Законодавна власт — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Bot: Migrating 64 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q11204 (translate me)
Ред 17: Ред 17:


[[Категорија:Друштво]]
[[Категорија:Друштво]]

[[ar:سلطة تشريعية]]
[[arz:سلطه تشريعيه]]
[[id:Legislatif]]
[[ms:Badan perundangan]]
[[bg:Законодателна власт]]
[[zh-min-nan:Li̍p-hoat]]
[[jv:Legislatif]]
[[be:Заканадаўчая ўлада]]
[[be-x-old:Заканадаўчая ўлада]]
[[bs:Zakonodavna vlast]]
[[ca:Poder legislatiu]]
[[cs:Zákonodárná moc]]
[[da:Lovgivende magt]]
[[de:Legislative]]
[[et:Seadusandlik võim]]
[[en:Legislature]]
[[es:Poder legislativo]]
[[eo:Leĝdona povo]]
[[eu:Botere legegile]]
[[fa:قوه قانون‌گذاری]]
[[fr:Pouvoir législatif]]
[[fy:Wetjouwende macht]]
[[gv:Quaiyl slattyssagh]]
[[gl:Poder lexislativo]]
[[he:רשות מחוקקת]]
[[hi:विधायिका]]
[[hy:Օրենսդիր իշխանություն]]
[[is:Löggjafarvald]]
[[it:Potere legislativo]]
[[ja:立法府]]
[[ky:Мыйзам чыгаруу бийлик]]
[[ko:입법부]]
[[la:Potestas legifera]]
[[lv:Likumdošanas vara]]
[[lb:Legislativ]]
[[lt:Įstatymų leidžiamoji valdžia]]
[[lo:ອົງກອນນິຕິບັນຍັດ]]
[[mk:Законодавна власт]]
[[ml:നിയമനിർമ്മാണസഭ]]
[[ne:विधायिका]]
[[nl:Wetgevende macht]]
[[no:Politisk forsamling]]
[[nn:Lovgjevande forsamling]]
[[oc:Poder legislatiu]]
[[nds:Gesettgevend Macht]]
[[pl:Władza ustawodawcza]]
[[pt:Poder legislativo]]
[[ps:مقننه قوه]]
[[ro:Legislativ]]
[[qu:Kamachi quq atiy]]
[[ru:Законодательная власть]]
[[simple:Legislature]]
[[sk:Zákonodarná moc]]
[[sl:Zakonodajna oblast]]
[[sh:Zakonodavna vlast]]
[[fi:Lainsäädäntöelin]]
[[sv:Lagstiftande makt]]
[[ta:சட்டவாக்க அவை]]
[[tl:Tagapagbatas]]
[[th:อำนาจนิติบัญญัติ]]
[[vi:Cơ quan lập pháp]]
[[tr:Yasama organı]]
[[uk:Законодавча влада]]
[[zh:立法机构]]

Верзија на датум 8. март 2013. у 02:02

Законодавна власт или легислативна власт је једна од три основне гране власти.

Главни задатак законодавне власти јесте доношење закона. Законе доноси парламент. У либералним демократијама грађани бирају своје представнике у парламенту (на изборима) и тиме им дају ауторитет да гласају за законе у њихово име. Процес изгласавања закона зависи од тога какво је парламентарно уређење неке државе. У либералним демократијама имамо дводомне (бикамерализам) и једнодомне парламенте. У дводомне парламенте спадају Конгрес Сједињених Америчких Држава и Парламент Уједињеног Краљевства.

Примери

Конгрес Сједињених Америчких Држава се састоји из Представничког дома и Сената.

Парламент Уједињеног Краљевства се састоји из Дома комуна (енгл. House of Commons) и Дома лордова (енгл. The House of Lords). За разлику од Сједињених Америчких Држава, Уједињено Краљевство је у дилеми са својом демократијом. Наиме, Уједињено Краљевство се често узима за пример демократичности, међутим, ако анализирамо политички систем Уједињеног Краљевства видећемо да Уједињено Краљевство има много тога недемократског. Једна од тих многих ствари је и дио законодавне власти — Дом лордова. Дом лордова, као што само име каже је аристократско удружење, ту заседају лордови - племићи у Уједињеном Краљевству. Проблем је био у томе што су лордови могли да уложе вето на било који закон који би донео Дом комуна. Закон који се предлаже у Дому комуна мора проћи велику процедуру пре него што се прихвати (предлог, прво читање, друго читање, треће читање...). Дом лордова улагањем вета је могао за неколико секунди заувек скинути тај закон са дневног реда. Наравно, ово није имало никакве везе са демократијом (представници у Дому комуна су изабрани на изборима, док место у Дому лордова је наследно), тако да је дошло до измена у парламентарном систему Уједињеног Краљевства. Вето је изузет. Сада када закон дође у Дом лордова (то је једна од тачака у оној процедури), лордови могу закон вратити у Дом комуна са предлозима за неке исправке. Закон могу враћати три пута у Дом комуна (сва три пута Дом комуна те захтеве може одбити, иако већином се предлози прихвате и закон се мало измени), али након та три пута закон иде директно монарху на потписивање. Монарх у овом свему има симболичну улогу а то је само потписивање донесеног закона. Монарх не може тај закон одбити. Последња краљица која је то учинила била је краљица Ана средином 18. века.

На доношење закона многи могу утицати поред самих представника у парламенту. То су тзв. лобисти. Наиме, у политичком животу сваке либералне демократије имају велики утицај на доношење закона.

Види још