Жозеф Нисефор Нијепс — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м sitno
Ред 54: Ред 54:
{{DEFAULTSORT:Нијепс, Жозеф Нисефор}}
{{DEFAULTSORT:Нијепс, Жозеф Нисефор}}


[[Категорија:Пионири фотографије]]
[[Категорија:Рођени 1765.]]
[[Категорија:Рођени 1765.]]
[[Категорија:Пионири фотографије]]
[[Категорија:Умрли 1833.]]
[[Категорија:Умрли 1833.]]
[[Категорија:Француски хемичари]]
[[Категорија:Француски хемичари]]

Верзија на датум 17. фебруар 2013. у 09:00

Жозеф Нисефор Нијепс
Жозеф Нијепс, пионир фотографије
Лични подаци
Датум рођења7. март 1765
Место рођењаШаблон:ЗД ФРА Шалон сир Саон, Француска,
Датум смрти5. јул 1833
Место смртиШаблон:ЗД ФРА Сен Лу де Варен, Француска,
Научни рад
Пољехемија, фотографија

Жозеф Нисефор Нијепс (франц. Joseph Nicéphore Niépce; 7. март 17655. јул 1833) био је француски хемичар аматер и пионир фотографије. Усавршавајући литографију од 1813. до 1820, први у свету успео да фиксира слику добијену у мрачној комори помоћу плоче прекривене на светлост осетљивим слојем асфалтног лака.

Биографија

Жозеф Нисефор Нијепс родио се 7. марта 1765. године у Шалон сир Саону у Француској.

Једна од првих фотографија око 1826. године
Младић води коње у шталу 1825.

Није знао да наслика слике које су настале помоћу камере опскуре како је то било популарно међу сликарима из његовог доба и трудио се да овакове слике учини трајним. Експериментисао је са литографијом и то га је довело до тога да се трудио да слике које су добијене помоћу ове камере учини трајним. Нијепс је такође експериментисао са сребрним бромидом али се на крају одлучио за експериментисање са смолом (јудејски битумен) коју је код својих првих експеримената растварао у лавандином уљу и тим раствором прекривао плочицу од цинка коју је касније оставио у камери опскури. После 8 часова експонирања ју је извадио и помоћу лавандиног уља одстранио неекспониране делове смоле.

Почео је експериментисање са стварањем слике које су му после одређеног времена увек избледиле. Прву сталну фотографију је израдио вероватно 1824. године. Најстарија његова позната фотографија која је била стална створена је 1826. године или 1827. године (према различитим изворима). Он је свој процес назвао хелиографија.

Око 1826. године он је створио прву фотографију која је сачувана у свету. Ова фотографија је била створена помоћу камере опскуре време екпозиције у трајању од 8 часова. Сунце је за то доба прелазило пут од истока на запад и осветлило је обе стране надворија.

Како није поседовао цртачки таленат Нијепсе је одлучио да развије фотохемијски поступак којим би преносио бакрорезе на литографски камен. Знао је да одређена врста асфалта тзв. јудејски битумен стврдне под утицајем светлости. Тај афвалт је отопио у лавандулином уљу који је користио за фирнисе и њиме премазао комад цинковог лима. На премазану површину је положио цртеж који је претходно науљио и учинио га провидним и пустио да сунце делује на лим. Асфалт се под утицајем светлости стврднуо а затим је испрао плочу уљем. Оне делове који су одговарали црним је очистио до глатког метала а затим нагризао киселином. Тај поступак је назвао „хелиогравура“ Једну од асфалтних плоча учврстио је у камери опскури и лећу је управио у двориште и оставио читав дан. На слици се након испирања могла препознати слика дворишта. Експериментисао је и са бакарним плочана премазаних са сребром.

Од 1829. године је почео да ради на усавршевању свога проналазка и почео је сарадњу са Лујем Дагером. Партнерство је трајало све до његове смрти. Дагер је даље радио на пројекту и свој процес је назвао дагеротипија. Много година Нијепс није имао никаква признања за дело и проналазак који је у ствари он учинио. Његов син се борио да би се изборио за признање дела свога оца али његово име није никада било тако славно као Дагера.

2002. године је нађена најстарија фотографија коју је створио Нијепс у збирци француског скупљача и утврђено је да потиче из 1825. године што значи да је старија од снимка надворија и била је то слика гравуре где младић води коња у шталу и ова фотографија је затим била продата на аукцији за 450.000 евра.

Литература

  1. Velika knjiga o fotografiji, Time-Life, prevod M. Hausler Prosveta Zagreb 1980.

Спољашње везе