Саладин

Саладин
Сиријски војсковођа Саладин
Датум рођења	1138.
Место рођења	Тикрит  Ирак
Датум смрти	(1193-03-04)4. март 1193.
Место смрти	Дамаск  Сирија

Датотека:Statua Saladin.jpg

Статуа Саладина изнад побеђених крсташа - Дамаск

Гробница Саладина у Дамаску

Саладин (арап. صلاح الدين الأيوبي‎; 1138 — 4. март 1193) је био муслимански војсковођа, а касније египатски и сиријски султан, оснивач династије Ајубида. Историја га памти као човека који је преотео Јерусалим од крсташа.

Саладин је био Курд, рођен у Тикриту, на тлу данашњег Ирака, а његово право име било је Салах ад-Дин Јусуф. Већ у четрнаестој години придружио се члановима своје породице који су били у служби сиријског владара Нуредина. Између 1164. и 1169. године истакао се у борбама против крсташа у Египту. Схватио је какву има моћ и одлучио да сиријском владару ускрати послушност. Поставши командант сиријске војске и египатски везир, Саладин је ујединио Египат, већи део Сирије и горњу Месопотамију. После смрти сиријског владара 1174. године, прогласио се султаном Сирије и Египта. Успео је да придобије војске оближњих земаља и кренуо у напад на крсташе. Године 1187. почиње кампању против хришћана, револтиран заробљавањем кћерке. Исте године се одиграла битка код Хитина у којој је потпуно поразио и заробио јерусалимског краља Ги Лизињана, сурово поубијао темпларе и хоспиталце, заузео Акру, читаву Палестину. Заузео је, споразумно, Јерусалим, у то време престоницу Јерусалимске краљевине (1099 — 1291). Покушао је да заузме Тир, али је подигао опсаду јер је град снадбеван са мора. Ипак, 1192. године склопио је својеврсни мировни споразум са енглеским краљем Ричардом I Лављим Срцем; договор је омогућавао крсташима да поново оснују своје краљевину Јерусалим на палестинско-сиријској обали, али је Јерусалим остао муслимански. Саладин је умро у Дамаску 4. марта 1193. године после кратке болести. Имао је педесет пет година.

Битка код Хитина

Ова битка се одиграла 3-4. јула 1187. године, почела је у петак, свети муслимански дан и дан који је Салаху био омиљен за борбу. Измамио је крсташе далеко изван утврђења у пустињу, где су по њих кобни били жећ и врућина. Крсташка војска која је бројала 25000 људи била је потпуно уништена. Истакнути заробљеник је био Луј де Гизињак, јерусалимски краљ, кога је Саладин љубазно дочекао. Његовог друга Режиналда од Шатиона, нарушитеља мира и човека који је пљачкао караване који су имали дозволу за трговину сустигла је грозна судбина, погубљен је.

Недуго након тога Јерусалим је капитулирао, 2. октобра. Саладин је ушао у град а хришћани су били престрашени, међутим, Саладин је забранио било какво иживљавање на хришћанима. Заузимање Јерусалима подигло је Саладинов углед, па је он остао запамћен као један од највећих муслиманских владара.

Реаговање крсташа

Пад Јерусалима западна Европа није посматрала мирно, она се одмах припремала за одговор. Први је са великом војском, негде око 100 000, кренуо Фридрих краљ Немачке, али се утопио када је прелазио једну реку у Киликији, па се његова велика војска углавном вратила кући, неки су ипак остали и помогли Ричарду Лављег Срца, краљу Енглеске. Опсели су Акру, и након дуге опсаде, скоро 2 године, Акра је пала. Ричард је заробио око 3000 муслимана, и тражио је за њих откуп и враћање светог крста. Међутим Саладин је оклевао да плати и да да свети крст. Ричард је изгубио стрпљење и погубио је заробљенике. То је изазвало бес муслимана, наравно и Саладинов који је са заробљеним хришћанима у Јерусалиму поступио потпуно супротно.

Склопљен је мир 2. новембра 1192. године. по којем обала Свете земље припада крсташима, а унутрашњост муслиманима, и ходочасници у Јерусалим не смију се злостављати.

Спољашње везе

• Саладин
• Саладин
• Неколико повезница ка Саладину
• Ричард и Саладин: Ратници трећег крсташког рата