Теодор Шван — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
м Bot: Migrating 36 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q76745 (translate me)
Ред 39: Ред 39:
[[Категорија:Хистолози]]
[[Категорија:Хистолози]]
[[Категорија:Зоолози]]
[[Категорија:Зоолози]]

[[ar:ثيودور شوان]]
[[az:Şvann Teodor]]
[[id:Theodor Schwann]]
[[bg:Теодор Шван]]
[[jv:Theodor Schwann]]
[[ca:Theodor Schwann]]
[[cs:Theodor Schwann]]
[[de:Theodor Schwann]]
[[en:Theodor Schwann]]
[[es:Theodor Schwann]]
[[eo:Theodor Schwann]]
[[eu:Theodor Schwann]]
[[fa:تئودور شوان]]
[[fr:Theodor Schwann]]
[[gl:Theodor Schwann]]
[[he:תאודור שוואן]]
[[it:Theodor Schwann]]
[[ja:テオドール・シュワン]]
[[kk:Шванн Теодор]]
[[ko:테오도르 슈반]]
[[mk:Теодор Шван]]
[[nl:Theodor Schwann]]
[[no:Theodor Schwann]]
[[pnb:تھیوڈر شوان]]
[[pl:Theodor Schwann]]
[[pt:Theodor Schwann]]
[[ro:Theodor Schwann]]
[[ru:Шванн, Теодор]]
[[sa:थियोडोर् स्छ्वान्]]
[[simple:Theodor Schwann]]
[[sk:Theodor Schwann]]
[[sl:Theodor Schwann]]
[[sv:Theodor Schwann]]
[[vi:Theodor Schwann]]
[[uk:Теодор Шванн]]
[[zh:泰奥多尔·施旺]]

Верзија на датум 10. март 2013. у 15:00

Теодор Шван
Теодор Шван
Лични подаци
Датум рођења7. децембар 1810.
Место рођењаНојс, Немачка
Датум смрти11. јануар 1882.
Место смртиКелн, Немачка
Научни рад
Пољецитологија, хистологија, физиологија
Познат поразвио теорију ћелија, открио пепсин, дао термин метаболизам

Теодор Шван (нем. Theodor Schwann, 18101882) је немачки цитолог, хистолог, физиолог и зоолог. Највеће заслуге Теодора Швана су заснивање ћелијске теорије и откриће ћелија мијелинског омотача нерава. Био је професор анатомије, физиологије и ембриологије на Лајденском и Лијешком универзитету, као и члан лондонског Краљевског друштва, Француске академије наука и Бриселске академије наука.

Открића

У разговору са колегом ботаничарем Матијасом Шлајденом, 1839. године, Шван је успоставио основе ћелијске теорије, коју је исте године објавио у чувеном раду „Микроскопска истраживања слагања структура и раста код биљака и животиња“ (Microscopic Investigations on the Accordance in the Structure and Growth of Plants and Animals). Према овој теорији су сва ткива и сви живи организми састављени из ћелија. Ћелијска теорија је основно (фундаментално) откриће у биологији.

Бавећи се цитолошким и хистолошким изучавањима нерава и мишића, Шван је открио ћелије које у периферном нервном систему кичмењака око аксона образују мијелински омотач. Ове ћелије су по њему добиле назив Шванове ћелије и неопходне су за функционисање нервног система. Још један допринос развоју хистологије дао је у откривању ћелијског порекла глеђи, ноката и пера.

На пољу физиологије, Шван је открио и изучавао пепсин, ензим за варење протеина. Такође, дао је термин метаболизам, који је данас централни у биохемијским и физиолошким истраживањима, као и објашњење биолошке природе квасца.

Спољашње везе