Тело (геометрија) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.3) (Робот: додато bg, da, de, eo, fr, hu, nl, pl, pms, qu, ru, sl, sv, uk
мНема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{друго значење3|Тело}}
{{некат}}
Све што човек може осетити помоћу својих чула или инструмената образује материјални свет, који се у науци назива [[Материја|материјом]]. Под материјалним телом подразумевамо дио материје (супстанце) ограничен равним или кривим површинама. По [[Еуклид|Еуклиду]] телом се назива све оно што има своје димензије - дужину, ширину и висину.
Све што човек може осетити помоћу својих чула или инструмената образује материјални свет, који се у науци назива [[Материја|материјом]]. Под материјалним телом подразумевамо дио материје (супстанце) ограничен равним или кривим површинама. По [[Еуклид|Еуклиду]] телом се назива све оно што има своје димензије - дужину, ширину и висину.


У природи разликујемо: [[Чврсто агрегатно стање|чврста]], [[Течност|течна]] и [[Гас|гасовита]] тела.
У природи разликујемо: [[Чврсто агрегатно стање|чврста]], [[Течност|течна]] и [[Гас|гасовита]] тела.

== Види још ==
*[[Призма (геометријска фигура)]]

[[Категорија:Геометријска тела]]


[[bg:Тяло (геометрия)]]
[[bg:Тяло (геометрия)]]

Верзија на датум 4. март 2013. у 13:14

Све што човек може осетити помоћу својих чула или инструмената образује материјални свет, који се у науци назива материјом. Под материјалним телом подразумевамо дио материје (супстанце) ограничен равним или кривим површинама. По Еуклиду телом се назива све оно што има своје димензије - дужину, ширину и висину.

У природи разликујемо: чврста, течна и гасовита тела.

Види још