Аденозин-трифосфат — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м sređivanje
м Bot: Migrating 61 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q80863 (translate me)
Ред 83: Ред 83:
{{Link GA|cs}}
{{Link GA|cs}}
{{Link GA|en}}
{{Link GA|en}}

[[af:Adenosientrifosfaat]]
[[ar:ثلاثي فوسفات الأدينوسين]]
[[id:Adenosina trifosfat]]
[[ms:Adenosina trifosfat]]
[[bg:Аденозинтрифосфат]]
[[zh-min-nan:ATP]]
[[jv:Adenosin Triphosphate]]
[[su:Adénosin trifosfat]]
[[be:Адэназінтрыфосфарная кіслата]]
[[bs:Adenozin trifosfat]]
[[ca:Trifosfat d'adenosina]]
[[cs:Adenosintrifosfát]]
[[da:Adenosintrifosfat]]
[[de:Adenosintriphosphat]]
[[et:Adenosiintrifosfaat]]
[[el:Τριφωσφορική αδενοσίνη]]
[[en:Adenosine triphosphate]]
[[es:Adenosín trifosfato]]
[[eo:Adenozina trifosfato]]
[[eu:Adenosina trifosfato]]
[[fa:آدنوزین تری‌فسفات]]
[[fr:Adénosine triphosphate]]
[[gl:Adenosín trifosfato]]
[[he:ATP]]
[[hi:एडीनोसिन ट्राइफॉस्फेट]]
[[hr:Adenozin trifosfat]]
[[hy:Ադենոզինեռաֆոսֆատ]]
[[is:Adenósínþrífosfat]]
[[it:Adenosina trifosfato]]
[[ja:アデノシン三リン酸]]
[[ka:ადენოზინტრიფოსფორმჟავა]]
[[kk:Аденозинүшфосфор қышқылы]]
[[ko:아데노신 삼인산]]
[[ht:Adenozin trifosfat]]
[[lv:Adenozīntrifosforskābe]]
[[lb:Adenosintriphosphat]]
[[lt:ATP]]
[[hu:Adenozin-trifoszfát]]
[[mk:Аденозин трифосфат]]
[[ml:അഡിനോസിൻ ട്രൈഫോസ്ഫേറ്റ്]]
[[nl:Adenosinetrifosfaat]]
[[no:Adenosintrifosfat]]
[[oc:Adenosina trifosfat]]
[[pl:Adenozyno-5'-trifosforan]]
[[pt:Trifosfato de adenosina]]
[[ro:Adenozintrifosfat]]
[[ru:Аденозинтрифосфат]]
[[stq:Adenosintriphosphat]]
[[sq:Adenozintrifosfat]]
[[simple:Adenosine triphosphate]]
[[sk:Adenozíntrifosfát]]
[[sl:Adenozin trifosfat]]
[[sh:Adenozin trifosfat]]
[[fi:Adenosiinitrifosfaatti]]
[[sv:Adenosintrifosfat]]
[[th:อะดีโนซีนไตรฟอสเฟต]]
[[vi:Adenosin triphosphat]]
[[tr:Adenozin trifosfat]]
[[uk:Аденозинтрифосфат]]
[[ur:اڈینوسین-ٹرائ فوسفیٹ]]
[[zh:三磷酸腺苷]]

Верзија на датум 8. март 2013. у 17:04

Adenosine triphosphate
Називи
IUPAC називs
[(2R,3S,4R,5R)-5-(6-aminopurin-9-yl)-3,4-dihydroxyoxolan-2-yl]
methyl(hydroxy-phosphonooxyphosphoryl)hydrogen phosphate
Други називи
adenozin 5'-(tetrahidrogen trifosfat)
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.258
MeSH Adenosine+triphosphate
  • InChI=1/C10H16N5O13P3/c11-8-5-9(13-2-12-8)15(3-14-5)10-7(17)6(16)4(26-10)1-25-30(21,22)28-31(23,24)27-29(18,19)20/h2-4,6-7,10,16-17H,1H2,(H,21,22)(H,23,24)(H2,11,12,13)(H2,18,19,20)/t4-,6-,7-,10-/m1/s1
    Кључ: ZKHQWZAMYRWXGA-KQYNXXCUBG
  • O=P(O)(O)OP(=O)(O)OP(=O)(O)OC[C@H]3O[C@@H](n2cnc1c(ncnc12)N)[C@H](O)[C@@H]3O
Својства
C10H16N5O13P3
Моларна маса 507,18 g/mol
Киселост (pKa) 6.5
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Аденозин трифосфат (АТП; по лат. Adenosinum triphosphatum) је нуклеотид познат у биохемији као „молекулска валута“ за унутарћелијски трансфер енергије; то јест, АТП је у стању да ускладишти и транспортује енергију унутар ћелија. АТП такође игра важну улогу у синтези нуклеинских киселина. Молекули АТП-а се такође користе за складиштење корисне енергије коју биљке конвертују у ћелијској респирацији.[3][4]

Хемијска својства

Хемијски, АТП се састоји од аденозина и три фосфатне групе (трифосфат). Његова емпиријска формула је C10H16N5O13P3, а рационална формула C10H8N4O2NH2(OH)2(PO3H)3H, са молекулском масом од 507.184 u. Фосфорилне групе почевши од оне на АМП се називају алфа (α), бета (ß), и гама (γ) фосфати. Биохемијска имена за АТП су 9-ß-D-рибофуранозиладенин-5'-трифосфат, и еквивалентно, 9-ß-D-рибофуранозил-6-амино-пурин-5'-трифосфат.

Синтеза

АТП може бити произведен у разним ћелијским процесима, али најчешће у митохондријама оксидативном фосфорилацијом под каталитичким утицајем АТП синтазе или у случају биљака у хлоропластима, фотосинтезом. Главно гориво за синтезу АТП-а су глукоза и масне киселине. Прво се глукоза раздвоји у пируват и цитозол. Два молекула АТП-а се генеришу из сваког молекула глукозе. Завршне етапе у синтези АТП-а се изводе у митохондрији, и могу да генеришу до 36 АТП.

АТП у људском телу

Укупна количина АТП-а у људском телу износи око 0,1 мола. Енергија коју користе људске ћелије захтева хидролизу 200 до 300 молова АТП-а дневно. Ово значи да се сваки молекул АТП-а рециклира 2000 до 3000 пута сваког дана. АТП не може бити ускладиштен, па стога његова потрошња мора да следи убрзо након синтезе.[5]

Остали трифосфати

Живе ћелије имају и друге „високоенергетске“ нуклеозид трифосфате, попут гуанозин трифосфата. Између њих и АТП-а, енергија лако може да се преноси реакцијама као што су оне које катализује нуклеозид дифосфокиназа: енергија се ослобађа када се изведе хидролиза фосфат-фосфат веза. Ова енергија могу користити разни ензими, моторни протеини, и транспортни протеини за извршавање рада у ћелији. Процесом хидролизе ослобађају се неоргански фосфат и аденозин дифосфат, који може бити даље разложен у још један фосфатни јон и аденозин монофосфат. АТП може бити разложен у аденозин монофосфат и директно, уз стварање пирофосфата. Ова задња реакција има предност у томе што је ефективно неповратан процес у воденом раствору.

Реакција АДП са ГТП

АДП + ГТП ↔ АТП + ГДП

Постоји идеја да се користи АТП као енергетски извор у нанотехнологији и имплантима. Вештачки пејсмејкери би могли да постану независни од батерија.

Види још

Спољашње везе

Литература

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7. 
  4. ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  5. ^ Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. савремена администрација Београд. 

Шаблон:Link GA Шаблон:Link GA