Павле Давидовић — разлика између измена
Нема описа измене |
м zamena kutijice |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Војно лице |
|||
{{Биографија |
|||
| име = Павле |
| име = Павле Давидовић |
||
| презиме = Давидовић |
|||
| слика = |
| слика = |
||
| ширина_слике = 250п |
| ширина_слике = 250п |
||
| опис_слике = |
| опис_слике = |
||
| пуно_име = |
| пуно_име = |
||
| |
| датум_рођења = [[1737]]. |
||
| месец_рођења = |
|||
| година_рођења = 1737. |
|||
| место_рођења = [[Будим]] |
| место_рођења = [[Будим]] |
||
| држава_рођења = |
| држава_рођења = |
||
| |
| датум_смрти = [[18. фебруар]] [[1814]]. |
||
| месец_смрти = фебруар |
|||
| година_смрти = 1814. |
|||
| место_смрти = [[Коморан]] |
| место_смрти = [[Коморан]] |
||
| држава_смрти = |
| држава_смрти = |
||
| војска = |
|||
| године_служења = |
|||
| чин = |
|||
| јединица = |
|||
| битке = |
|||
| награде = |
|||
| каснији_рад = |
|||
| потпис = |
|||
}} |
}} |
||
'''Павле Давидовић''' ([[Будим]], [[1737]] — [[18. фебруар]] [[1814]], [[Коморан]]), [[барон]] и аустријски [[генерал]]. |
'''Павле Давидовић''' ([[Будим]], [[1737]] — [[18. фебруар]] [[1814]], [[Коморан]]), [[барон]] и аустријски [[генерал]]. |
||
| Ред 21: | Ред 24: | ||
Потиче из српске породице која је стигла у [[Угарска|Угарску]] у време [[Велика сеоба Срба|сеобе]] под [[Арсеније III Црнојевић|Арсенијем III Чарнојевићем]]. У војску је ступио 1757. као [[добровољац]]. За време [[Седмогодишњи рат|Седмогодишњег рата]] промовисан је за капетана и мајора (1771). За време Рата за баварско наслеђе одликовао се у више прилика, а нарочито приликом заузимања града Бистрица (данашња [[Пољска]]) када је са сабљом у руци и кроз ватру продро до капије тврђаве и отворио је, па је колона генерала [[Палавичини]]ја могла да уђе унутра. За овај подвиг награђен је Витешким крстом реда [[Марија Терезија|Марије Терезије]]. 1780. постао је [[барон]], а 1783. [[пуковник]] [[Петроварадин]]ске [[регимента|регименте]]. |
Потиче из српске породице која је стигла у [[Угарска|Угарску]] у време [[Велика сеоба Срба|сеобе]] под [[Арсеније III Црнојевић|Арсенијем III Чарнојевићем]]. У војску је ступио 1757. као [[добровољац]]. За време [[Седмогодишњи рат|Седмогодишњег рата]] промовисан је за капетана и мајора (1771). За време Рата за баварско наслеђе одликовао се у више прилика, а нарочито приликом заузимања града Бистрица (данашња [[Пољска]]) када је са сабљом у руци и кроз ватру продро до капије тврђаве и отворио је, па је колона генерала [[Палавичини]]ја могла да уђе унутра. За овај подвиг награђен је Витешким крстом реда [[Марија Терезија|Марије Терезије]]. 1780. постао је [[барон]], а 1783. [[пуковник]] [[Петроварадин]]ске [[регимента|регименте]]. |
||
Учествовао је у аустро-турском рату 1788-1789. године. 24. априла 1788. убедио је турског команданта [[Шабац|Шапца]] да се преда и сам преузео команду над градом. |
Учествовао је у аустро-турском рату 1788-1789. године. 24. априла 1788. убедио је турског команданта [[Шабац|Шапца]] да се преда и сам преузео команду над градом. [[1789]]. године учествовао је у заузећу [[Београд]]а, а затим са својим граничарима заузео Лешницу, Липницу, Лозницу и опсео тврђаву Соко. Због тих заслуга промовисан је јануара 1790. у чин генерал-мајора. |
||
Учествовао је у кампањама у Холандији и Италији, у рату са [[Наполеон]]ом. 1806. извршио је инспекцију српских положаја и посетио Петроварадин и Земун. У мају 1807. унапређен је у чин генерала (-{Feldzeugmeister}-). Последњи положај био је гувернера Коморана, на коме је и умро. |
Учествовао је у кампањама у Холандији и Италији, у рату са [[Наполеон]]ом. 1806. извршио је инспекцију српских положаја и посетио Петроварадин и Земун. У мају 1807. унапређен је у чин генерала (-{Feldzeugmeister}-). Последњи положај био је гувернера Коморана, на коме је и умро. |
||
| Ред 27: | Ред 30: | ||
{{DEFAULTSORT:Давидовић, Павле}} |
{{DEFAULTSORT:Давидовић, Павле}} |
||
| ⚫ | |||
[[Категорија:Српски генерали]] |
[[Категорија:Српски генерали]] |
||
[[Категорија:Српска историја под Отоманском влашћу]] |
[[Категорија:Српска историја под Отоманском влашћу]] |
||
| ⚫ | |||
[[Категорија:Умрли 1814.]] |
[[Категорија:Умрли 1814.]] |
||
[[Категорија:Срби у Мађарској]] |
[[Категорија:Срби у Мађарској]] |
||
Верзија на датум 23. фебруар 2013. у 10:14
| Павле Давидовић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1737. |
| Место рођења | Будим |
| Датум смрти | 18. фебруар 1814. |
| Место смрти | Коморан |
Павле Давидовић (Будим, 1737 — 18. фебруар 1814, Коморан), барон и аустријски генерал.
Потиче из српске породице која је стигла у Угарску у време сеобе под Арсенијем III Чарнојевићем. У војску је ступио 1757. као добровољац. За време Седмогодишњег рата промовисан је за капетана и мајора (1771). За време Рата за баварско наслеђе одликовао се у више прилика, а нарочито приликом заузимања града Бистрица (данашња Пољска) када је са сабљом у руци и кроз ватру продро до капије тврђаве и отворио је, па је колона генерала Палавичинија могла да уђе унутра. За овај подвиг награђен је Витешким крстом реда Марије Терезије. 1780. постао је барон, а 1783. пуковник Петроварадинске регименте.
Учествовао је у аустро-турском рату 1788-1789. године. 24. априла 1788. убедио је турског команданта Шапца да се преда и сам преузео команду над градом. 1789. године учествовао је у заузећу Београда, а затим са својим граничарима заузео Лешницу, Липницу, Лозницу и опсео тврђаву Соко. Због тих заслуга промовисан је јануара 1790. у чин генерал-мајора.
Учествовао је у кампањама у Холандији и Италији, у рату са Наполеоном. 1806. извршио је инспекцију српских положаја и посетио Петроварадин и Земун. У мају 1807. унапређен је у чин генерала (Feldzeugmeister). Последњи положај био је гувернера Коморана, на коме је и умро.