Виолончело — разлика између измена
м разне исправке |
м Bot: Migrating 73 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q8371 (translate me) |
||
Ред 17: | Ред 17: | ||
{{Link FA|es}} |
{{Link FA|es}} |
||
{{Link FA|he}} |
{{Link FA|he}} |
||
[[af:Tjello]] |
|||
[[ar:كمان جهير]] |
|||
[[arz:تشيللو]] |
|||
[[id:Cello]] |
|||
[[ms:Selo]] |
|||
[[bg:Виолончело]] |
|||
[[jv:Cello]] |
|||
[[be:Віяланчэль]] |
|||
[[be-x-old:Віялянчэль]] |
|||
[[bar:Violoncello]] |
|||
[[bs:Violončelo]] |
|||
[[ca:Violoncel]] |
|||
[[cy:Sielo]] |
|||
[[cv:Виолончель]] |
|||
[[cs:Violoncello]] |
|||
[[da:Cello]] |
|||
[[de:Violoncello]] |
|||
[[et:Tšello]] |
|||
[[el:Βιολοντσέλο]] |
|||
[[en:Cello]] |
|||
[[es:Violonchelo]] |
|||
[[eo:Violonĉelo]] |
|||
[[eu:Txelo]] |
|||
[[fa:ویلونسل]] |
|||
[[fr:Violoncelle]] |
|||
[[fy:Sello]] |
|||
[[ga:Dordveidhil]] |
|||
[[gl:Violoncello]] |
|||
[[he:צ'לו]] |
|||
[[hr:Violončelo]] |
|||
[[hy:Թավջութակ]] |
|||
[[io:Violoncelo]] |
|||
[[ilo:Tselo]] |
|||
[[is:Selló]] |
|||
[[it:Violoncello]] |
|||
[[ja:チェロ]] |
|||
[[ko:첼로]] |
|||
[[la:Violoncellum]] |
|||
[[lv:Čells]] |
|||
[[lb:Cello]] |
|||
[[lt:Violončelė]] |
|||
[[hu:Cselló]] |
|||
[[mk:Виолончело]] |
|||
[[ml:ചെല്ലോ]] |
|||
[[mn:Морин хийл]] |
|||
[[nl:Cello]] |
|||
[[nds-nl:Cello]] |
|||
[[no:Cello]] |
|||
[[nn:Cello]] |
|||
[[oc:Violoncèl]] |
|||
[[uz:Violonchel]] |
|||
[[nds:Violoncello]] |
|||
[[pl:Wiolonczela]] |
|||
[[pt:Violoncelo]] |
|||
[[ro:Violoncel]] |
|||
[[qu:Chilu]] |
|||
[[ru:Виолончель]] |
|||
[[stq:Violoncello]] |
|||
[[simple:Cello]] |
|||
[[sk:Violončelo]] |
|||
[[sl:Violončelo]] |
|||
[[fi:Sello]] |
|||
[[sv:Cello]] |
|||
[[ta:செல்லோ]] |
|||
[[tl:Tselo]] |
|||
[[th:เชลโล]] |
|||
[[vi:Cello]] |
|||
[[tr:Viyolonsel]] |
|||
[[uk:Віолончель]] |
|||
[[ug:چوڭ ئىسكىروپكا]] |
|||
[[yi:טשעלא]] |
|||
[[zh:大提琴]] |
|||
[[zh-yue:大提琴]] |
Верзија на датум 10. март 2013. у 13:51
Виолончело је гудачки инструмент приближно двапут већих димензија од виолине, а обод му је сразмерно и шири. Услед тога се, нужно, другачије и држи при свирању: виолончело се држи међу ногама, ослоњено на колена, а посебном ножицом на под. Самим тим је различит и положај свирача према инструменту, што се одражава нарочито у техници леве руке: она може цела, укључујући и палац, да се попне на хватник, при чему притисак на жице палцем чини вештачко седло и ослонац осталим прстима. Тако су могућни и велики интервалски захвати, олакшано је залажење у високе позиције и омогућено извођење вештачких флажолета. Иначе је мензура овде, наравно још већа него код виоле.
Четири жице виолончела штимују се за октаву ниже од жица виоле: на тоновима a-d-G-C; тако да је ово већ инструмент дубоког, басовског регистра, па му је и основни кључ - басов. Међутим, захваљујући споменутим могућностима леве руке, која може ићи до краја хватника, па и даље, тонски опсег је чак и у оркестарском свирању сразмерно велик, тако да се у нотацији морају применити и други кључеви: првенствено тенорски С-кључ, али за највиши регистар и виолински.
Дугачке и дебље жице, као и овај велики резонатор, чине звук виолончела пуним и богатим, а на највишој, А-жици он може бити и веома продоран и раскошно распеван. Ово нарочито долази до изражаја у музици романтичног стила, па и самом инструменту даје наглашено такво обележје, уз основни, мужеван карактер; ипак, њему је доступан и знатан виртуозитет, који не заостаје за виолинским.
Виолончело је настало применом облика виолине на стару виола да гамба. Најстарији сачувани примерци потичу с краја 16. века, израђени у породици Амати.