Хемијска супстанца — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато jv:Zat Kimia
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 1: Ред 1:
[[Image:Kochendes wasser02.jpg|thumb|right|Пара и течна вода су два облика исте хемијске супстанце, воде.]]
[[Датотека:Kochendes wasser02.jpg|мини|right|Пара и течна вода су два облика исте хемијске супстанце, воде.]]
'''Хемијска супстанца''' је облик постојања [[материја|материје]].<ref>{{GoldBookRef |title=Chemical Substance |file=C01039}}</ref> То је чулима доступан облик материје. Карактерише је [[маса мировања]]. Састоји се од веома ситних [[честица]] - [[атом]]а. Данас је познато око 17 милона различитих супстанци. Од толиког броја супстанци, око 100 хиљада има практичну примену. Неке супстанце налазе се у природи, док се друге производе вештачким путем.
'''Хемијска супстанца''' је облик постојања [[материја|материје]].<ref>{{GoldBookRef |title=Chemical Substance |file=C01039}}</ref> То је чулима доступан облик материје. Карактерише је [[маса мировања]]. Састоји се од веома ситних [[честица]] - [[атом]]а. Данас је познато око 17 милона различитих супстанци. Од толиког броја супстанци, око 100 хиљада има практичну примену. Неке супстанце налазе се у природи, док се друге производе вештачким путем.


Ред 9: Ред 9:
{{reflist|2}}
{{reflist|2}}


== Спољашње везе==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Chemical substances}}
{{Commonscat|Chemical substances}}
{{клица-хемија}}
{{клица-хемија}}

Верзија на датум 28. фебруар 2013. у 14:21

Пара и течна вода су два облика исте хемијске супстанце, воде.

Хемијска супстанца је облик постојања материје.[1] То је чулима доступан облик материје. Карактерише је маса мировања. Састоји се од веома ситних честица - атома. Данас је познато око 17 милона различитих супстанци. Од толиког броја супстанци, око 100 хиљада има практичну примену. Неке супстанце налазе се у природи, док се друге производе вештачким путем.

Свака супстанца има карактеристична својства по којима се разликује од других супстанци, на пример: боју, мирис, густину, температуру топљења, температуру кључања. Наведена својства супстанци, која се одређују помоћу наших чула или инструмената, називају се физичка својства. Хемијска својства супстанци испољавају се при њиховим реакцијама са другим супстанцама. Основни задатак хемије је изучавање супстанци - њихове структуре, својстава, као и промена које доводе до претварања једних супстанци у друге.[2]

Сва материјална тела су изграђена од супстанце. Још у време старих Грка сматрало се да постоје основни делићи, честице супстанце, од којих су саграђена сва тела. Разматрано је следеће питање: Уколико би се неко тело делило на све мање и мање делове, да ли би се то могло радити бесконачно? Изнета је претпоставка да би у једном моменту дошли до дела који не можемо даље поделити. На тај начин је настала идеја о најмањим честицама од којих се сва тела састоје - атома.

Извори

  1. ^ IUPAC. „Chemical Substance”. Kompendijum hemijske terminologije (Internet izdanje).
  2. ^ Hill, J. W.; Petrucci, R. H.; McCreary, T. W.; Perry, S. S. General Chemistry, 4th ed., p5, Pearson Prentice Hall, Upper Saddle River, New Jersey, 2005

Спољашње везе