Манастир Златенац — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м додана категорија Општина Свилајнац помоћу геџета HotCat
Ред 35: Ред 35:
[[Категорија:Споменици културе Србије]]
[[Категорија:Споменици културе Србије]]
[[Категорија:Манастири Епархије браничевске]]
[[Категорија:Манастири Епархије браничевске]]
[[Категорија:Општина Свилајнац]]

Верзија на датум 14. фебруар 2013. у 00:19

Шаблон:Манастир инфо Манастир Златенац се налази у источној Србији, у селу Гложане, у оквиру општине Свилајнац. То је женски манастир посвећен Светим Врачима, Козми и Дамјану.[1] Манастирска слава је 14. јула.

Манастир се налази на стрмој десној обали Велике Мораве и до њега води стаза са више од стотину степеника. Окружен је густом шумом.[2] Саграђен је 1427. године, за време владавине деспота Стефана Лазаревића[3] и његова је задужбина. У исто време су саграђени Руденица, Каленић и Манасија. После најезде Турака, манастир је порушен. Први писани податак о манастиру потиче из 1718. године, са географске карте Аустро-угарског генералштаба, где се наводи да је црква срушена, а већ 1734. године записано је да Златенац активан и да има братство. Последње велико рушење догодило се 1811. године, када су га Турци гађали топовима са оближењег брда. Неколико пута обнављан у првој половини 20. века, али непотпуно или нестручно.[4]

Манастир припада Ресавско-моравској школи, коју чини дванаест манастира повезаних са манастиром Манасија. Служио је непосредно ресавској преписивачко-стваралачкој школи. Све до 1980. године био је метох Манастира Миљково, када је постао самосталан[5]. Црква је рекоснтруисана на темељима првобитног храма, изграђени су конаци, звоник и други објекати у оквиру манастира. Црква је освештена 1984. године.[4]

Иконе и фреске је радила жичка иконописачка школа и имају велику уметничку вредност.[5] Једна од лепота манастира је дрвена воденица на Великој Морави, до које се стиже спуштањем низ 164 степеника од манастирског дворишта. У воденици се меље брашно, које сестринство продаје. Воденица је отворена за посете и свако може у њој да се одмори или самеље свој кукуруз или пшеницу у њој.[4]

Извори

Види још

Спољашње везе