Битка код Корупедија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.3) (Робот: додато no:Slaget ved Korupedion
м Bot: Migrating 20 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q47299 (translate me)
Ред 32: Ред 32:
[[Категорија:Ратови дијадоха]]
[[Категорија:Ратови дијадоха]]


[[bg:Битка при Корупедия]]
[[cs:Bitva u Kúrúpedia]]
[[da:Slaget ved Korupedion]]
[[de:Schlacht von Kurupedion]]
[[el:Μάχη του Κουροπεδίου]]
[[en:Battle of Corupedium]]
[[es:Batalla de Corupedio]]
[[fr:Bataille de Couroupédion]]
[[he:קרב קורופדיום]]
[[it:Battaglia di Corupedio]]
[[ja:コルペディオンの戦い]]
[[mk:Битка кај Курапедион]]
[[nl:Slag bij Corupedium]]
[[no:Slaget ved Korupedion]]
[[no:Slaget ved Korupedion]]
[[pl:Bitwa pod Kuropedion]]
[[pt:Batalha de Corupédio]]
[[sh:Bitka kod Korupedija]]
[[fi:Korupedionin taistelu]]
[[vi:Trận Corupedium]]
[[tr:Korupedyon Muharebesi]]
[[zh:庫魯佩迪安戰役]]

Верзија на датум 9. март 2013. у 20:47

Битка код Корупедија
Време281. п. н. е.
Место
{{{локација}}}
Сукобљене стране
Лизимах Селеук I Никатор
Команданти и вође
Лизимах Селеук I Никатор

Битка код Корупедија је последња битка у рату Дијадоса, сукцесора Александра Великог. Битка је вођена 281. п. н. е. између војски Лизимаха и Селеука I Никатора.

Лизимах је владао Тракијом и деловима западне Турске још од битке код Ипсуса. Мало пре овога је стекао пуну контролу над Македонијом. Селеук је владао источном Турском, Сиријом, Либаном, Израелом, Ираком и Ираном. Селеук I je 281. п. н. е. прешао Таурус и сукобио се са Лизимахом код Корупедије. Мало је познато о бици, осим да су се двоје вођа сукобили и директно, Лизимах је побеђен у борби, и остао је мртав на бојном пољу. Селеук је једно време владао уједињеним источним и западним царством сматрајући себе краљем Македоније.

Када је прешао Дарданеле са намером да оствари право на престо на европској страни га је сачекао и убио Птолемеј Керун и после тога се склонио у Лизимахију. Истичући се као Лизимахов осветник, успео је 280. године п. н. е. да га војска прогласи за краља. Селеук је своје царство оставио сину Антиоху, кога је још за живота увео у државничке послове. Пошто није могао да се супротстави Антиоху, који је био на истоку у горњим сатрапијама, ударио је на Антигона Гонату, и потукавши га, кренуо је у Македонију.

Селеукова смрт је означила крај борбе око Александровог наслеђа.