30. јуна и 1. јула 1934. Овај догађај је познат као Ноћ дугих ножева. Виктор Луце постаје нови заповедник СА, и организација убрзо постаје маргинализована у нацистичкој владајућој структури.
Вође СА
Вођа СА био је познат као Врховни вођа СА (Oberster SA-Führer). Следећи људи били су на овом положају током постојања СА:
- Емил Морис (1920 – 1921)
- Ханс Улрих Клинч (1921 – 1923)
- Херман Геринг (1923)
- ниједан (1923 – 1925)
- Франц Пфефер фон Саломон (1926 – 1930)
- Адолф Хитлер (1930 – 1945)
1930, ради централизовања СА, Хитлер лично преузима вођство над целом организацијом. Свакодневне послове тада води Шеф штаба СА (Stabschef SA), делујући у Хитлерово име.
Тај положај држали су:
- Ернст Рем (1931 - 1934)
- Виктор Луце (1934 - 1943)
- Вилхелм Шепман (1943 – 1945)