Милић Радовановић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м zamena kutijice
Ред 1: Ред 1:
{{Политичар
{{Биографија
| име = Милић
| име = Милић Радовановић
| презиме = Радовановић
| слика =
| слика =
| ширина_слике =
| ширина_слике =
| опис_слике =
| опис_слике =
| дан_рођења = 26.
| датум_рођења = [[26. мај]] [[1860]].
| месец_рођења = мај
| година_рођења = 1860.
| место_рођења = [[Честобродица (Пожега)|Честобродица]]
| место_рођења = [[Честобродица (Пожега)|Честобродица]]
| држава_рођења = [[Србија]]
| држава_рођења = [[Србија]]
| дан_смрти = 28.
| датум_смрти = [[28. децембар]] [[1936]].
| месец_смрти = децембар
| година_смрти = 1936.
| место_смрти = [[Београд]]
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = [[Краљевина Југославија]]
| држава_смрти = [[Краљевина Југославија]]
| држављанство =
| женски_пол =
| народност =
| вероисповест =
| партија =
| супружник =
| деца =
| универзитет =
| професија =
| функција 1 =
| избори 1 =
| почетак функције 1 =
| крај функције 1 =
| претходник 1 =
| наследник 1 =
}}
}}
'''Милић Радовановић''' ([[Честобродица (Пожега)|Честобродица]], [[26. мај]] [[1860]] — [[Београд]], [[28. децембар]] [[1936]]) је био српски економиста и министар.
'''Милић Радовановић''' ([[Честобродица (Пожега)|Честобродица]], [[26. мај]] [[1860]] — [[Београд]], [[28. децембар]] [[1936]]) је био српски економиста и министар.

Верзија на датум 23. фебруар 2013. у 06:42

Милић Радовановић
Лични подаци
Датум рођења26. мај 1860.
Место рођењаЧестобродица, Србија
Датум смрти28. децембар 1936.
Место смртиБеоград, Краљевина Југославија

Милић Радовановић (Честобродица, 26. мај 1860Београд, 28. децембар 1936) је био српски економиста и министар.

Завршио је студије економије у Паризу. Предавао је народну економију на Правном факултету у Београду 1892-1924. године. Био је народни посланик, министар финансија Србије 1902. и 1903. године и председник Задружног савеза. Био је члан колегијума од осам професора који су, приликом стварања Универзитета у Београду 1905. године, бирали све остале професоре.

Првих осам редовних професора Београдског универзитета, 1905. године: Седе, слева Јован Жујовић, Сима Лозанић, Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас; стоје, слева Андра Стевановић, Драгољуб Павловић, Милић Радовановић и Љубомир Јовановић.

Објавио је радове о историји економских доктрина, занатима и занатским школама, житарским банкама, државним дуговима Србије итд. Писао је под утицајем немачке историјске школе и залагао се за заштитну спољнотрговинску политику.

Већа дела:

  • 1893. Стара и нова школа у економској науци
  • 1911-2. Народна економија (скрипта)