Предзнак (музика)

У музичкој нотацији, предзнак је знак којим се нота сваког основног тона може повисити или снизити.

Зависно од употребе, предзнаци могу бити:

1. Случајни или акцидентали (франц. accidents, engl. accidentals, итал. accidenti, нем. Akzidentien или лат. accidens = случај). Они се пишу само испред ноте .

2. Стални. Ови предзнаци се пишу само иза нотног клуча и важе стално за све те тонове током композиције. Представљају тоналитет композиције .

3. Подсетнички или сигурносни. Ови предзнаци стоје испред ноте у загради и подсећају извођача да неки знак још важи: или не важи: .

Три предзнака

• Повисилица (крст  $\sharp$ ) је предзнак који повишава тон за пола степена. Основном имену ноте додаје се наставак ис: цис, дис, еис, фис, гис, аис, хис. Повисилица се пише испред ноте . Уколико припада некој лествици, пише се иза кључа, на истој линији или празнини на којој се налази тон који треба променити.

• Снизилица (бе  $\flat$ ) је предзнак који снижава тон за пола степена. Основном имену ноте додаје се наставак ес: цес, дес, ес, фес, гес, ас (уместо аес, снижени тон а изговара се „ас“ ). Снизилица се пише испред ноте или иза кључа уколико припада некој лествици.

• Разрешница ( $\natural$ ) је знак којим се повишена или снижена нота враћа на првобитни, основни облик. Пише се испред ноте .

Двоструки предзнаци

• Двострука повисилица ( уместо $\sharp \sharp$ ) повишава ноту за два полустепена (тј. за цели степен). Бележи се испред ноте . Основном имену ноте додаје се наставак исис (нпр. ц - исис = цисис; ф - исис = фисис; г - исис = гисис).

• Двострука снизилица ( $\flat \flat$ ) снижава ноту за два полустепена (тј. за цели степен). Бележи се испред ноте . Основном имену ноте додаје се наставак eсeс (нпр. ц - eсeс = цeсeс; али e - eсeс = eсeс; ха - eсeс = хeсeс, а не бeсeс).

• Двострука разрешница ( $\natural$ $\natural$ ) је знак који поништава (разрешaвa) важност претходно написане двоструке повисилицe или снизилицe. Бележи се испред ноте .

Примери са предзнацима

• Ако се у почетку такта једна нота повиси и ако се у наредним тактовим деловима појави иста та нота (једанпут, двапут...), повисилица се односи и на ту исту ноту или ноте. У наредном примеру повисилица се односи и на четврти тактов део - нота ф је повишена у ноту фис: . Ако четврта четвртина треба да буде нота ф, онда испред ње мора да се стави разрешница, као што то показује следећи пример:

• Ако је последњи тактов део снижен (или повишен) и луком повезан за исту ноту, предзнак се не пише поново испред ноте, као што то показује следећи пример: .

• Предзнаци се пишу у висини нотне главе и испред ње , а не у висини помоћних линија, тј. испред њих .