Булка — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м sređivanje
м Bot: Migrating 55 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q130201 (translate me)
Ред 61: Ред 61:
[[Категорија:Лековите биљке]]
[[Категорија:Лековите биљке]]
[[Категорија:Papaverales]]
[[Категорија:Papaverales]]

[[ar:خشخاش منثور]]
[[an:Papaver rhoeas]]
[[ast:Papaver rhoeas]]
[[az:Yabanı xaşxaş]]
[[bg:Полски мак]]
[[bo:དཔྱིད་མཛེས་མེ་ཏག]]
[[ca:Rosella]]
[[cy:Pabi coch]]
[[cs:Mák vlčí]]
[[da:Korn-Valmue]]
[[de:Klatschmohn]]
[[dsb:Mack]]
[[en:Papaver rhoeas]]
[[es:Papaver rhoeas]]
[[eo:Papaveto]]
[[eu:Mitxoleta]]
[[fa:شقایق سیاه]]
[[fr:Coquelicot]]
[[gl:Papoula]]
[[hsb:Wulki mak]]
[[it:Papaver rhoeas]]
[[ja:ヒナゲシ]]
[[kn:ಗಸಗಸೆ]]
[[ko:개양귀비]]
[[ht:Kokliko]]
[[ku:Gulebûk]]
[[lbe:ХхунххутӀи]]
[[lb:Feierblumm]]
[[lt:Aguona birulė]]
[[li:Dónderbloom]]
[[hu:Pipacs]]
[[mk:Булка]]
[[mn:Намуу цэцэг]]
[[nl:Grote klaproos]]
[[pms:Papaver rhoeas]]
[[pnb:سرخ پوپی]]
[[pl:Mak polny]]
[[pt:Papoila]]
[[ro:Mac de câmp]]
[[qu:Puka p'akincha]]
[[ru:Мак самосейка]]
[[rue:Мак дикый]]
[[sc:Papàile]]
[[sq:Lulekuqja]]
[[sk:Mak vlčí]]
[[sl:Poljski mak]]
[[fi:Silkkiunikko]]
[[sv:Kornvallmo]]
[[tl:Amapola (bulaklak)]]
[[tr:Gelincik (bitki)]]
[[uk:Мак дикий]]
[[ur:سرخ پوپی]]
[[vec:Rosoła]]
[[wa:Pavoe]]
[[zh:虞美人 (花卉)]]

Верзија на датум 10. март 2013. у 02:16

булка
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
P. rhoeas
Биномно име
Papaver rhoeas

Булка (турчинак, дивљи мак) или лат. Papaver rhoeas је једногодишња, ређе двогодишња зељаста биљка из породице макова (Papaveraceae).

Стабљике су усправне, једноставне или слабо разгранате и покривене длакама, а листови јајасти, сивозелени и покривени стршећим, оштрим длакама. Цветови су крупни (пречника до 10 cm), упадљиви на дугачким дршкама на доле нагнути, тамноцрвене, светлоцрвене или ређе беле боје. Круничних листића има четири и врло су нежни, танки често при дну тамнији. Плод је чахура лоптастог облика испуњена многобројним, ситним, плавосивим, бубрежастим семенима.

У свежем стању ова биљка је отровна, али зато суви цветови и зрела семена, када се конзумирају у нормалним количинама, не могу бити штетне. Садржи безопасне алкалоиде за разлику од свог сродника, мака (Papaver somniferum), који је богат морфином и другим опијумским алкалоидима. Поред алкалоида садржи још и црвену боју, органске киселине, горке супстанце, танине, скроб, а најлековитија материја у булки је слуз и налази се у цветовима.

При сушењу круничних листића (само се тај део цвета користи) не треба их превише додиривати јер тада губе лековита својства и мењају боју, односно поплаве. Од њих се справљају сирупи и чајеви, а користе се и за бојење вина, ракије и других напитака. Семена се, осим за лечење, користе и као зачин за посипање пецива и колача којима дају пријатан мирис и укус. Семенке се беру тек када су чахуре потпуно зреле.

Булка се користи углавном у народној медицини за лечење обољења и сметњи дисајних органа, желуца и душевних болести. Чајеви и сирупи на бази ове биљке смирују кашаљ, помажу искашљавање, помажу код прехладе и упале грла, крајника и плућа, хроничног бронхитиса и астме. Крунични листићи побољшавају варење, смирују грчеве и болове у желуцу, а заједно са семенкама делују смирујуће па помажу код депресија, неурозе и несанице.

Литература

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе

Галерија