Недељко Парезановић — разлика између измена
м navodnici |
м zamena kutijice; козметичке измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Научник |
|||
{{Биографија |
|||
| име = Недељко |
| име = Недељко Парезановић |
||
| презиме = Парезановић |
|||
| слика = N. Parezanovic.jpg |
| слика = N. Parezanovic.jpg |
||
| ширина_слике = |
| ширина_слике = 250п |
||
| опис_слике = Недељко Парезановић |
| опис_слике = Недељко Парезановић |
||
| пуно_име = |
| пуно_име = |
||
| |
| датум_рођења = [[25. август]] [[1932]]. |
||
| месец_рођења = август |
|||
| година_рођења = 1932. |
|||
| место_рођења = [[Ивањица]] |
| место_рођења = [[Ивањица]] |
||
| држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] |
| држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] |
||
| |
| датум_смрти = |
||
| месец_смрти = |
|||
| година_смрти = |
|||
| место_смрти = |
| место_смрти = |
||
| држава_смрти = |
| држава_смрти = |
||
|поље = |
|||
|институција = |
|||
|школа = |
|||
|студенти = |
|||
|познат_по = |
|||
|награде = |
|||
|напомене = |
|||
}} |
}} |
||
'''Недељко Парезановић''' ([[Ивањица]], [[25. август]] [[1932]]) је српски математичар и информатичар, редовни професор [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]]. |
'''Недељко Парезановић''' ([[Ивањица]], [[25. август]] [[1932]]) је српски математичар и информатичар, редовни професор [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]]. |
||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Основну школу је завршио у |
Основну школу је завршио у [[Ивањица|Ивањици]], а средњу школу у [[Београд|Београду]]. Дипломирао је 1957. године на [[Природно-математички факултет Универзитета у Београду|Природно-математичком факултету Универзитета у Београду]] на групи за механику. На истом факултету је и докторирао 1961. код професора [[Тадија Пејовић|Тадије Пејовића]]. |
||
Од 1950-1957. године је радио у студију [[Радио Београд|Радио Београда]], а по дипломирању прелази у Војно-технички институт ЈНА [[ВТИ]] у Београду. Године 1959. прелази у [[Институт за нуклеарне науке „Винча“]], а 1961. године прелази у [[Институт Михајло Пупин]] |
Од 1950-1957. године је радио у студију [[Радио Београд|Радио Београда]], а по дипломирању прелази у Војно-технички институт ЈНА [[ВТИ]] у Београду. Године 1959. прелази у [[Институт за нуклеарне науке „Винча“]], а 1961. године прелази у [[Институт Михајло Пупин]] у Београду. Универзитетску каријеру почиње у звању ванредног професора на [[Електронски факултет у Нишу|Електронском факултету у Нишу]], а на [[Природно-математички факултет Универзитета у Београду]] прелази 1972. године. На овом факултету је изабран у звање редовног професора 1980. године. На овом факултету остаје до одаска у пензију 1997. године са 46 година радног стажа, од чега 40 година у области рачунарства. Био је руководилац рачунског центра Математичког института [[САНУ]] у Београду и шеф Катедре за рачунарство и информатику [[Математички факултет у Београду|Математичког факултета у Београду]] од њеног оснивања. За своја предавања писао је уџбенике, најзначајнији су били „Програмски језик Fortran IV“ и „Основи рачунарских система“. Био је ментор више докторских дисертација, међу којима су [[Војислав Стојковић]] (1981), [[Гордана Павловић-Лажетић]] (1988), [[Иван Обрадовић]] (1991), [[Душко Витас]] (1993), [[Цветана Крстев]] (1997), [[Сања Петровић]] (1997) и други. Био је редактор и рецензент Лексикона „Оксфордски Речник Рачунарства“ (превод групе од 12 преводилаца са енглеског језика Енциклопедије: ''Mr.V.Illingworth, Dictionary of Computing, 1986)'', Издавач НОЛИТ, 482 стр, формат 24, Београд, 1990. године. |
||
Радио је на развоју више домаћих рачунара: [[ХРС-100]] -„Космос“ у [[Институт Михајло Пупин |
Радио је на развоју више домаћих рачунара: [[ХРС-100]] -„Космос“ у [[Институт Михајло Пупин|Институту Михајло Пупин]] у Београду у сарадњи с Институтом за аутоматику и телемеханику из Москве, [[CER-11]] и CER-30 у [[Институт Михајло Пупин|Институту Михајло Пупин]] у Београду и [[TRS 501]] и [[TRS 511]] за потребе Творнице рачунских стројева [[TRS]] у Загребу. |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
Верзија на датум 3. март 2013. у 21:08
Недељко Парезановић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 25. август 1932. |
Место рођења | Ивањица, Краљевина Југославија |
Недељко Парезановић (Ивањица, 25. август 1932) је српски математичар и информатичар, редовни професор Универзитета у Београду.
Биографија
Основну школу је завршио у Ивањици, а средњу школу у Београду. Дипломирао је 1957. године на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду на групи за механику. На истом факултету је и докторирао 1961. код професора Тадије Пејовића.
Од 1950-1957. године је радио у студију Радио Београда, а по дипломирању прелази у Војно-технички институт ЈНА ВТИ у Београду. Године 1959. прелази у Институт за нуклеарне науке „Винча“, а 1961. године прелази у Институт Михајло Пупин у Београду. Универзитетску каријеру почиње у звању ванредног професора на Електронском факултету у Нишу, а на Природно-математички факултет Универзитета у Београду прелази 1972. године. На овом факултету је изабран у звање редовног професора 1980. године. На овом факултету остаје до одаска у пензију 1997. године са 46 година радног стажа, од чега 40 година у области рачунарства. Био је руководилац рачунског центра Математичког института САНУ у Београду и шеф Катедре за рачунарство и информатику Математичког факултета у Београду од њеног оснивања. За своја предавања писао је уџбенике, најзначајнији су били „Програмски језик Fortran IV“ и „Основи рачунарских система“. Био је ментор више докторских дисертација, међу којима су Војислав Стојковић (1981), Гордана Павловић-Лажетић (1988), Иван Обрадовић (1991), Душко Витас (1993), Цветана Крстев (1997), Сања Петровић (1997) и други. Био је редактор и рецензент Лексикона „Оксфордски Речник Рачунарства“ (превод групе од 12 преводилаца са енглеског језика Енциклопедије: Mr.V.Illingworth, Dictionary of Computing, 1986), Издавач НОЛИТ, 482 стр, формат 24, Београд, 1990. године.
Радио је на развоју више домаћих рачунара: ХРС-100 -„Космос“ у Институту Михајло Пупин у Београду у сарадњи с Институтом за аутоматику и телемеханику из Москве, CER-11 и CER-30 у Институту Михајло Пупин у Београду и TRS 501 и TRS 511 за потребе Творнице рачунских стројева TRS у Загребу.