Кључ (Унско-сански кантон) — разлика између измена
м разне исправке; козметичке измене |
м Bot: Migrating 11 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q279995 (translate me) |
||
Ред 137: | Ред 137: | ||
[[Категорија:Насељена мјеста у Федерацији Босне и Херцеговине]] |
[[Категорија:Насељена мјеста у Федерацији Босне и Херцеговине]] |
||
[[Категорија:Општина Кључ]] |
[[Категорија:Општина Кључ]] |
||
[[bs:Ključ (općina)]] |
|||
[[de:Ključ]] |
|||
[[en:Ključ, Una-Sana Canton]] |
|||
[[es:Ključ (Una-Sana)]] |
|||
[[fr:Ključ (Una-Sana)]] |
|||
[[hr:Ključ (BiH)]] |
|||
[[it:Ključ]] |
|||
[[ja:クリュチ]] |
|||
[[nl:Ključ]] |
|||
[[pl:Ključ]] |
|||
[[sh:Ključ (grad)]] |
Верзија на датум 8. март 2013. у 18:50
Кључ | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
Кантон | Унско-сански кантон |
Општина | Кључ |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 32′ 00″ С; 16° 46′ 00″ И / 44.533333° С; 16.766667° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Поштански број | 79280 |
Позивни број | 037 |
Веб-сајт | www |
Кључ је град и сједиште истоимене општине у северозападној Босни и Херцеговини. Налази се у долини реке Сане и припада Унско-санском кантону Федерације Босне и Херцеговине.
Географија
Историја
Тврђава Кључ („Кључ Босне“), по којој је град добио име, настала је у првој половини 14. века. Овде је 1463. турска војска заробила последњег краља Босне Стјепана Томашевића. Тврђава је стално дограђивана, јер је имала велики војни значај. Овде је до 1838. био стациониран турски гарнизон који је штитио трговачке путеве у долини реке Сане.[1]
Становништво
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Кључ је имала 37.391 становника, распоређених у 61 насељеном месту.
Националност[2] | 1991. | 1981. | 1971. |
Срби | 18.506 (49,49%) | 20.771 (51,91%) | 23.892 (59,78%) |
Муслимани | 17.696 (47,32%) | 16.596 (41,48%) | 15.226 (38,09%) |
Хрвати | 330 (0,88%) | 380 (0,94%) | 534 (1,33%) |
Југословени | 579 (1,54%) | 1.836 (4,58%) | 131 (0,32%) |
остали и непознато | 280 (0,74%) | 425 (1,06%) | 183 (0,45%) |
Укупно | 37.391 | 40.008 | 39.966 |
У границама данашњих општина, национални састав 1991. године је био следећи:
- Општина Кључ
укупно: 28.610
Националност[2] | 1991. |
Муслимани | 17.636 (61,64) |
Срби | 9.862 (34,47) |
Хрвати | 324 (1,13) |
Југословени | 539 (1,88) |
остали и непознато | 249 (0,88) |
- Општина Рибник (РС)
укупно: 8.781
Националност[2] | 1991. |
Срби | 8.644 (98,43) |
Муслимани | 60 (0,68) |
Хрвати | 6 (0,06) |
Југословени | 40 (0,45) |
остали и непознато | 31 (0,38) |
Насеља
Биљани Доњи, Биљани Горњи, Будељ Горњи, Бусије, Црквено, Црљени, Чађавица, Доња Превија, Доња Слатина, Доње Ратково, Доње Соколово, Доњи Рамићи, Доњи Рибник, Доњи Војићи, Доњи Врбљани, Драгорај, Дубочани, Горња Превија, Горња Слатина, Горње Ратково, Горње Соколово, Горњи Рамићи, Горњи Рибник, Горњи Војићи, Горњи Врбљани, Хаџићи, Хасићи, Хрипавци, Хумићи, Јарице, Камичак, Кључ, Копјеница, Корјеново, Красуље, Ланиште, Љубине, Међеђе Брдо, Мијачица, Пећи, Пиштаница, Пламенице, Прхово, Присјека Доња, Присјека Горња, Растока, Руденице, Саница, Саница Доња, Саница Горња, Ситница, Средице, Стражице, Трескавац, Велагићи, Велечево, Велијашница, Велије, Заблеће, Завоље и Згон.
Послије потписивања Дејтонског споразума, дио општине Кључ, са градом Кључем ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске ушла су насељена мјеста: Бусије, Црквено, Чађавица, Доња Превија, Доња Слатина, Доњи Рибник, Доњи Врбљани, Драгорај, Горња Превија, Горња Слатина, Горње Соколово, Горњи Рибник, Горњи Врбљани, Растока, Ситница, Средице, Стражице, Трескавац, Велијашница, Велије и Заблеће, те дијелови насељених мјеста: Доње Ратково, Доње Соколово, Дубочани, Горње Ратково, Јарице, Љубине и Велечево. Од овог подручја формирана је општина Рибник.
Извори
Спољашње везе
- www.opcina-kljuc.ba (бошњачки и енглески)
- www.kljuc.ba (бошњачки)