Николас Стено — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м sitno
Autobot (разговор | доприноси)
м uvod
Ред 4: Ред 4:
| опис_слике =
| опис_слике =
| датум_рођења = [[10. јануар]] [[1638]].
| датум_рођења = [[10. јануар]] [[1638]].
| место_рођења = [[Копенхаген]]
| место_рођења = [[Копенхаген]]
| држава_рођења = [[Данска]]
| држава_рођења = [[Данска]]
| датум_смрти = [[25. новембар]] [[1686]].
| датум_смрти = [[25. новембар]] [[1686]].
| место_смрти = [[Шверин]]
| место_смрти = [[Шверин]]
| држава_смрти = [[Немачка]]
| држава_смрти = [[Немачка]]
| поље =
| поље =
Ред 17: Ред 17:
| напомене =
| напомене =
}}
}}
'''Николас Стено''' ({{јез-дан|Niels Stensen}}; {{јез-лат|Nicolaus Stenonis}}; [[10. јануар]] [[1638]] — [[25. новембар]] [[1686]].) је био пионир у [[анатомија|анатомији]] и [[геологија|геологији]].
'''Николас Стено''' ({{јез-дан|Niels Stensen}}; [[Копенхаген]], [[10. јануар]] [[1638]] — [[Шверин]], [[25. новембар]] [[1686]]) је био пионир у [[анатомија|анатомији]] и [[геологија|геологији]].


Стено је рођен у [[Копенхаген]]у, и након завршетка студија у истом граду, кренуо је на путовање по [[Европа|Европи]]; у ствари, до краја живота је путовао.
Стено је рођен у [[Копенхаген]]у, и након завршетка студија у истом граду, кренуо је на путовање по [[Европа|Европи]]; у ствари, до краја живота је путовао.

Верзија на датум 17. фебруар 2013. у 09:35

Николас Стено
Лични подаци
Датум рођења10. јануар 1638.
Место рођењаКопенхаген, Данска
Датум смрти25. новембар 1686.
Место смртиШверин, Немачка

Николас Стено (дан. Niels Stensen; Копенхаген, 10. јануар 1638Шверин, 25. новембар 1686) је био пионир у анатомији и геологији.

Стено је рођен у Копенхагену, и након завршетка студија у истом граду, кренуо је на путовање по Европи; у ствари, до краја живота је путовао.

Научни рад

Стено је прво студирао анатомију, у почетку се фокусирајући на мускулаторни систем и на природу мишићних контракција. Употребио је геометрију да би показао да контракцијом мишић мења свој облик али не и запремину.

Доприноси палеонтологији и геологији

Он је проучавајући главу велике ајкуле 1667. приметио невероватну сличност зуба са неким каменим објектима (окамењени, заробљени у стени) који су нађени у формацији стена. Од тада он је заступао становиште да ти камени објекти јесу некада били зуби античке ајкуле, који су били закопани у блату или песку на дну мора а онда се на сувом формирала стена. Постојала је разлика између окамењених зуба и зуба савремених ајкула али је Стено бранио своју теорију ставом да се хемијски састав фосила може променити без промене облика.

Радећи на овоме дошао је до следећег питања: како се неки чврсти објекат може наћи унутар неког другог чврстог објекта, као што је стена или геолошки слој?

Публиковао је своја геолошка открића у De solido intra solidum naturaliter contento dissertationis prodromus, или Прелиминарна расправа дисертацији о чврстим телима која се природно јављају унутар других чврстих тела 1669. Стено није био први који је препознао да су фосили некада били живи организми; његови савременици Роберт Хук и Џон Реј су се такође спорили да су фосили остаци некадашњих живих организама.

Стено, је у свом раду Dissertationis prodromus из 1669 изнео три принципа фундаментална за формирање стратиграфије као науке:

- закон суперпозиције …у време када се било који одређени стратум (слој) формирао, материјал који је лежао преко њега био је течан, и, зато, у време када је доњи слој формиран, слој изнад њега није постојао. (енгл. ...at the time when any given stratum was being formed, all the matter resting upon it was fluid, and, therefore, at the time when the lower stratum was being formed, none of the upper strata existed.) - принцип првобитне хоризонталности Стратум било да је управан на хоризонт или нагнут некада је био паралелан са хоризонтом. (енгл. Strata either perpendicular to the horizon or inclined to the horizon were at one time parallel to the horizon.) - принцип латералног континуитета Материјал који је формирао стратум био је континуалан преко површине Земље осим ако није било неких чврстих тела које су му стајале на путу. (енгл. Material forming any stratum were continuous over the surface of the Earth unless some other solid bodies stood in the way.) - принцип пресечних дисконтинуитета Уколико тело или дисконтинуитет пресеца стратум, тада су они млађи од стратума. (енгл. If a body or discontinuity cuts across a stratum, it must have formed after that stratum.) - }

Референца Paul Eric Olsen, Columbia University Ови принципи су примењени и проширени 1772 од стране Жан Баптиста Л. Romé de l'Isle.

Још један принцип, познат једноставно као Стенов закон, или Стеноов закон о константним угловима, тврди да су углови између кореспондирајућих пљосни кристала исти за све примерке истог минерала, представљао је фундаментални пробој који је формирао основе за сва истраживања кристалне структуре.[1]


Најзначајнији радови

  • О чврстим телима која се природно налазе унутар чврстих тела (1669)
  • Elementary Mylogical Specimens (1669)
  • Анатомска запажања (1662)
  • Discours de Monsieur Stenon sur L'Anatomie du Cerveau (Предавање господина Стеноа о анатомији мозга, Париз 1669)

Види још

Извори

Литература

Спољашње везе

Шаблон:Link FA