Историја

Историја или повест је друштвена и хуманистичка наука која се бави проучавањем људске прошлости.

Човек који истражује људску историју је историчар. Историја је добила име по грчкој речи хисторија што је значило знање стечено распитивањем и слушањем. Појам хисторија касније су проширили на познавање прошлих догађаја и, на крају, на излагање збивања из прошлости. У овом значењу реч хисторија први пут срећемо код Херодота из Халикарнаса, који се сматра „оцем историје“. Задатак историје као науке јесте да на основу поузданих доказа, до којих се долази проучавањем историјских извора, тачно опише и објасни развој људског друштва у прошлости. Историја треба да одговори на питања: шта, где, када, како и зашто.

Праисторија

Главни чланак: Праисторија

Праисторија или преисторија није предмет проучавања историчара, већ се њоме бави археологија. Праисторија је период до појаве писма. Датум који означава крај праисторије, дан када су писани извори постали корисни академски извори, варира од региона до региона. У Египту је углавном прихваћено да се праисторија завршава око 3200. п. н. е. док је крај праисторије на Новој Гвинеји око 1900. п. н. е.

Периодизација историје

Постоји више периодизација историје, зависно од историчара или историјске школе. Ниједна од није егзактна, те се периодизацја користи зависно од дате поребе или предмета проучавања. Најуобичанија је:

• Стари век - од појаве писма, стари век делимо према културама чији трагови су остали до данас (3.500. п. н. е. — 5. века нове ере)
  • Месопотамија
  • Левант
  • Далеки исток
  • Иранска висораван
  • Стари Египат — Списак староегипатских владара
  • Античка Грчка
  • Хеленизам
  • Рим — Антички Рим

• средњи век — после пада Западног римског царства у Европи почиње средњи век. Углавном се дели на:
  • Рани средњи век (5. век - 11. век)
  • Позни средњи век (11. век - 15. век)

• Нови век (15. век - 19. век) започиње Колумбовим открићем Америке 1492. године; у друштвеним односима се постепено појављује капитализам. Завршава се крајем 19. века са Другом индустријском револуцијом. По неким ауторима траје до краја Првог светског рата 1918. године.

• Савремено доба — почетак у распону (1870-1918)

Велики историчари

Грчког историчара Херодота, који је живео у 5. веку п. н. е., називају „оцем историје“. Он је први који је тежио прикупљању свих релевантних податка о одређеним прошлим догађајима (такође и податке о страним земљама и народима) до којих је могао доћи, из свих приступачних извора. Упоређивао је разне изворе, критички их оцењивао и настојао дати што објективнију слику, суздржавајући се од вредносних судова („Ја не судим, само извештавам“). Оцем модерне историје као науке сматају Леополда Ранкеа.

Историјски извори

Историјски извори могу бити:

• материјални (сви материјални остаци: храмови, цркве, споменици...)
• писани (књиге, разни документи, писма (све што је писано на трескама)...)
• усмени (приче с колена на колено - најмање веродостојан)
• аудио-визуелни (тонски запис и филм - појављује се крајем 19. века)

Посебне историје

Свака научне дисциплина има своју посебну историју, те постоји Историја Филозофије, биологије.....

Историја подручја или народа

Историја се може проучавати према регији или народу нпр.:

• Феничани
• Викинзи
• Историја Србије
• Историја Индокине
• Османско царство

Историја појединих делатности

Други могући критеријуми је историја неке људске делатности:

• Историја физике
• Историја природних знаности
• Историја социологије
• Историја науке и технологије
• Војна историја
• Географска открића

Остале историјске теме

• Инструментализација историје

Савремено доба

• Први свјетски рат
• Међуратни период
• Шпански грађански рат
• Рађање тоталитарних режима комунизма, нацизма, фашизма,
• Други свјетски рат
• Хладни рат
• НАТО бомбардовање СРЈ 1999.

Види још

• Филозофија историје
• Списак политичко-територијалних промена у свету током историје

Спољашње везе

Историја на сајту Curlie