Срби — разлика између измена

Срби
	Датотека:Срби.jpg; Свети Сава · Цар Душан · Лазар Хребељановић · Мехмед-паша Соколовић · Карађорђе Петровић · Вук Стефановић Караџић · Петар II Петровић Његош · Петар I Карађорђевић · Михајло Пупин · Никола Тесла · Надежда Петровић · Петар Кочић
Региони са значајном популацијом
Србија (без Косова и Метохије)	5.988.150 (2011.)
Босна и Херцеговина	1.484.530 - 1.711.577
Немачка	око 700.000
Хрватска	201.631 (2001.)
Црна Гора	178.110 (2011.)
Швајцарска	185.953 (2008.)
Аустрија	350.000 (2008.)
САД	187.739 (2010.)
Аустралија	95.364 (2009.)
Уједињено Краљевство	70.000 (2005.)
Канада	99.690 (2006.)
Француска	119.889 (2007.)
Словенија	38.964 (2002.)
Македонија	35.939 (2002.)
Шведска	76.600 (2008.)
Румунија	22.518 (2002.)
Русија	3.510 (2010.)
Данска	64.000 (2008.)
Италија	53.000 (2010)
Албанија	4.000 (2000.)
Јужноафричка Република	15-20.000
Норвешка	9.064 (2007.)
Холандија	6.000
Грчка	10.000 (2001.)
Мађарска	7.350 (2008.)
Финска	5.000-10.000
Луксембург	7.581 (2008)
Шпанија	10.000 (2006.)
Бразил	2.000
Чиле	2.000
Чешка	1.801 (2001.)
Нови Зеланд	1.400
Словачка	3.000
Турска	/
Језици
	Српски језик
Религија
	Доминира православна, али има и католика, муслимана и атеиста
Сродне етничке групе
	Индоевропљани; Словени; Јужни Словени

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 22. фебруар 2013. у 11:16

Срби су јужнословенски народ који претежно живи на Балканском полуострву и у Панонској низији: у Србији, где чине око 67% становништва, Босни и Херцеговини око 38% и Црној Гори, где их има око 29%.

Око 200.000 Срба данас живи у Хрватској. Срби у Хрватској су били конститутивни народ до 1991. године, када их је било око 580.000. Срби су у великом броју (350.000) протерани из те земље у операцијама Олуја и Бљесак 1995. године.

У Републици Српској, једном од два ентитета Босне и Херцеговине, Срби су већински народ (88%). У Централној Србији Срби чине 90% становништва, у Војводини 65%, а на Косову и Метохији 5%.

Срби су већином православне вероисповести. Говоре српским језиком, којем су веома слични хрватски, црногорски и бошњачки, а припада групи словенских језика, конкретно јужнословенској групи.

Историја

Најстарији документован податак о српском имену датира из 69. или 75., у познатој књизи Плинија Млађег Познавање природе где наилазимо на српско име у латинизованом облику - Серби. Он дословно каже: "A Cimmerio accolunt Maeotici, Vali, Serbi, Zingi, Psesii" (Поред Кимерана станују Меотици, Вали, Срби, Зинги, Псеси). Топографија тла на коме се српски етнички први пут јасно именује јесте североисточно од Босфора код Кимерана, Сармата и Међана. Читав век после овог Плинијевог навода (најкасније 175.), наилазимо на помен српског имена у делу Географија великог египатског научника који је своја дела писао на старогрчком језику, Клаудија Птолемеја: Између Кераунског планинског венца и реке Ра смештени су Оринеји и Вали и Срби. Поред овог антропогеографског податка по коме племе Срба насељава подручје Закавказја у понтском залеђу, он даје још значајнији податак да у Панонији постоји и град-насеље који се назива Сербин). Овај „Српски град“ или „Србица“ убележен је на његовој мапи Доње Паноније или Подунавских регија негде у савском поречју, на месту данашње Градишке, или је могуће чак да иде и северозападније до Сиска и Загреба. Постојање имена места које је свој топоним добило, очигледно према народу који у њему живи, прворазредно је сведочанство како то није могла да оствари нека случајна племенска заједница која се ту затекла, или неки новопридошли елемент у Панонију без одговарајућих карактеристика народа са културним идентитетом, који се пре свега огледа у самосвесном ношењу властитог имена.

По званичној историји Срби су се доселили на Балкан почетком 7. века (око 626. године), за владавине цара Ираклија (610-641). Од тада се са сигурношћу може говорити о њиховој историји.

На Балкан су дошли из Бојке (Беле Србије), за коју се сматра да се налазила у Полабљу (мада то није сигурно јер у модерној историјској науци има доста и оних који је смештају на територију Сарматија - данашње Украјине). У Полабљу Србе као засебну заједницу налазимо од 5. века, међу западним Словенима. Сматра се да се Бојка (Бела Србија) налазила на подручју данашње Немачке (Лужички Срби и данас живе на делу овог простора који је обухватала Бела Србија).

Међутим, немогуће је тачно рећи када су и одакле Срби стигли на подручје ове Беле Србије, односно да ли су дошли као део Словена или као део неких других несловенских народа. И за саме Словене се не може тачно рећи када су и одакле стигли на просторе који се сматрају њиховом прапостојбином. Чињеница да порекло Срба није тачно утврђено је отворила простор за појаву различитих теорија о овом питању у домаћој историјској науци и паранауци (Види: Теорије о пореклу Срба).

Модерна српска нација спада у групу јужнословенских народа. Поједини извори тврде да су Срби биолошки више балкански Романи, или мешавина неког другог старобалканског народа, него Словени (Павле Ивић – Српски народ и његов језик, Константин Јиречек – "Историја Срба"). Генерално, одређени степен асимилације старих народа није карактеристичан само за Србе већ и за остале народе у Европи (староримски филозоф Сенека - „Тешко да ће се наћи иједна земља чији су становници аутохтони. Све је то измешано и једно на друго накалемљено. Једни су одлазили, а други долазили).

Језик

Срби говоре српским језиком, који припада словенској групи индоевропске породице језика. Српски језик је службени језик Србије, Црне Горе и један од три службена језика Босне и Херцеговине.

Популација

Већина Срба живи у Србији. Други већи део Срба живи у Босни и Херцеговини (где представљају конститутивни народ), тачније у Републици Српској, једном од два ентитета, који чине Босну и Херцеговину. Поред Босне и Херцеговине велики број Срба живи и у Црној Гори. Мањи број Срба живи у Македонији, Хрватској, Словенији, Румунији, Албанији и Мађарској.

Велик број Срба такође живи у дијаспори (туђини), првенствено у Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Сједињеним Америчким Државама, Француској, Канади и Аустралији.

Највеће урбане популације Срба у Србији налазе се у Београду (1.417.187^[29]), Новом Саду (141.475^[29]), Нишу (162.380^[29]) и Крагујевцу (139.990^[29]).

У иностранству се највећа српска популација може наћи у северној Америци ([Чикаго]] и делови Илиноиса, заједно са Торонтом и јужним Онтаријом).

Срби чине око две трећине популације Србије, односно око 6,7 милиона. Још 2,1 милиона Срба живи у околним државама Балкана. Број Срба у туђини (дијаспори) је непознат, али се претпоставља да их има негде између 2,5 и 4 милиона, укључујући и људе српског порекла. Укупан број Срба се креће од 10 до 12 милиона, што зависи и од броја људи у дијаспори.

Познати Срби

Научници Никола Тесла, Михајло Пупин, Милутин Миланковић, Милева Марић (математичарка и прва жена Алберта Ајнштајна), Огњеслав Костовић Степановић; писци Иво Андрић, Милош Црњански, Меша Селимовић, Владан Десница, Десанка Максимовић, Мира Алечковић, Борислав Пекић, сликари Сава Шумановић, Паја Јовановић, Надежда Петровић, Милена Павловић-Барили, Петар Лубарда, Оља Ивањицки; филмски редитељи Емир Кустурица, Срђан Драгојевић, Желимир Жилник, Душан Макавејев, Горан Марковић, Слободан Шијан; спортисти Владе Дивац, Александар Ђорђевић, Новак Ђоковић, Јелена Јанковић, Ана Ивановић, Немања Видић, Драган Џајић, Дејан Петковић, Дејан Станковић итд...

Литература

Нова историја српског народа, Београд: Наш Дом 2000. (Душан Батаковић, коаутори: А. Фотић, М. Ст. Протић, Н. Самарџић)

Референце

^ Попис становништва из 2011. године
^ „1996 population census in Bosnia and Herzegovina”.
^ „CIA - The World Factbook - Bosnia and Herzegovina”.
^ Srbi u Nemačkoj, Zentralrat der Serben in Deutschland e.V. / Centralni savet Srba u Nemackoj (ZSD)
^ Census 2001
^ (Завод за статистику Црне Горе)
^ „Erstmals über eine Million EU- und EFTA Angehörige in der Schweiz”. Neue Zürcher Zeitung. 14. Oktober 2008. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
^ Serben-Demo eskaliert in Wien
^ {{Cite web|url=http://factfinder2.census.gov/faces/tableservices/jsf/pages/productview.xhtml?pid=ACS_10_1YR_B04003&prodType=table
^ Australian Bureau of Statistics
^ Српски Савет велике Британије: [1]
^ Statistics Canada, Demographics 26a
^ Ministère des Affaires étrangères: Présentation de la Communauté étatique de Serbie-et-Monténégro
^ „The Euromosaic study - Other languages in Slovenia”. European Commission.
^ Државен завод за статистика: Попис на населението, домаќинствата и становите во Република Македонија, 2002: Дефинитивни податоци (PDF)
^ Nordstrom, p. 353. (Serbia and Iran as top two countries in terms of immigration beside "Other Nordic Countries," based on Nordic Council of Ministers Yearbook of Nordic Statistics, 1996, 46-47)
^ Agenţia Naţionala pentru Intreprinderi Mici si Mijlocii: Recensamânt România 2002
^ http://www.gks.ru/free_doc/new_site/perepis2010/croc/Documents/Vol4/pub-04-01.pdf
^ Joshua Project: Ethnic groups in Denmark
^ Statistiche demografiche ISTAT
^ Life of Serbs in Albania, 2008-10-03
^ Penalty gives Ghana victory over 10-man Serbia "...between 15,000 and 20,000 Serbs who live in South Africa"
^ Minifacts about Norway 2012
^ Greece national statistical service: Statistics of Greece 2002
^ Anuario Estadístico de España 2008. Instituto Nacional de Estadística. Population figures include Montenegro-born migrants.
^ „Statistiques - 01.06.2008”. Government of Luxembourg.
^ Шпански национални институт за статистику - (Није могућ директан линк због дизајна базе)
^ http://www.dijaspora.gov.rs/predsednik-srbije-sa-srbima-u-bratislavi/ ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ СА СРБИМА У БРАТИСЛАВИ
^ ^а ^б ^в ^г Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Карте

Геополитички простор Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, подручје на којем је настањена већина Срба (такозване српске земље)
Етничко подручје Срба и Јужних Словена у Панонској низији између 16. и 18. века (према Јовану Цвијићу и др Душану Ј. Поповићу)
Српска насеља у Банату 1743. године
Удео Срба у СФРЈ насељима 1981. године

Удео Срба у СФРЈ насељима 1981. године
Удео Срба у Србији по насељима 1981. године

Удео Срба у Србији по насељима 1981. године
Удео Срба у БиХ по насељима 1981. године
Приватни земљишни посед Срба у БиХ 1981. године по насељима
Удео Срба у Војводини по насељима 1961. године
Удео Срба у Војводини по насељима 2002. године
Удео Срба на КиМ по насељима 1961. године
Удео Срба у Црној Гори по насељима 1961. године
Удео Срба у Црној Гори по насељима 1971. године
Удео Срба у Црној Гори по насељима 1981. године
Удео Срба у Црној Гори по насељима 1991. године
Удео Срба у Црној Гори по насељима 2003. године
Удео Срба у БиХ по насељима 1991. године
Удео Срба у Сарајеву по насељима 1961. године
Удео Срба у Сарајеву по насељима 1991. године

Спољашње везе

Шаблон:Портал Србија

Шаблон:Link FA

[1] Попис становништва из 2011. године

[census-2] „1996 population census in Bosnia and Herzegovina”.

[3] „CIA - The World Factbook - Bosnia and Herzegovina”.

[4] Srbi u Nemačkoj, Zentralrat der Serben in Deutschland e.V. / Centralni savet Srba u Nemackoj (ZSD)

[5] Census 2001

[6] (Завод за статистику Црне Горе)

[7] „Erstmals über eine Million EU- und EFTA Angehörige in der Schweiz”. Neue Zürcher Zeitung. 14. Oktober 2008. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

[eskaliert1-8] Serben-Demo eskaliert in Wien

[9] {{Cite web|url=http://factfinder2.census.gov/faces/tableservices/jsf/pages/productview.xhtml?pid=ACS_10_1YR_B04003&prodType=table

[10] Australian Bureau of Statistics

[11] Српски Савет велике Британије: [1]

[12] Statistics Canada, Demographics 26a

[13] Ministère des Affaires étrangères: Présentation de la Communauté étatique de Serbie-et-Monténégro

[14] „The Euromosaic study - Other languages in Slovenia”. European Commission.

[15] Државен завод за статистика: Попис на населението, домаќинствата и становите во Република Македонија, 2002: Дефинитивни податоци (PDF)

[16] Nordstrom, p. 353. (Serbia and Iran as top two countries in terms of immigration beside "Other Nordic Countries," based on Nordic Council of Ministers Yearbook of Nordic Statistics, 1996, 46-47)

[17] Agenţia Naţionala pentru Intreprinderi Mici si Mijlocii: Recensamânt România 2002

[18] ttp://www.gks.ru/free_doc/new_site/perepis2010/croc/Documents/Vol4/pub-04-01.pdf

[19] Joshua Project: Ethnic groups in Denmark

[20] Statistiche demografiche ISTAT

[21] Life of Serbs in Albania, 2008-10-03

[22] Penalty gives Ghana victory over 10-man Serbia "...between 15,000 and 20,000 Serbs who live in South Africa"

[23] Minifacts about Norway 2012

[24] Greece national statistical service: Statistics of Greece 2002

[25] Anuario Estadístico de España 2008. Instituto Nacional de Estadística. Population figures include Montenegro-born migrants.

[26] „Statistiques - 01.06.2008”. Government of Luxembourg.

[ИНЕШ-27] Шпански национални институт за статистику - (Није могућ директан линк због дизајна базе)

[28] ttp://www.dijaspora.gov.rs/predsednik-srbije-sa-srbima-u-bratislavi/ ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ СА СРБИМА У БРАТИСЛАВИ

[autogenerated1-29] а ^б ^в ^г Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]

[27]

[28]

[29]

@@ Ред 214: / Ред 214: @@
 [[ro:Sârbi]]
 [[ru:Сербы]]
+[[sco:Serbs]]
 [[sq:Serbët]]
 [[simple:Serbs]]