Саси

Прапостојбина Саса, по њима се данас зову немачке савезне државе Саксонија и Саксонија Анхалт.

Саси или Саксонци су германско племе чија је прапостојбина била на подручју данашње северне Немачке. Под притиском Франака Саси се шире са простора данашње Немачке према западној Европи између 3. и 5 века. Део Саса (у енг. Језику називани Saxons) што са Англима и Јутима из северне Немачке, Данске и Холандије прелазе на Британско острво у 5 и 6. веку, претопиће се у Енглезе. Њихово име данас се тамо очувало у називима Essex и Sussex.

Вешти рудари

Саси су били познати као врсни рудари, те су их српски владари унајмљивали у већини старих рудника на подручју Србије и Босне. Стефан Урош Први Немањић (1243-1276) дозвољава (прије 1254. године) да се на подручју Брскова (у данашњој Црној Гори) населе рудари , Саси. Они оснивају трг Брсково и настањују се у њему. Отворили су руднике , почели експлоатацију руде сребра и од краља имали одређену аутономију (свог кнеза, цркву и своје судије за међусобне спорове). Рударско-трговачко насеље, трг , за вријеме свог највећег процвата је прерасло у мањи град, око 1280. године, да би по наводима Дубровчана из 1433. године, Брсково било напуштено. По Сасима се зову и неки крајеви код рудника Љубија код Приједора (Саски до, Саски поток, Сасина). На македонској планини Осогово такође постоји рудник „Сасе“. На то подручје су дошли на позив бугарског цара Ивана Шишмана.

Саски рудници из 13. века се могу видети на терену Ђавоље вароши, недалеко од Куршумлије.

Види још

• Саси у средњовековним српским земљама

Спољашње везе

• Саси