Дагеротипија — разлика између измена
м r2.7.3) (Робот: промењено sv:Daguerrotypi у sv:Dagerrotypi |
Нема описа измене |
||
| Ред 36: | Ред 36: | ||
[[cs:Daguerrotypie]] |
[[cs:Daguerrotypie]] |
||
[[da:Daguerreotypi]] |
[[da:Daguerreotypi]] |
||
[[de:Daguerreotypie |
[[de:Daguerreotypie |
||
[[et:Dagerrotüüpia]] |
|||
[[el:Νταγκεροτυπία]] |
|||
[[en:Daguerreotype]] |
|||
[[es:Daguerrotipo]] |
|||
[[eo:Dagerotipio]] |
|||
[[fa:داگرئوتایپ]] |
|||
[[fr:Daguerréotype]] |
|||
[[fur:Dagherotipie]] |
[[fur:Dagherotipie]] |
||
[[gl:Daguerrotipo]] |
[[gl:Daguerrotipo]] |
||
Верзија на датум 5. март 2013. у 21:35
Дагеротипија је једна од првих врста слике у историји фотографије. Развио ју је Луј Дагер, по коме и носи име.
Ова техника је развијена након првих слика Нисефора Нијепса и била је у употреби око 20 година, од 1839., до око 1860..
Техника дагеротипије
Код дагеротипије нема негатива, слика се прави директно на посребреној плочи (дагеротипији) када се ова у мраку изложи јодној пари. Тада на њеној површини настаје светлосно осетљиви сребров-јодид. Плоча се даље осветљује у камери званој камера опскура. Након чега на њој настаје латентна слика, још увек невидљива. Тада се плоча изложи пари живог сребра и фиксира у растопини сумпоровог-диоксида ().
Таква слика била је врло осетљива, па се премазивала златом и хлором ради заштите и бољег контраста.
Због природе слике, репродукција није била могућа, па је свака дагеротипија оригинал.
Дагеротипија у Србији
Прву дагеротипију у Србији је направио пионир и први српски фотограф Димитрије Новаковић 1840. Технику је усвојио за време боравка у Паризу, 1839., од самог инвентора - Луја Дагера. Наводно је 1841. Анастас Јовановић сликао кнеза Михајла, али дагеротипија није успела. Убрзо су се у Србији појавили и страни дагеротиписти.
Види још
Спољашње везе
Шаблон:Link FA [[de:Daguerreotypie