BASIC — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
м Bot: Migrating 68 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q42979 (translate me)
Ред 90: Ред 90:


[[Категорија:Програмски језик BASIC]]
[[Категорија:Програмски језик BASIC]]

[[af:BASIC]]
[[am:ቤሲክ (BASIC)]]
[[ar:بيسيك]]
[[az:Basic]]
[[id:BASIC]]
[[ms:BASIC]]
[[bg:BASIC]]
[[zh-min-nan:BASIC]]
[[be:BASIC]]
[[be-x-old:BASIC]]
[[bn:বেসিক (প্রোগ্রামিং ভাষা)]]
[[bs:BASIC (programski jezik)]]
[[ca:BASIC]]
[[cs:BASIC]]
[[da:BASIC]]
[[de:BASIC]]
[[et:BASIC]]
[[el:BASIC]]
[[en:BASIC]]
[[es:BASIC]]
[[eo:BASIC (programlingvo)]]
[[eu:BASIC]]
[[fa:بیسیک]]
[[fr:BASIC]]
[[gl:BASIC]]
[[he:BASIC]]
[[hr:BASIC]]
[[ia:BASIC]]
[[is:BASIC]]
[[it:BASIC]]
[[ja:BASIC]]
[[kk:Бейсик]]
[[ky:Basic]]
[[kn:ಬೇಸಿಕ್]]
[[ko:베이직]]
[[la:Basic]]
[[lv:BASIC]]
[[lt:BASIC]]
[[hu:BASIC]]
[[ml:ബേസിക്]]
[[mn:BASIC]]
[[mr:बेसिक]]
[[nl:BASIC]]
[[no:BASIC]]
[[nn:BASIC]]
[[pnb:بیسک]]
[[pl:BASIC]]
[[pt:BASIC]]
[[ro:BASIC]]
[[ru:Бейсик]]
[[sah:BASIC]]
[[sq:BASIC]]
[[simple:BASIC (programming language)]]
[[sk:BASIC (programovací jazyk)]]
[[sl:BASIC]]
[[sh:BASIC]]
[[fi:BASIC]]
[[sv:BASIC]]
[[ta:பேசிக் (கணினி)]]
[[kab:BASIC]]
[[th:ภาษาเบสิก]]
[[vi:BASIC]]
[[tg:BASIC]]
[[tr:BASIC]]
[[uk:BASIC]]
[[zh:BASIC]]
[[zh-yue:BASIC]]
[[bat-smg:BASIC]]

Верзија на датум 8. март 2013. у 01:48

Бејсик (енгл. BASIC, скраћеница од Beginner's All Purpose Symbolic Instruction Code) је назив више програмских језика који су пројектовани да буду једноставни за коришћење.

Првобитна верзија овог програмског језика развијена је на Дартмут колеџу 1964. под руководством Џона Џорџа Кемења и Томаса Јуџина Керца. Имплементиран је за рачунаре серије G.E.225. Требало је да буде једноставан језик за учење програмирања. Штавише, дизајнери су желели да постане први корак за студенте који треба да савладају моћније језике као што су фортран или алгол.

Структура језика

У старијим верзијама овог језика користили су се позитивни цели бројеви за обележавање појединачних линија кода програма. Број, на почетку линије, био је обавезан. У каснијим верзијама језика ово остаје само као опција. Бројеви су, између осталог, служили као ознаке за гранање унутар програма. Касније верзије Бејсика омогућавају да се за гранање користе ознаке у облику речи.

Синтакса

Бејсик језик има изузетно једноставну синтаксу, што му и име говори: Beginner's All-purpose...

Промењљиве

Име промењљиве може имати до 256 знакова(слова, бројева и тачки)

Постоји више врста промењљивих

  • integer - Цео број између -32 768 и 32 168
  • long - Цео број између -2 147 483 648 и 2 147 483 648
  • single - децимални број „једноструке прецизности"
  • double - децимални број „двоструке прецизности"
  • string - знакови који нису бројеви (слова, итд.)

Најчешће наредбе

Кратак преглед најчешћих наредби

PRINT - Исписује текст на екран

PRINT "Hello world!"

INPUT - Захтева да се упише текст који ће бити уписан у једну лил више промењљивих

INPUT "Upiši dva broja:", x, y
x и y су имена промењљивих

IF-THEN-ELSE - Условна наредба. У преводу АКО-ОНДА-ИНАЧЕ

IF x > 10 THEN PRINT "Broj je veći od 10." ELSE PRINT "Broj je manji od 10."

FOR-NEXT петља:

FOR i = 1 TO 10
    PRINT i
NEXT i
Исписује бројеве од 1 до 10

DO-LOOP петља:

i = 1
DO
    PRINT i
    i = i + 1
LOOP UNTIL i > 10
Исто као и у претходном примеру
i = 1
DO
    PRINT i
    i = i + 1
LOOP WHILE i <= 10
Опет исто.

Слични језици

Стандарди

  • ANSI Standard for Minimal BASIC (ANSI X3.60-1978 "FOR MINIMAL BASIC")
  • ISO Standard for Minimal BASIC (ISO/IEC 6373:1984 "DATA PROCESSING - PROGRAMMING LANGUAGES - MINIMAL BASIC")

Спољашње везе