Аденозин-трифосфат — разлика између измена
м sređivanje |
м Bot: Migrating 61 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q80863 (translate me) |
||
Ред 83: | Ред 83: | ||
{{Link GA|cs}} |
{{Link GA|cs}} |
||
{{Link GA|en}} |
{{Link GA|en}} |
||
[[af:Adenosientrifosfaat]] |
|||
[[ar:ثلاثي فوسفات الأدينوسين]] |
|||
[[id:Adenosina trifosfat]] |
|||
[[ms:Adenosina trifosfat]] |
|||
[[bg:Аденозинтрифосфат]] |
|||
[[zh-min-nan:ATP]] |
|||
[[jv:Adenosin Triphosphate]] |
|||
[[su:Adénosin trifosfat]] |
|||
[[be:Адэназінтрыфосфарная кіслата]] |
|||
[[bs:Adenozin trifosfat]] |
|||
[[ca:Trifosfat d'adenosina]] |
|||
[[cs:Adenosintrifosfát]] |
|||
[[da:Adenosintrifosfat]] |
|||
[[de:Adenosintriphosphat]] |
|||
[[et:Adenosiintrifosfaat]] |
|||
[[el:Τριφωσφορική αδενοσίνη]] |
|||
[[en:Adenosine triphosphate]] |
|||
[[es:Adenosín trifosfato]] |
|||
[[eo:Adenozina trifosfato]] |
|||
[[eu:Adenosina trifosfato]] |
|||
[[fa:آدنوزین تریفسفات]] |
|||
[[fr:Adénosine triphosphate]] |
|||
[[gl:Adenosín trifosfato]] |
|||
[[he:ATP]] |
|||
[[hi:एडीनोसिन ट्राइफॉस्फेट]] |
|||
[[hr:Adenozin trifosfat]] |
|||
[[hy:Ադենոզինեռաֆոսֆատ]] |
|||
[[is:Adenósínþrífosfat]] |
|||
[[it:Adenosina trifosfato]] |
|||
[[ja:アデノシン三リン酸]] |
|||
[[ka:ადენოზინტრიფოსფორმჟავა]] |
|||
[[kk:Аденозинүшфосфор қышқылы]] |
|||
[[ko:아데노신 삼인산]] |
|||
[[ht:Adenozin trifosfat]] |
|||
[[lv:Adenozīntrifosforskābe]] |
|||
[[lb:Adenosintriphosphat]] |
|||
[[lt:ATP]] |
|||
[[hu:Adenozin-trifoszfát]] |
|||
[[mk:Аденозин трифосфат]] |
|||
[[ml:അഡിനോസിൻ ട്രൈഫോസ്ഫേറ്റ്]] |
|||
[[nl:Adenosinetrifosfaat]] |
|||
[[no:Adenosintrifosfat]] |
|||
[[oc:Adenosina trifosfat]] |
|||
[[pl:Adenozyno-5'-trifosforan]] |
|||
[[pt:Trifosfato de adenosina]] |
|||
[[ro:Adenozintrifosfat]] |
|||
[[ru:Аденозинтрифосфат]] |
|||
[[stq:Adenosintriphosphat]] |
|||
[[sq:Adenozintrifosfat]] |
|||
[[simple:Adenosine triphosphate]] |
|||
[[sk:Adenozíntrifosfát]] |
|||
[[sl:Adenozin trifosfat]] |
|||
[[sh:Adenozin trifosfat]] |
|||
[[fi:Adenosiinitrifosfaatti]] |
|||
[[sv:Adenosintrifosfat]] |
|||
[[th:อะดีโนซีนไตรฟอสเฟต]] |
|||
[[vi:Adenosin triphosphat]] |
|||
[[tr:Adenozin trifosfat]] |
|||
[[uk:Аденозинтрифосфат]] |
|||
[[ur:اڈینوسین-ٹرائ فوسفیٹ]] |
|||
[[zh:三磷酸腺苷]] |
Верзија на датум 8. март 2013. у 17:04
Називи | |
---|---|
IUPAC називs
[(2R,3S,4R,5R)-5-(6-aminopurin-9-yl)-3,4-dihydroxyoxolan-2-yl]
methyl(hydroxy-phosphonooxyphosphoryl)hydrogen phosphate | |
Други називи
adenozin 5'-(tetrahidrogen trifosfat)
| |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.000.258 |
MeSH | Adenosine+triphosphate |
| |
| |
Својства | |
C10H16N5O13P3 | |
Моларна маса | 507,18 g/mol |
Киселост (pKa) | 6.5 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
верификуј (шта је ?) | |
Референце инфокутије | |
Аденозин трифосфат (АТП; по лат. Adenosinum triphosphatum) је нуклеотид познат у биохемији као „молекулска валута“ за унутарћелијски трансфер енергије; то јест, АТП је у стању да ускладишти и транспортује енергију унутар ћелија. АТП такође игра важну улогу у синтези нуклеинских киселина. Молекули АТП-а се такође користе за складиштење корисне енергије коју биљке конвертују у ћелијској респирацији.[3][4]
Хемијска својства
Хемијски, АТП се састоји од аденозина и три фосфатне групе (трифосфат). Његова емпиријска формула је C10H16N5O13P3, а рационална формула C10H8N4O2NH2(OH)2(PO3H)3H, са молекулском масом од 507.184 u. Фосфорилне групе почевши од оне на АМП се називају алфа (α), бета (ß), и гама (γ) фосфати. Биохемијска имена за АТП су 9-ß-D-рибофуранозиладенин-5'-трифосфат, и еквивалентно, 9-ß-D-рибофуранозил-6-амино-пурин-5'-трифосфат.
Синтеза
АТП може бити произведен у разним ћелијским процесима, али најчешће у митохондријама оксидативном фосфорилацијом под каталитичким утицајем АТП синтазе или у случају биљака у хлоропластима, фотосинтезом. Главно гориво за синтезу АТП-а су глукоза и масне киселине. Прво се глукоза раздвоји у пируват и цитозол. Два молекула АТП-а се генеришу из сваког молекула глукозе. Завршне етапе у синтези АТП-а се изводе у митохондрији, и могу да генеришу до 36 АТП.
АТП у људском телу
Укупна количина АТП-а у људском телу износи око 0,1 мола. Енергија коју користе људске ћелије захтева хидролизу 200 до 300 молова АТП-а дневно. Ово значи да се сваки молекул АТП-а рециклира 2000 до 3000 пута сваког дана. АТП не може бити ускладиштен, па стога његова потрошња мора да следи убрзо након синтезе.[5]
Остали трифосфати
Живе ћелије имају и друге „високоенергетске“ нуклеозид трифосфате, попут гуанозин трифосфата. Између њих и АТП-а, енергија лако може да се преноси реакцијама као што су оне које катализује нуклеозид дифосфокиназа: енергија се ослобађа када се изведе хидролиза фосфат-фосфат веза. Ова енергија могу користити разни ензими, моторни протеини, и транспортни протеини за извршавање рада у ћелији. Процесом хидролизе ослобађају се неоргански фосфат и аденозин дифосфат, који може бити даље разложен у још један фосфатни јон и аденозин монофосфат. АТП може бити разложен у аденозин монофосфат и директно, уз стварање пирофосфата. Ова задња реакција има предност у томе што је ефективно неповратан процес у воденом раствору.
Реакција АДП са ГТП
Постоји идеја да се користи АТП као енергетски извор у нанотехнологији и имплантима. Вештачки пејсмејкери би могли да постану независни од батерија.
Види још
- Аденозин дифосфат (АДП)
- Аденозин монофосфат (АМП)
- Циклични аденозин монофосфат (цАМП)
- АТПаза
- АТП хидролиза
- Кребсов циклус
- АТП термохемија
Спољашње везе
- АТП и биолошка енергија
- Adenosine+triphosphate на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
Литература
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7.
- ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
- ^ Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. савремена администрација Београд.