Павле Давидовић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м zamena kutijice
Ред 1: Ред 1:
{{Војно лице
{{Биографија
| име = Павле
| име = Павле Давидовић
| презиме = Давидовић
| слика =
| слика =
| ширина_слике = 250п
| ширина_слике = 250п
| опис_слике =
| опис_слике =
| пуно_име =
| пуно_име =
| дан_рођења =
| датум_рођења = [[1737]].
| месец_рођења =
| година_рођења = 1737.
| место_рођења = [[Будим]]
| место_рођења = [[Будим]]
| држава_рођења =
| држава_рођења =
| дан_смрти = 18.
| датум_смрти = [[18. фебруар]] [[1814]].
| месец_смрти = фебруар
| година_смрти = 1814.
| место_смрти = [[Коморан]]
| место_смрти = [[Коморан]]
| држава_смрти =
| држава_смрти =
| војска =
| године_служења =
| чин =
| јединица =
| битке =
| награде =
| каснији_рад =
| потпис =
}}
}}
'''Павле Давидовић''' ([[Будим]], [[1737]] — [[18. фебруар]] [[1814]], [[Коморан]]), [[барон]] и аустријски [[генерал]].
'''Павле Давидовић''' ([[Будим]], [[1737]] — [[18. фебруар]] [[1814]], [[Коморан]]), [[барон]] и аустријски [[генерал]].
Ред 21: Ред 24:
Потиче из српске породице која је стигла у [[Угарска|Угарску]] у време [[Велика сеоба Срба|сеобе]] под [[Арсеније III Црнојевић|Арсенијем III Чарнојевићем]]. У војску је ступио 1757. као [[добровољац]]. За време [[Седмогодишњи рат|Седмогодишњег рата]] промовисан је за капетана и мајора (1771). За време Рата за баварско наслеђе одликовао се у више прилика, а нарочито приликом заузимања града Бистрица (данашња [[Пољска]]) када је са сабљом у руци и кроз ватру продро до капије тврђаве и отворио је, па је колона генерала [[Палавичини]]ја могла да уђе унутра. За овај подвиг награђен је Витешким крстом реда [[Марија Терезија|Марије Терезије]]. 1780. постао је [[барон]], а 1783. [[пуковник]] [[Петроварадин]]ске [[регимента|регименте]].
Потиче из српске породице која је стигла у [[Угарска|Угарску]] у време [[Велика сеоба Срба|сеобе]] под [[Арсеније III Црнојевић|Арсенијем III Чарнојевићем]]. У војску је ступио 1757. као [[добровољац]]. За време [[Седмогодишњи рат|Седмогодишњег рата]] промовисан је за капетана и мајора (1771). За време Рата за баварско наслеђе одликовао се у више прилика, а нарочито приликом заузимања града Бистрица (данашња [[Пољска]]) када је са сабљом у руци и кроз ватру продро до капије тврђаве и отворио је, па је колона генерала [[Палавичини]]ја могла да уђе унутра. За овај подвиг награђен је Витешким крстом реда [[Марија Терезија|Марије Терезије]]. 1780. постао је [[барон]], а 1783. [[пуковник]] [[Петроварадин]]ске [[регимента|регименте]].


Учествовао је у аустро-турском рату 1788-1789. године. 24. априла 1788. убедио је турског команданта [[Шабац|Шапца]] да се преда и сам преузео команду над градом. [[1789]]. године учествовао је у заузећу [[Београд]]а, а затим са својим граничарима заузео Лешницу, Липницу, Лозницу и опсео тврђаву Соко. Због тих заслуга промовисан је јануара 1790. у чин генерал-мајора.
Учествовао је у аустро-турском рату 1788-1789. године. 24. априла 1788. убедио је турског команданта [[Шабац|Шапца]] да се преда и сам преузео команду над градом. [[1789]]. године учествовао је у заузећу [[Београд]]а, а затим са својим граничарима заузео Лешницу, Липницу, Лозницу и опсео тврђаву Соко. Због тих заслуга промовисан је јануара 1790. у чин генерал-мајора.


Учествовао је у кампањама у Холандији и Италији, у рату са [[Наполеон]]ом. 1806. извршио је инспекцију српских положаја и посетио Петроварадин и Земун. У мају 1807. унапређен је у чин генерала (-{Feldzeugmeister}-). Последњи положај био је гувернера Коморана, на коме је и умро.
Учествовао је у кампањама у Холандији и Италији, у рату са [[Наполеон]]ом. 1806. извршио је инспекцију српских положаја и посетио Петроварадин и Земун. У мају 1807. унапређен је у чин генерала (-{Feldzeugmeister}-). Последњи положај био је гувернера Коморана, на коме је и умро.
Ред 27: Ред 30:
{{DEFAULTSORT:Давидовић, Павле}}
{{DEFAULTSORT:Давидовић, Павле}}


[[Категорија:Рођени 1737.]]
[[Категорија:Српски генерали]]
[[Категорија:Српски генерали]]
[[Категорија:Српска историја под Отоманском влашћу]]
[[Категорија:Српска историја под Отоманском влашћу]]
[[Категорија:Рођени 1737.]]
[[Категорија:Умрли 1814.]]
[[Категорија:Умрли 1814.]]
[[Категорија:Срби у Мађарској]]
[[Категорија:Срби у Мађарској]]

Верзија на датум 23. фебруар 2013. у 10:14

Павле Давидовић
Лични подаци
Датум рођења1737.
Место рођењаБудим
Датум смрти18. фебруар 1814.
Место смртиКоморан

Павле Давидовић (Будим, 173718. фебруар 1814, Коморан), барон и аустријски генерал.

Потиче из српске породице која је стигла у Угарску у време сеобе под Арсенијем III Чарнојевићем. У војску је ступио 1757. као добровољац. За време Седмогодишњег рата промовисан је за капетана и мајора (1771). За време Рата за баварско наслеђе одликовао се у више прилика, а нарочито приликом заузимања града Бистрица (данашња Пољска) када је са сабљом у руци и кроз ватру продро до капије тврђаве и отворио је, па је колона генерала Палавичинија могла да уђе унутра. За овај подвиг награђен је Витешким крстом реда Марије Терезије. 1780. постао је барон, а 1783. пуковник Петроварадинске регименте.

Учествовао је у аустро-турском рату 1788-1789. године. 24. априла 1788. убедио је турског команданта Шапца да се преда и сам преузео команду над градом. 1789. године учествовао је у заузећу Београда, а затим са својим граничарима заузео Лешницу, Липницу, Лозницу и опсео тврђаву Соко. Због тих заслуга промовисан је јануара 1790. у чин генерал-мајора.

Учествовао је у кампањама у Холандији и Италији, у рату са Наполеоном. 1806. извршио је инспекцију српских положаја и посетио Петроварадин и Земун. У мају 1807. унапређен је у чин генерала (Feldzeugmeister). Последњи положај био је гувернера Коморана, на коме је и умро.