Мошусно говече — разлика између измена
м r2.7.2) (Робот: додато vi:Bò xạ hương |
м r2.7.2+) (Робот: додато ceb:Ovibos moschatus |
||
| Ред 49: | Ред 49: | ||
[[br:Ejen-musk]] |
[[br:Ejen-musk]] |
||
[[ca:Bou mesquer]] |
[[ca:Bou mesquer]] |
||
[[ceb:Ovibos moschatus]] |
|||
[[cs:Pižmoň severní]] |
[[cs:Pižmoň severní]] |
||
[[da:Moskusokse]] |
[[da:Moskusokse]] |
||
Верзија на датум 17. фебруар 2013. у 06:41
| Мошусно говече | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | Ovibos Blainville, 1816
|
| Врста: | O. moschatus
|
| Биномно име | |
| Ovibos moschatus (Zimmermann, 1780)
| |
| |
| Ареал мошусног говечета (плавом бојом су приказана места успешне реинтродукције у 20. веку) | |
Мошусно говече (Ovibos moschatus) је врста папкара из породице шупљорожаца (Bovidae). Сродније је са овцама и козама, него говедима. Живи у хладним пределима Арктика и представља реликт плеистоцене фауне. По завршетку леденог доба се одржало само на северу Северне Америке. У новије време је насељено у Азију и Европу. Име је добило по мошусу, мирису који мужјак ослобађа из жлезда, током сезоне парења.
Опис
Мошусно говече је високо 1.2 метра у раменима. Мужјаци су дугачки 2-2.5 метара. Просечно теже око 285 кг, мада могу достићи и 400 кг. Има дебело крзно и дугачку сиво-црну длаку. Рогови су дуги и повијени на доле, са уздигнутим врховима.
Распрострањење
Ареал мошусног говечета обухвата Канаду, Гренланд и Аљаску. Са Аљаске је истребљено почетком 20. века, али је поново насељено у тим крајевима. Са острва Банкс, где живи велика већина данашње популације, насељено је Шведску, Норвешку и Русију (Сибир). Последња крда ових животиња ван Северне Америке су живела на полуострву Тајмир у Сибиру пре 2000 година.[2]
Начин живота
Живи у крдима од 10 до 20 јединки, мада их може бити и преко 70. Током зиме су крда састављена од мужјака, женки и младунаца, а лети, за време сезоне парења, један доминантан мужјак отера остале из крда, па они лутају тундром у посебним крдима. У опасности крдо ствара круг у чијем се центру налазе младунци и женке, а мужјаци споља одбијају нападе роговима. Овај начин одбране је успешан против вукова, али због тог застајања и брањења су много страдали од људи.
Референце
- ^ Gunn, A. & Forchhammer, M. (2008). „Ovibos moschatus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2008. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 31. 3. 2009. Database entry includes a brief justification of why this species is of least concern.
- ^ Muskox Suffered Loss Of Genetic Diversity At Pleistocene/Holocene Transition