Аутономија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2+) (Робот: додато be:Аўтаномія
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 1: Ред 1:
'''Аутономија''' (грч. ''αὐτονομία'' — самозакоње; ''ауто'' — сам и ''номос'' — закон) може бити:
'''Аутономија''' (грч. ''αὐτονομία'' — самозакоње; ''ауто'' — сам и ''номос'' — закон) може бити:
*политичка,
* политичка,
*етничка,
* етничка,
*културна,
* културна,
*економска,
* економска,
*функционална и/или верска.
* функционална и/или верска.


У [[филозофија|филозофији]] и етици, аутономија је [[способност]] ума да буде законодаван у питањима практичне филозофије, односно да се лична воља подвргава универзалном моралном начелу, чиме се елиминишу неравноправности и субјективизам у моралном суђењу<ref>Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „[[Речник социјалног рада]]“, уз одобрење аутора.</ref>.
У [[филозофија|филозофији]] и етици, аутономија је [[способност]] ума да буде законодаван у питањима практичне филозофије, односно да се лична воља подвргава универзалном моралном начелу, чиме се елиминишу неравноправности и субјективизам у моралном суђењу<ref>Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „[[Речник социјалног рада]]“, уз одобрење аутора.</ref>.
Ред 17: Ред 17:


== Извори ==
== Извори ==
{{reflist}}
{{reflist}}


[[Категорија:Филозофска терминологија]]
[[Категорија:Филозофска терминологија]]

Верзија на датум 3. март 2013. у 05:00

Аутономија (грч. αὐτονομία — самозакоње; ауто — сам и номос — закон) може бити:

  • политичка,
  • етничка,
  • културна,
  • економска,
  • функционална и/или верска.

У филозофији и етици, аутономија је способност ума да буде законодаван у питањима практичне филозофије, односно да се лична воља подвргава универзалном моралном начелу, чиме се елиминишу неравноправности и субјективизам у моралном суђењу[1].

У психологији личности, односи се на самосталност и независност индивидуе у свом понашању и мишљењу у односу на ауторитете и своју ширу социјалну и културну средину.

У физиологији, аутономни нервни систем је независтан у односу на централни.

У политици, самосталност управљања у оквиру једне државе.

Извори

  1. ^ Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.