Теодор Шван — разлика између измена
м navodnici |
м Bot: Migrating 36 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q76745 (translate me) |
||
Ред 39: | Ред 39: | ||
[[Категорија:Хистолози]] |
[[Категорија:Хистолози]] |
||
[[Категорија:Зоолози]] |
[[Категорија:Зоолози]] |
||
[[ar:ثيودور شوان]] |
|||
[[az:Şvann Teodor]] |
|||
[[id:Theodor Schwann]] |
|||
[[bg:Теодор Шван]] |
|||
[[jv:Theodor Schwann]] |
|||
[[ca:Theodor Schwann]] |
|||
[[cs:Theodor Schwann]] |
|||
[[de:Theodor Schwann]] |
|||
[[en:Theodor Schwann]] |
|||
[[es:Theodor Schwann]] |
|||
[[eo:Theodor Schwann]] |
|||
[[eu:Theodor Schwann]] |
|||
[[fa:تئودور شوان]] |
|||
[[fr:Theodor Schwann]] |
|||
[[gl:Theodor Schwann]] |
|||
[[he:תאודור שוואן]] |
|||
[[it:Theodor Schwann]] |
|||
[[ja:テオドール・シュワン]] |
|||
[[kk:Шванн Теодор]] |
|||
[[ko:테오도르 슈반]] |
|||
[[mk:Теодор Шван]] |
|||
[[nl:Theodor Schwann]] |
|||
[[no:Theodor Schwann]] |
|||
[[pnb:تھیوڈر شوان]] |
|||
[[pl:Theodor Schwann]] |
|||
[[pt:Theodor Schwann]] |
|||
[[ro:Theodor Schwann]] |
|||
[[ru:Шванн, Теодор]] |
|||
[[sa:थियोडोर् स्छ्वान्]] |
|||
[[simple:Theodor Schwann]] |
|||
[[sk:Theodor Schwann]] |
|||
[[sl:Theodor Schwann]] |
|||
[[sv:Theodor Schwann]] |
|||
[[vi:Theodor Schwann]] |
|||
[[uk:Теодор Шванн]] |
|||
[[zh:泰奥多尔·施旺]] |
Верзија на датум 10. март 2013. у 15:00
Теодор Шван | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 7. децембар 1810. |
Место рођења | Нојс, Немачка |
Датум смрти | 11. јануар 1882. |
Место смрти | Келн, Немачка |
Научни рад | |
Поље | цитологија, хистологија, физиологија |
Познат по | развио теорију ћелија, открио пепсин, дао термин метаболизам |
Теодор Шван (нем. Theodor Schwann, 1810 − 1882) је немачки цитолог, хистолог, физиолог и зоолог. Највеће заслуге Теодора Швана су заснивање ћелијске теорије и откриће ћелија мијелинског омотача нерава. Био је професор анатомије, физиологије и ембриологије на Лајденском и Лијешком универзитету, као и члан лондонског Краљевског друштва, Француске академије наука и Бриселске академије наука.
Открића
У разговору са колегом ботаничарем Матијасом Шлајденом, 1839. године, Шван је успоставио основе ћелијске теорије, коју је исте године објавио у чувеном раду „Микроскопска истраживања слагања структура и раста код биљака и животиња“ (Microscopic Investigations on the Accordance in the Structure and Growth of Plants and Animals). Према овој теорији су сва ткива и сви живи организми састављени из ћелија. Ћелијска теорија је основно (фундаментално) откриће у биологији.
Бавећи се цитолошким и хистолошким изучавањима нерава и мишића, Шван је открио ћелије које у периферном нервном систему кичмењака око аксона образују мијелински омотач. Ове ћелије су по њему добиле назив Шванове ћелије и неопходне су за функционисање нервног система. Још један допринос развоју хистологије дао је у откривању ћелијског порекла глеђи, ноката и пера.
На пољу физиологије, Шван је открио и изучавао пепсин, ензим за варење протеина. Такође, дао је термин метаболизам, који је данас централни у биохемијским и физиолошким истраживањима, као и објашњење биолошке природе квасца.
Спољашње везе
- Кратка биографија и библиографија Теодора Швана
- BioNet škola