Бранибор Дебељковић

Бранибор Дебељковић
Датотека:Branibor Debeljkovic 08 11 1993 - s - potpisano.jpg 9. новембар 1993, фотограф Драган С. Танасијевић
Лични подаци
Датум рођења	15. април 1916.
Место рођења	Приштина,
Датум смрти	13. јул 2003.
Место смрти	Монтреал, Канада

Бранибор Дебељковић (Приштина, 15. април 1916 — Монтреал, Канада, 13. јули 2003.), фармацеут, фотограф-уметник, истраживач старе фотографије, педагог.

Завршио гимназију у Београду и студије фармације у Загребу 1939. Фотографијом се бавио од 1935, најпре аматерски, као члан Фото-секције Српског планинарског друштва и Фото клуба „Загреб“ (од 1936), потом је, са групом истомишљеника, у Београду покренуо Клуб фото аматера „Београд“ (1939). Један од оснивача часописа Фотографија који је уређивао од првог броја (август, 1948), до маја 1952.

Уметнички рад

Од најранијег деловања у фотографији снимао призоре из сеоског и градског живота, децу, омладину, и пределе – теме које су чиниле окосницу и његовог доцнијег рада у пикторијалном маниру. Током педесетих година више се посветио могућностима самог медија фотографије, у којима је истраживао природне форме, структуре, оптичке ефекте. Показао је способност универзалног ствараоца да са једнаким успехом посвећује пажњу разним темама и различитим модалитетима исказивања у медију фотографије, колико и у интермедијалним преплитањима. Уносио је дух експеримента са циклусима „Гутеограми“ (1967), „Ја и моје не-Ја“ (1984), „Макулаже“ (1971-96).

Историографски и педагошки рад

Као историограф српске фотографије пионирски је истраживао српску фотографску баштину, и објавио дела Стара српска фотографија (1977, друго издање 2005) и Монографија о Првој изложби фотоаматера у Београду 1901 (1989), као и већи број чланака и огледа о појавама у фотографији 19. века и савременог доба. Постхумно је објављена његова књига Београд и Београђани крајем 19. века виђени оком Марка Стојановића (2008). "Више од пет деценија деловао и као хроничар догађања у фотографији и плодан полемичар чије су идеје, отворени погледи и ватрене дискусије, често изазивали жива и плодотворна кретања на позорници савремене српске фотографије. Својим обимним, тематски разнородним и вишеслојним опусом – уметничким, истраживачким, историографским, педагошким – заузео је место једне од водећих личности у фотографији код Срба у другој половини 20. века." (Г. Малић)

Изложбе

Фотографска дела излагао је групно или самостално на изложбама у Југославији (више пута), Пољској (1961), Финској (1980), Немачкој (1961), Бугарској (1986) и Канади (1998).

Литература

• Горан Малић, „Фотографија“, 40 година УЛУПУДС-а 1953-1993, Београд: УЛУПУДС, 1994, стр. 101-107;
• Драгица Вукадиновић, „Место у простору“, Бранибор Дебељковић, Ретроспектива: првих шездесет пет година (каталог), Чачак : Галерија „Надежда Петровић“, 2001, стр. 9-16;
• Енциклопедија српског народа, Београд: Завод за издавање уџбеника, 2008, стр. 272.
• Горан Малић, Летопис српске фотографије 1839-2008. Београд : Фотограм, 2009.