Ресавска школа — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м navodnici
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м разне исправке; козметичке измене
Ред 1: Ред 1:
'''Ресавска школа''' постојала је током прве половине [[15. век]]а и радила је у оквиру [[Манастир Манасија|Манастира Манасије]], који је подигао деспот [[Стефан Лазаревић]], као своју [[задужбина|задужбину]]. У њој су се окупљали учени [[монах|монаси]] писци, [[преводилац|преводиоци]], [[књижевник|књижевници]], преписивачи који су украшавали [[рукопис|рукописе]] и [[рукописна књига|књиге]], због чега је [[манастир]] представљао симбол [[духовност]]и и просвећености током неколико наредних векова. Један од главних сарадника Ресавске школе био је [[Константин Философ]]. По правилима ове школе радило се у [[Љубостиња|Љубостињи]], [[Хиландар|Хиландару]], [[Пећка патријаршија|Пећкој патријаршији]], [[Високи Дечани|Дечанима]], а утицај се осећао и у [[Македонија|Македонији]], [[Бугарска|Бугарској]], [[Румунија|Румунији]] и [[Русија|Русији]].
'''Ресавска школа''' постојала је током прве половине [[15. век]]а и радила је у оквиру [[Манастир Манасија|Манастира Манасије]], који је подигао деспот [[Стефан Лазаревић]], као своју [[задужбина|задужбину]]. У њој су се окупљали учени [[монах|монаси]] писци, [[преводилац|преводиоци]], [[књижевник|књижевници]], преписивачи који су украшавали [[рукопис|рукописе]] и [[рукописна књига|књиге]], због чега је [[манастир]] представљао симбол [[духовност]]и и просвећености током неколико наредних векова. Један од главних сарадника Ресавске школе био је [[Константин Философ]]. По правилима ове школе радило се у [[Љубостиња|Љубостињи]], [[Хиландар|Хиландару]], [[Пећка патријаршија|Пећкој патријаршији]], [[Високи Дечани|Дечанима]], а утицај се осећао и у [[Македонија|Македонији]], [[Бугарска|Бугарској]], [[Румунија|Румунији]] и [[Русија|Русији]].


Упркос значају и утицајима Ресавске школе, данас је у друштву раширен израз „ресавска школа“, који има потпуно другачије значење.
Упркос значају и утицајима Ресавске школе, данас је у друштву раширен израз „ресавска школа“, који има потпуно другачије значење.
Ред 8: Ред 8:
| align="left" colspan="2" style="background:Lavender;border-color:Thistle;border-style:solid;border-width:2px" |
| align="left" colspan="2" style="background:Lavender;border-color:Thistle;border-style:solid;border-width:2px" |
{| border="0" cellpadding="2" cellspacing="0"
{| border="0" cellpadding="2" cellspacing="0"
| [[Слика:35Monastery_Manasia_in_Serbia.JPG|мини|250п|лево|<center>Трпезарија Манасије у обнови<ref>[http://www.vaseljenska.com/drustvo/manasiju-zidali-12-a-obnavljamo-je-22-godine/ Васељенска: Манасију зидали 12, а обнављамо је 22 године, Мондо, 7. септембар 2011, приступ 15. децембар 2012]</ref>]]
| [[Датотека:35Monastery_Manasia_in_Serbia.JPG|мини|250п|лево|<center>Трпезарија Манасије у обнови<ref>[http://www.vaseljenska.com/drustvo/manasiju-zidali-12-a-obnavljamo-je-22-godine/ Васељенска: Манасију зидали 12, а обнављамо је 22 године, Мондо, 7. септембар 2011, приступ 15. децембар 2012]</ref>]]


Трпезарија је једна од највећих грађевина те врсте у Србији оног времена са димензијама 31,60 m x 16,88 m.<ref name="сава" /> Њена специфичност се састоји у томе што је изграђена као слободно-стојећи објекат, невезан за оградни зид.<ref name="политика">[http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Misterija-trpezarije-u-Manasiji.sr.html Политика: Мистерија трпезарије у Манасији, Милица Димитријевић, 14. април 2012, приступ 15. децембар 2012]</ref> Имала је приземље, спрат, дрвене тремове са оба подужна зида и кров на две воде. У приземљу, укопаном 1 м у земљу, на источној страни изведена је полукружна апсида, а једна нешто плића апсида видљива је и на спрату али на јужној страни. Укупна корисна површина објекта била је око 1.000 м2, па се сматра да је грађевина имала функцију трпезарије само у приземљу, док су на спрату били скрипторијум и библиотека.<ref>[http://www.pravoslavna-srbija.com/Pravoslavlje/Manastiri/Manasija/Manasija.htm Православна Србија: Манасија, приступ 15. децембар 2012]</ref> Mогла је да прими чак неколико стотина људи.<ref name="политика" />
Трпезарија је једна од највећих грађевина те врсте у Србији оног времена са димензијама 31,60 m x 16,88 m.<ref name="сава" /> Њена специфичност се састоји у томе што је изграђена као слободно-стојећи објекат, невезан за оградни зид.<ref name="политика">[http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Misterija-trpezarije-u-Manasiji.sr.html Политика: Мистерија трпезарије у Манасији, Милица Димитријевић, 14. април 2012, приступ 15. децембар 2012]</ref> Имала је приземље, спрат, дрвене тремове са оба подужна зида и кров на две воде. У приземљу, укопаном 1 м у земљу, на источној страни изведена је полукружна апсида, а једна нешто плића апсида видљива је и на спрату али на јужној страни. Укупна корисна површина објекта била је око 1.000 м2, па се сматра да је грађевина имала функцију трпезарије само у приземљу, док су на спрату били скрипторијум и библиотека.<ref>[http://www.pravoslavna-srbija.com/Pravoslavlje/Manastiri/Manasija/Manasija.htm Православна Србија: Манасија, приступ 15. децембар 2012]</ref> Mогла је да прими чак неколико стотина људи.<ref name="политика" />
Ред 14: Ред 14:
|}
|}


У првој половини [[15. век]]а, за време [[Стефан Лазаревић|Стефана Лазаревића]], [[Србија]] се као држава обновила и економски знатно ојачала. Стефан је добио титулу [[деспот]]а после успешног учешћа у [[Битка код Ангоре|бици код Ангоре]] [[1402]]. године од [[Византијско царство|Византинаца]] у [[Цариград]]у. Србија није више била у вазалском положају према Турцима.<ref name="радомир">[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/SPCIstorijaPopovic/SPC02.htm Светославље: Кратак преглед српске цркве кроз историју, Протојереј др Радомир Поповић, приступ 14. децембар 2012]</ref> Истовремено, долази до процвата [[култура|културе]] и [[уметност]]и.<ref name="ресавац">[http://www.resavac.se/stefan/r_skola.html Ресавац: Стефан Деспот Лазаревић, Ресавска школа, приступ 14. децембар 2012]</ref> Стефан је узео Београд за престоницу Србије.<ref name="радомир" /> После обнове [[Београд]]а, Сефан је сву своју пажњу посветио подизању манастира Ресаве (1407—1418)<ref name="сава" />. Дуго зидање манастира могло би се објаснити као резултат нестабилних односима са Турцима, због чега је зидање повремено прекидано.<ref name="дамњан" />
У првој половини [[15. век]]а, за време [[Стефан Лазаревић|Стефана Лазаревића]], [[Србија]] се као држава обновила и економски знатно ојачала. Стефан је добио титулу [[деспот]]а после успешног учешћа у [[Битка код Ангоре|бици код Ангоре]] [[1402]]. године од [[Византијско царство|Византинаца]] у [[Цариград]]у. Србија није више била у вазалском положају према Турцима.<ref name="радомир">[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/SPCIstorijaPopovic/SPC02.htm Светославље: Кратак преглед српске цркве кроз историју, Протојереј др Радомир Поповић, приступ 14. децембар 2012]</ref> Истовремено, долази до процвата [[култура|културе]] и [[уметност]]и.<ref name="ресавац">[http://www.resavac.se/stefan/r_skola.html Ресавац: Стефан Деспот Лазаревић, Ресавска школа, приступ 14. децембар 2012]</ref> Стефан је узео Београд за престоницу Србије.<ref name="радомир" /> После обнове [[Београд]]а, Сефан је сву своју пажњу посветио подизању манастира Ресаве (1407—1418)<ref name="сава" />. Дуго зидање манастира могло би се објаснити као резултат нестабилних односима са Турцима, због чега је зидање повремено прекидано.<ref name="дамњан" />


Стефан је у својој задужбини, готово одмах по оснивању, започео да организује школу - центар за превођење и преписивање књига.<ref name="ресавац" /> У њему је окупио велики број вредних [[калуђер]]а, који су се ту бавили преписивањем, исправљањем старијих рукописа и превођењем новијих књижевних дела. На његов позив су долазили учени калуђери са [[Света Гора|Свете Горе]] да преводе дела са [[грчки језик|грчког језика]].<ref name="григорије" /> Ту су радили учени калуђери, писци, преводиоци, књижевници, преписивачи, који су украшавали рукописе и књиге.<ref name="радомир" /> Када је пала бугарска царевина (1393-6) велики број бугарских калуђера и књижевника прешао је у Србију, а са њима и идеје [[Трновска школа|Трновске школе]] о реформицији правописа. <ref name="григорије" /> Један од главних руководилаца Ресавске школе био је [[Константин Философ]], бугарски емигрант [[Јевтимијева школа|Јевтимијеве школе]] у [[Трново|Трнову]],<ref name="лексикон">Историјски лексикон, Владимир Ћоровић, Београд (2006), стр.149, ISBN 978-86-379-0984-2</ref> а касније и [[Григорије Цамблак]]<ref name="дамњан" />.
Стефан је у својој задужбини, готово одмах по оснивању, започео да организује школу - центар за превођење и преписивање књига.<ref name="ресавац" /> У њему је окупио велики број вредних [[калуђер]]а, који су се ту бавили преписивањем, исправљањем старијих рукописа и превођењем новијих књижевних дела. На његов позив су долазили учени калуђери са [[Света Гора|Свете Горе]] да преводе дела са [[грчки језик|грчког језика]].<ref name="григорије" /> Ту су радили учени калуђери, писци, преводиоци, књижевници, преписивачи, који су украшавали рукописе и књиге.<ref name="радомир" /> Када је пала бугарска царевина (1393-6) велики број бугарских калуђера и књижевника прешао је у Србију, а са њима и идеје [[Трновска школа|Трновске школе]] о реформицији правописа. <ref name="григорије" /> Један од главних руководилаца Ресавске школе био је [[Константин Философ]], бугарски емигрант [[Јевтимијева школа|Јевтимијеве школе]] у [[Трново|Трнову]],<ref name="лексикон">Историјски лексикон, Владимир Ћоровић, Београд (2006), стр.149, ISBN 978-86-379-0984-2</ref> а касније и [[Григорије Цамблак]]<ref name="дамњан" />.


Константин Филозоф је израдио правила новог правописа, заплетена, удешена по грчким граматичким списима, са врло много ученог и непотребног баласта, али и са извесним подигнутим критичким мерилом. Списи поправљени по начелима и у духу ове школе брзо су посатали веома цењени,<ref name="лексикон" /> а Манасија велики духовни и просветни центар деспотовине и вековима била симбол просвећености<ref name="радомир" />, остављајући велики утицај на наше писаре [[16. век|16.]] и [[17. век]]а.<ref name="лексикон" />
Константин Филозоф је израдио правила новог правописа, заплетена, удешена по грчким граматичким списима, са врло много ученог и непотребног баласта, али и са извесним подигнутим критичким мерилом. Списи поправљени по начелима и у духу ове школе брзо су посатали веома цењени,<ref name="лексикон" /> а Манасија велики духовни и просветни центар деспотовине и вековима била симбол просвећености<ref name="радомир" />, остављајући велики утицај на наше писаре [[16. век|16.]] и [[17. век]]а.<ref name="лексикон" />
Ред 22: Ред 22:
Поред превода и преписа у Ресави, од оригиналних радова, написано је ''[[Житије деспота Стефана Лазаревића]]'' од Костантина Филозофа.<ref name="дамњан" />
Поред превода и преписа у Ресави, од оригиналних радова, написано је ''[[Житије деспота Стефана Лазаревића]]'' од Костантина Филозофа.<ref name="дамњан" />


== Стефан Лазаревић==
== Стефан Лазаревић ==
Сам Стефан био је веома образован, доста је читао, а бавио се и писањем. Позната су његова дела ''[[Слово љубве]]''<ref name="радомир" /> (1409), ''Душеполежноје спасеније'' и ''Мудрост и пророченствије''.<ref name="дамњан">На обронцима Бељанице, Дамњан Поповић, Новинско предузеће „Дневник“, Нови Сад (1969)</ref> Верује се да је он аутор [[Натпис на косовском каменом стубу|Натписа на мраморном стубу на Косову]] (1404), написао је поетско писмо млађем брату Вуку („Лазаревицу“) вероватно упућено као позив на помирење и аутор је [[Закон о рудницима|Закона о руднику Ново Брдо]] (1412).<ref name="ресавац" />
Сам Стефан био је веома образован, доста је читао, а бавио се и писањем. Позната су његова дела ''[[Слово љубве]]''<ref name="радомир" /> (1409), ''Душеполежноје спасеније'' и ''Мудрост и пророченствије''.<ref name="дамњан">На обронцима Бељанице, Дамњан Поповић, Новинско предузеће „Дневник“, Нови Сад (1969)</ref> Верује се да је он аутор [[Натпис на косовском каменом стубу|Натписа на мраморном стубу на Косову]] (1404), написао је поетско писмо млађем брату Вуку („Лазаревицу“) вероватно упућено као позив на помирење и аутор је [[Закон о рудницима|Закона о руднику Ново Брдо]] (1412).<ref name="ресавац" />


Због његове велике наклоности књизи прозван је „вторим Манаскјем“ упоређујући га са византијским летописцем [[Константин Манасије|Константином Манасијем]] из [[12. век]]а. Деспот се упоређује са њим по лепом и надахнутом причању и мисли се да је и његов манастир првобитна Ресава због тога доцније прозван Манасија.<ref name="дамњан" /><ref name="сава">[http://www.sveti-sava.org.rs/files/54541Bratstvo%20XV-manji%20fajl2.pdf Часопис Друштва Св. Сава бр. 15: Београд и Манасија -две најважније заоставштине деспота Стефана Лазаревића, Гордана Јовановић,Чигоја, Београд (2011)]</ref>
Због његове велике наклоности књизи прозван је „вторим Манаскјем“ упоређујући га са византијским летописцем [[Константин Манасије|Константином Манасијем]] из [[12. век]]а. Деспот се упоређује са њим по лепом и надахнутом причању и мисли се да је и његов манастир првобитна Ресава због тога доцније прозван Манасија.<ref name="дамњан" /><ref name="сава">[http://www.sveti-sava.org.rs/files/54541Bratstvo%20XV-manji%20fajl2.pdf Часопис Друштва Св. Сава бр. 15: Београд и Манасија -две најважније заоставштине деспота Стефана Лазаревића, Гордана Јовановић,Чигоја, Београд (2011)]</ref>


== Библиотека ==
== Библиотека ==


Деспот Стефан је у манстиру имао велику [[библиотека|библиотеку]],<ref name="дамњан" /> са преко 20.000 [[Рукописна књига|књига у рукопису]]. На његов захтев у [[Љубостињска пустиња|Љубостињској пустињи]], мушка монашка насеобина, око [[Љубостиња|манастира Љубостиње]] је преведен [[Стари завет]] и Зонара.<ref>[http://zlatousti.org/clanakview/index?id=76&strana=3 Богословија Светог Јована Златоустог у Крагујевцу: Синаити и њихов значај у животу Србије XIV и XV века, Амфилохије Радовић, Манастир Раваница 1381-1981, Споменица о шестој стогодишњици, Београд 1981, приступ 15. децембар 2012]</ref> Игумана Лесјамског манастира Венедикта слао је у [[Света гора|Свету гору]] да му преведе „Шестоднев [[Јован Златоусти|Јована Златоустог]]“. Од књига ове библиотеке данас се у Манасији чува један део и део другог рукописа, док се у Светој Гори у манастиру Костомониту налази Теофилово тумачење јеванђеља, а један број ових рукописа доспео је и у Русију, где се и сада чува. У [[Одеса|Одеси]] се налази један рукопис из 1420.год. У нашој земљи ових рукописа има у Пећкој Патријаршији и Патријаршији српске православне цркве у Београду, а верује се и у још неким манастирима.<ref name="деспотовац">[http://www.despotovac.com/home/znamenitosti/resavska-skola.html Деспотовац званична презентација: Ресавска школа, Дамњан Поповић, наставник, приступ 16. децембар 2012]</ref> Од књига његове библиотеке и данас се чува у Светој гори у манастиру Кастомониту ''[[Теофилакт Охридски|Теофилактово]] тумачење јеванђела''. У библиотеци Пећке патријаршије и данас се налази један број књига из Ресавске школе, које датирају из 15. века.<ref name="дамњан" />
Деспот Стефан је у манстиру имао велику [[библиотека|библиотеку]],<ref name="дамњан" /> са преко 20.000 [[Рукописна књига|књига у рукопису]]. На његов захтев у [[Љубостињска пустиња|Љубостињској пустињи]], мушка монашка насеобина, око [[Љубостиња|манастира Љубостиње]] је преведен [[Стари завет]] и Зонара.<ref>[http://zlatousti.org/clanakview/index?id=76&strana=3 Богословија Светог Јована Златоустог у Крагујевцу: Синаити и њихов значај у животу Србије XIV и XV века, Амфилохије Радовић, Манастир Раваница 1381-1981, Споменица о шестој стогодишњици, Београд 1981, приступ 15. децембар 2012]</ref> Игумана Лесјамског манастира Венедикта слао је у [[Света гора|Свету гору]] да му преведе „Шестоднев [[Јован Златоусти|Јована Златоустог]]“. Од књига ове библиотеке данас се у Манасији чува један део и део другог рукописа, док се у Светој Гори у манастиру Костомониту налази Теофилово тумачење јеванђеља, а један број ових рукописа доспео је и у Русију, где се и сада чува. У [[Одеса|Одеси]] се налази један рукопис из 1420.год. У нашој земљи ових рукописа има у Пећкој Патријаршији и Патријаршији српске православне цркве у Београду, а верује се и у још неким манастирима.<ref name="деспотовац">[http://www.despotovac.com/home/znamenitosti/resavska-skola.html Деспотовац званична презентација: Ресавска школа, Дамњан Поповић, наставник, приступ 16. децембар 2012]</ref> Од књига његове библиотеке и данас се чува у Светој гори у манастиру Кастомониту ''[[Теофилакт Охридски|Теофилактово]] тумачење јеванђела''. У библиотеци Пећке патријаршије и данас се налази један број књига из Ресавске школе, које датирају из 15. века.<ref name="дамњан" />


== Пропаст Ресаве==
== Пропаст Ресаве ==


У време турских освајања манастир Ресава делио је судбину читаве српске Деспотовине.<ref name="сава" /> Књижевна активност манастира ометена је најездом Турака и пропашћу деспотовине. Турци су [[1. август]]а [[1438]]. године заузели утврђену Ресаву и на веома свиреп начин се обрачунали са браниоцима. Тада су по први пут опљачкали манастир и запалили Ресавску библиотеку. И ако су Мађари у међувремну водили рат са Турцима, после чега је склопљен мир.<ref name="дамњан" /> утврђење у манастиру коначно је пало у турске руке маја [[1458]]. године<ref name="сава" />.
У време турских освајања манастир Ресава делио је судбину читаве српске Деспотовине.<ref name="сава" /> Књижевна активност манастира ометена је најездом Турака и пропашћу деспотовине. Турци су [[1. август]]а [[1438]]. године заузели утврђену Ресаву и на веома свиреп начин се обрачунали са браниоцима. Тада су по први пут опљачкали манастир и запалили Ресавску библиотеку. И ако су Мађари у међувремну водили рат са Турцима, после чега је склопљен мир.<ref name="дамњан" /> утврђење у манастиру коначно је пало у турске руке маја [[1458]]. године<ref name="сава" />.


Један део калуђера повукао се са последњим [[Бранковићи]]ма у [[Срем]] и наставио је ту акцију у [[Фрушкогорски манастири|фрушкогорским манастирима]] (нпр. у [[Манастир Крушедол|Крушедолу]]), други је отишао у [[Влашка|Влашку]], а затим у Русију, поневши са собом правописна правила и списе Константина Философа, док се најмањи део окупио у [[Јужна Србија|Јужној Србији]], у [[Пећка патријаршија|Пећкој патријаршије]] и [[Високи Дечани|Дечанима]].<ref name="дамњан" />
Један део калуђера повукао се са последњим [[Бранковићи]]ма у [[Срем]] и наставио је ту акцију у [[Фрушкогорски манастири|фрушкогорским манастирима]] (нпр. у [[Манастир Крушедол|Крушедолу]]), други је отишао у [[Влашка|Влашку]], а затим у Русију, поневши са собом правописна правила и списе Константина Философа, док се најмањи део окупио у [[Јужна Србија|Јужној Србији]], у [[Пећка патријаршија|Пећкој патријаршије]] и [[Високи Дечани|Дечанима]].<ref name="дамњан" />


Турци су у тврђаву сместили посаду, а манастир претворили у џамију. 24. јула 1689. године, аустријска војска је уз помоћ Срба заузела Ресаву. У периоду од 1718—1739. године, Ресава је била у аустријској власти. У тврђави је становао један аустријски капетан са војницима. За време аустријске управе у манастиру је радила школа за свештенике.<ref name="дамњан" />
Турци су у тврђаву сместили посаду, а манастир претворили у џамију. 24. јула 1689. године, аустријска војска је уз помоћ Срба заузела Ресаву. У периоду од 1718—1739. године, Ресава је била у аустријској власти. У тврђави је становао један аустријски капетан са војницима. За време аустријске управе у манастиру је радила школа за свештенике.<ref name="дамњан" />


== Утицаји, значај и ширење ==
== Утицаји, значај и ширење ==


Преписи и преводи Ресавске школе сматрају се узорнима, по којима се до [[18. век]]а мерио квалитет рукописа. По ресавским правилима радило се у [[Љубостиња|Љубостињи]], [[Хиландар|Хиландару]]. Утицај Ресавске школе ишао је дубоко у [[Македонија|Македонију]], [[Бугарска|Бугарску]]<ref name="григорије">[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/IstorijaSPC/Istorija30.htm Светосавље: Преглед историје хришћанске цркве, Српска црква, Григорије Микић, приступ 14. децембар 2012]</ref>, [[Румунија|Румунију]] и [[Русија|Русију]]<ref name="радомир" /><ref name="григорије" />.
Преписи и преводи Ресавске школе сматрају се узорнима, по којима се до [[18. век]]а мерио квалитет рукописа. По ресавским правилима радило се у [[Љубостиња|Љубостињи]], [[Хиландар|Хиландару]]. Утицај Ресавске школе ишао је дубоко у [[Македонија|Македонију]], [[Бугарска|Бугарску]]<ref name="григорије">[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/IstorijaSPC/Istorija30.htm Светосавље: Преглед историје хришћанске цркве, Српска црква, Григорије Микић, приступ 14. децембар 2012]</ref>, [[Румунија|Румунију]] и [[Русија|Русију]]<ref name="радомир" /><ref name="григорије" />.


Игуман манастира Дечани, Григорије Цамблак, постао је касније [[Кијев|кијевски]] [[митрополит]]. Познат је тада био и српски монах [[Пахомије Логофет]], који се у Русији прославио као [[Хагиографија|писац житија]].<ref name="радомир" />
Игуман манастира Дечани, Григорије Цамблак, постао је касније [[Кијев|кијевски]] [[митрополит]]. Познат је тада био и српски монах [[Пахомије Логофет]], који се у Русији прославио као [[Хагиографија|писац житија]].<ref name="радомир" />
Ред 50: Ред 50:
== Ресавски фонт ==
== Ресавски фонт ==


На основу рукописа чувене Ресавске преписивачке школе, који се данас налазе у различитим збиркама широм света, у оквиру радионице Ресавске типографске школе, на челу са Оливером Стојадиновић направљено је неколико дигиталних [[Писмо#Типографско писмо|типографских писама]] - фонтова. У раду радионице учествовали су студенти [[Факултет примењених уметности Универзитета уметности у Београду|Факултета примењених уметности Универзитета уметности у Београду]], као и гости са [[Академија за ликовну уметност и обликовање Универзитета у Љубљани|Академије за ликовну уметност и обликовање у Љубљани]]. Ови фонтови намењени су свим корисницима [[ћирилица|ћирилице]] на [[рачунар]]има и могу бесплатно да се преузму.<ref>[http://mikser.rs/archive/2011/mikser-festival/exhibits.php?id=529 Миксер: Оливера Стојадиновић, приступ 15. децембар 2012]</ref><ref>[http://www.arts.bg.ac.rs/rektorat/aktiv/?id=lus_resavska Универзизет уметности у Београду: Ресавска типографска школа, приступ 15. децембар 2012]</ref><ref>[http://www.tipometar.org/aktuelno/akcija!/ResavskaBGSans/iFramesLat/Text.html Типометар: Ћирилице на поклон, приступ 15. децембар 2012]</ref>
На основу рукописа чувене Ресавске преписивачке школе, који се данас налазе у различитим збиркама широм света, у оквиру радионице Ресавске типографске школе, на челу са Оливером Стојадиновић направљено је неколико дигиталних [[Писмо#Типографско писмо|типографских писама]] - фонтова. У раду радионице учествовали су студенти [[Факултет примењених уметности Универзитета уметности у Београду|Факултета примењених уметности Универзитета уметности у Београду]], као и гости са [[Академија за ликовну уметност и обликовање Универзитета у Љубљани|Академије за ликовну уметност и обликовање у Љубљани]]. Ови фонтови намењени су свим корисницима [[ћирилица|ћирилице]] на [[рачунар]]има и могу бесплатно да се преузму.<ref>[http://mikser.rs/archive/2011/mikser-festival/exhibits.php?id=529 Миксер: Оливера Стојадиновић, приступ 15. децембар 2012]</ref><ref>[http://www.arts.bg.ac.rs/rektorat/aktiv/?id=lus_resavska Универзизет уметности у Београду: Ресавска типографска школа, приступ 15. децембар 2012]</ref><ref>[http://www.tipometar.org/aktuelno/akcija!/ResavskaBGSans/iFramesLat/Text.html Типометар: Ћирилице на поклон, приступ 15. децембар 2012]</ref>


== Сленг супротно од историје ==
== Сленг супротно од историје ==


'''Ресавска школа''' у [[сленг]]у симболично се користи за радње као што су преписивање, копирање, понављање, варање или фалсификовање туђег рада или идеје, у целости или деловима, без улагања посебног труда или разумевања, пре чему се указује на неоригиналност, безвредност, па чак и штетност тако добијених резултата, пошто се подразумева да је копија лошија од оригинала. Његова употреба среће се у многим областима живота и рада: у просвети, при преписивању задатака, на испитима<ref>[http://www.vranjske.co.rs/2012-04-26/ресавска-школа.html Врањске новине бр. 792: Ресавска школа, Никола Лазић, 26. апрли 2012, приступ 15. децембар 2012]</ref>, у изради научних и других стручних радова<ref>[http://blog.blic.rs/145/Da-li-je-resavska-skola-prepisivanja-srpska-sudbina Блиц: Да ли је ресавска школа преписивања српски судбина?, Слободан Владушић, 6. фебруар 2008, приступ 14. децембар 2012]</ref>, у судству приликом преписивања пресуда у поновљеним поступцијма<ref>[http://www.vestinet.rs/info/resavska-prepisivacka-skola-apelacioni-sud-trecina-gradana-je-u-pravu Вести.нет: Ресавска преписивачка школа - Апелациони суд: Трећина грађана је у праву, 6. август 2012, приступ 16. децембар 2012]</ref>, у законодавству због доношења нових [[Закон (право)|закона]], буквалиним превођењем закона [[Европска унија|Европске уније]], при чему се не размишља о начину њиховог практичног спровођења<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/uvodnik/Resavska-skola-Bilbija.sr.html Политика: Ресавска школа, Бојан Билбија, 24. новембар 2011, приступ 14. децембар 2012]</ref>, у политици, при понављању предизборних<ref>[http://www.mondo.rs/s100916/Info/ex-YU/Jansina_resavska_skola.html Мондо: Јаншина ресавска школа, (Танјуг) 21. јун 2008, приступ 15. децембар 2012]</ref> и других тешко испуњивих обећања<ref>[http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/resavska_skola.46.html?news_id=206361 Данас: Ресавска школа, 22. децембар 2010, приступ 15. децембар 2012]</ref>, у било којој другој професији, чак и приликом полагања стручних испита<ref>[http://www.mondo.rs/s184097/Svet/Resavska_skola_u_FBI.html Мондо, „Ресавска школа“ у ФБИ, Срна, 27. септембар 2010, приступ 14. децембар 2012]</ref>, при чему се на недозвољен начин присвојен резултат туђег рада, сасвим незаслужно награђује. Због лакоће копирања различитих садржаја у целини или деловима, са једног на друго место, без икакве додатне обраде и ненаовођења оригиналног извора, присуство „Ресавске школе“ је веома уочљиво на многим [[интернет страница]]ма<ref>[http://vukajlija.com/resavska-skola/35985 Вукајлија: Ресавска школа, приступ 15. децембар 2012]</ref>, нарочито оним са великим бројем корисника и/или посетилаца.
'''Ресавска школа''' у [[сленг]]у симболично се користи за радње као што су преписивање, копирање, понављање, варање или фалсификовање туђег рада или идеје, у целости или деловима, без улагања посебног труда или разумевања, пре чему се указује на неоригиналност, безвредност, па чак и штетност тако добијених резултата, пошто се подразумева да је копија лошија од оригинала. Његова употреба среће се у многим областима живота и рада: у просвети, при преписивању задатака, на испитима<ref>[http://www.vranjske.co.rs/2012-04-26/ресавска-школа.html Врањске новине бр. 792: Ресавска школа, Никола Лазић, 26. апрли 2012, приступ 15. децембар 2012]</ref>, у изради научних и других стручних радова<ref>[http://blog.blic.rs/145/Da-li-je-resavska-skola-prepisivanja-srpska-sudbina Блиц: Да ли је ресавска школа преписивања српски судбина?, Слободан Владушић, 6. фебруар 2008, приступ 14. децембар 2012]</ref>, у судству приликом преписивања пресуда у поновљеним поступцијма<ref>[http://www.vestinet.rs/info/resavska-prepisivacka-skola-apelacioni-sud-trecina-gradana-je-u-pravu Вести.нет: Ресавска преписивачка школа - Апелациони суд: Трећина грађана је у праву, 6. август 2012, приступ 16. децембар 2012]</ref>, у законодавству због доношења нових [[Закон (право)|закона]], буквалиним превођењем закона [[Европска унија|Европске уније]], при чему се не размишља о начину њиховог практичног спровођења<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/uvodnik/Resavska-skola-Bilbija.sr.html Политика: Ресавска школа, Бојан Билбија, 24. новембар 2011, приступ 14. децембар 2012]</ref>, у политици, при понављању предизборних<ref>[http://www.mondo.rs/s100916/Info/ex-YU/Jansina_resavska_skola.html Мондо: Јаншина ресавска школа, (Танјуг) 21. јун 2008, приступ 15. децембар 2012]</ref> и других тешко испуњивих обећања<ref>[http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/resavska_skola.46.html?news_id=206361 Данас: Ресавска школа, 22. децембар 2010, приступ 15. децембар 2012]</ref>, у било којој другој професији, чак и приликом полагања стручних испита<ref>[http://www.mondo.rs/s184097/Svet/Resavska_skola_u_FBI.html Мондо, „Ресавска школа“ у ФБИ, Срна, 27. септембар 2010, приступ 14. децембар 2012]</ref>, при чему се на недозвољен начин присвојен резултат туђег рада, сасвим незаслужно награђује. Због лакоће копирања различитих садржаја у целини или деловима, са једног на друго место, без икакве додатне обраде и ненаовођења оригиналног извора, присуство „Ресавске школе“ је веома уочљиво на многим [[интернет страница]]ма<ref>[http://vukajlija.com/resavska-skola/35985 Вукајлија: Ресавска школа, приступ 15. децембар 2012]</ref>, нарочито оним са великим бројем корисника и/или посетилаца.


== Извори ==
== Извори ==
{{извори|2}}
{{reflist|2}}


[[Категорија:Општина Деспотовац]]
[[Категорија:Општина Деспотовац]]

Верзија на датум 11. март 2013. у 06:25

Ресавска школа постојала је током прве половине 15. века и радила је у оквиру Манастира Манасије, који је подигао деспот Стефан Лазаревић, као своју задужбину. У њој су се окупљали учени монаси писци, преводиоци, књижевници, преписивачи који су украшавали рукописе и књиге, због чега је манастир представљао симбол духовности и просвећености током неколико наредних векова. Један од главних сарадника Ресавске школе био је Константин Философ. По правилима ове школе радило се у Љубостињи, Хиландару, Пећкој патријаршији, Дечанима, а утицај се осећао и у Македонији, Бугарској, Румунији и Русији.

Упркос значају и утицајима Ресавске школе, данас је у друштву раширен израз „ресавска школа“, који има потпуно другачије значење.

Историја

Трпезарија Манасије у обнови[1]

Трпезарија је једна од највећих грађевина те врсте у Србији оног времена са димензијама 31,60 m x 16,88 m.[2] Њена специфичност се састоји у томе што је изграђена као слободно-стојећи објекат, невезан за оградни зид.[3] Имала је приземље, спрат, дрвене тремове са оба подужна зида и кров на две воде. У приземљу, укопаном 1 м у земљу, на источној страни изведена је полукружна апсида, а једна нешто плића апсида видљива је и на спрату али на јужној страни. Укупна корисна површина објекта била је око 1.000 м2, па се сматра да је грађевина имала функцију трпезарије само у приземљу, док су на спрату били скрипторијум и библиотека.[4] Mогла је да прими чак неколико стотина људи.[3]

У првој половини 15. века, за време Стефана Лазаревића, Србија се као држава обновила и економски знатно ојачала. Стефан је добио титулу деспота после успешног учешћа у бици код Ангоре 1402. године од Византинаца у Цариграду. Србија није више била у вазалском положају према Турцима.[5] Истовремено, долази до процвата културе и уметности.[6] Стефан је узео Београд за престоницу Србије.[5] После обнове Београда, Сефан је сву своју пажњу посветио подизању манастира Ресаве (1407—1418)[2]. Дуго зидање манастира могло би се објаснити као резултат нестабилних односима са Турцима, због чега је зидање повремено прекидано.[7]

Стефан је у својој задужбини, готово одмах по оснивању, започео да организује школу - центар за превођење и преписивање књига.[6] У њему је окупио велики број вредних калуђера, који су се ту бавили преписивањем, исправљањем старијих рукописа и превођењем новијих књижевних дела. На његов позив су долазили учени калуђери са Свете Горе да преводе дела са грчког језика.[8] Ту су радили учени калуђери, писци, преводиоци, књижевници, преписивачи, који су украшавали рукописе и књиге.[5] Када је пала бугарска царевина (1393-6) велики број бугарских калуђера и књижевника прешао је у Србију, а са њима и идеје Трновске школе о реформицији правописа. [8] Један од главних руководилаца Ресавске школе био је Константин Философ, бугарски емигрант Јевтимијеве школе у Трнову,[9] а касније и Григорије Цамблак[7].

Константин Филозоф је израдио правила новог правописа, заплетена, удешена по грчким граматичким списима, са врло много ученог и непотребног баласта, али и са извесним подигнутим критичким мерилом. Списи поправљени по начелима и у духу ове школе брзо су посатали веома цењени,[9] а Манасија велики духовни и просветни центар деспотовине и вековима била симбол просвећености[5], остављајући велики утицај на наше писаре 16. и 17. века.[9]

Поред превода и преписа у Ресави, од оригиналних радова, написано је Житије деспота Стефана Лазаревића од Костантина Филозофа.[7]

Стефан Лазаревић

Сам Стефан био је веома образован, доста је читао, а бавио се и писањем. Позната су његова дела Слово љубве[5] (1409), Душеполежноје спасеније и Мудрост и пророченствије.[7] Верује се да је он аутор Натписа на мраморном стубу на Косову (1404), написао је поетско писмо млађем брату Вуку („Лазаревицу“) вероватно упућено као позив на помирење и аутор је Закона о руднику Ново Брдо (1412).[6]

Због његове велике наклоности књизи прозван је „вторим Манаскјем“ упоређујући га са византијским летописцем Константином Манасијем из 12. века. Деспот се упоређује са њим по лепом и надахнутом причању и мисли се да је и његов манастир првобитна Ресава због тога доцније прозван Манасија.[7][2]

Библиотека

Деспот Стефан је у манстиру имао велику библиотеку,[7] са преко 20.000 књига у рукопису. На његов захтев у Љубостињској пустињи, мушка монашка насеобина, око манастира Љубостиње је преведен Стари завет и Зонара.[10] Игумана Лесјамског манастира Венедикта слао је у Свету гору да му преведе „Шестоднев Јована Златоустог“. Од књига ове библиотеке данас се у Манасији чува један део и део другог рукописа, док се у Светој Гори у манастиру Костомониту налази Теофилово тумачење јеванђеља, а један број ових рукописа доспео је и у Русију, где се и сада чува. У Одеси се налази један рукопис из 1420.год. У нашој земљи ових рукописа има у Пећкој Патријаршији и Патријаршији српске православне цркве у Београду, а верује се и у још неким манастирима.[11] Од књига његове библиотеке и данас се чува у Светој гори у манастиру Кастомониту Теофилактово тумачење јеванђела. У библиотеци Пећке патријаршије и данас се налази један број књига из Ресавске школе, које датирају из 15. века.[7]

Пропаст Ресаве

У време турских освајања манастир Ресава делио је судбину читаве српске Деспотовине.[2] Књижевна активност манастира ометена је најездом Турака и пропашћу деспотовине. Турци су 1. августа 1438. године заузели утврђену Ресаву и на веома свиреп начин се обрачунали са браниоцима. Тада су по први пут опљачкали манастир и запалили Ресавску библиотеку. И ако су Мађари у међувремну водили рат са Турцима, после чега је склопљен мир.[7] утврђење у манастиру коначно је пало у турске руке маја 1458. године[2].

Један део калуђера повукао се са последњим Бранковићима у Срем и наставио је ту акцију у фрушкогорским манастирима (нпр. у Крушедолу), други је отишао у Влашку, а затим у Русију, поневши са собом правописна правила и списе Константина Философа, док се најмањи део окупио у Јужној Србији, у Пећкој патријаршије и Дечанима.[7]

Турци су у тврђаву сместили посаду, а манастир претворили у џамију. 24. јула 1689. године, аустријска војска је уз помоћ Срба заузела Ресаву. У периоду од 1718—1739. године, Ресава је била у аустријској власти. У тврђави је становао један аустријски капетан са војницима. За време аустријске управе у манастиру је радила школа за свештенике.[7]

Утицаји, значај и ширење

Преписи и преводи Ресавске школе сматрају се узорнима, по којима се до 18. века мерио квалитет рукописа. По ресавским правилима радило се у Љубостињи, Хиландару. Утицај Ресавске школе ишао је дубоко у Македонију, Бугарску[8], Румунију и Русију[5][8].

Игуман манастира Дечани, Григорије Цамблак, постао је касније кијевски митрополит. Познат је тада био и српски монах Пахомије Логофет, који се у Русији прославио као писац житија.[5]

Захваљујући раду и утицају Ресавске школе српски народ је сачувао свој језик.[11] Матична библиотека у Деспотовцу и Народна библиотека Србије раде на отварању сталне изложбе рукописа у просторима манастира Манасије. У том циљу припремљени су одређени број снимака и фотокопије рукописа у природној боји и величини.[11]

Ресавски фонт

На основу рукописа чувене Ресавске преписивачке школе, који се данас налазе у различитим збиркама широм света, у оквиру радионице Ресавске типографске школе, на челу са Оливером Стојадиновић направљено је неколико дигиталних типографских писама - фонтова. У раду радионице учествовали су студенти Факултета примењених уметности Универзитета уметности у Београду, као и гости са Академије за ликовну уметност и обликовање у Љубљани. Ови фонтови намењени су свим корисницима ћирилице на рачунарима и могу бесплатно да се преузму.[12][13][14]

Сленг супротно од историје

Ресавска школа у сленгу симболично се користи за радње као што су преписивање, копирање, понављање, варање или фалсификовање туђег рада или идеје, у целости или деловима, без улагања посебног труда или разумевања, пре чему се указује на неоригиналност, безвредност, па чак и штетност тако добијених резултата, пошто се подразумева да је копија лошија од оригинала. Његова употреба среће се у многим областима живота и рада: у просвети, при преписивању задатака, на испитима[15], у изради научних и других стручних радова[16], у судству приликом преписивања пресуда у поновљеним поступцијма[17], у законодавству због доношења нових закона, буквалиним превођењем закона Европске уније, при чему се не размишља о начину њиховог практичног спровођења[18], у политици, при понављању предизборних[19] и других тешко испуњивих обећања[20], у било којој другој професији, чак и приликом полагања стручних испита[21], при чему се на недозвољен начин присвојен резултат туђег рада, сасвим незаслужно награђује. Због лакоће копирања различитих садржаја у целини или деловима, са једног на друго место, без икакве додатне обраде и ненаовођења оригиналног извора, присуство „Ресавске школе“ је веома уочљиво на многим интернет страницама[22], нарочито оним са великим бројем корисника и/или посетилаца.

Извори

  1. ^ Васељенска: Манасију зидали 12, а обнављамо је 22 године, Мондо, 7. септембар 2011, приступ 15. децембар 2012
  2. ^ а б в г д Часопис Друштва Св. Сава бр. 15: Београд и Манасија -две најважније заоставштине деспота Стефана Лазаревића, Гордана Јовановић,Чигоја, Београд (2011)
  3. ^ а б Политика: Мистерија трпезарије у Манасији, Милица Димитријевић, 14. април 2012, приступ 15. децембар 2012
  4. ^ Православна Србија: Манасија, приступ 15. децембар 2012
  5. ^ а б в г д ђ е Светославље: Кратак преглед српске цркве кроз историју, Протојереј др Радомир Поповић, приступ 14. децембар 2012
  6. ^ а б в Ресавац: Стефан Деспот Лазаревић, Ресавска школа, приступ 14. децембар 2012
  7. ^ а б в г д ђ е ж з и На обронцима Бељанице, Дамњан Поповић, Новинско предузеће „Дневник“, Нови Сад (1969)
  8. ^ а б в г Светосавље: Преглед историје хришћанске цркве, Српска црква, Григорије Микић, приступ 14. децембар 2012
  9. ^ а б в Историјски лексикон, Владимир Ћоровић, Београд (2006), стр.149, ISBN 978-86-379-0984-2
  10. ^ Богословија Светог Јована Златоустог у Крагујевцу: Синаити и њихов значај у животу Србије XIV и XV века, Амфилохије Радовић, Манастир Раваница 1381-1981, Споменица о шестој стогодишњици, Београд 1981, приступ 15. децембар 2012
  11. ^ а б в Деспотовац званична презентација: Ресавска школа, Дамњан Поповић, наставник, приступ 16. децембар 2012
  12. ^ Миксер: Оливера Стојадиновић, приступ 15. децембар 2012
  13. ^ Универзизет уметности у Београду: Ресавска типографска школа, приступ 15. децембар 2012
  14. ^ Типометар: Ћирилице на поклон, приступ 15. децембар 2012
  15. ^ Врањске новине бр. 792: Ресавска школа, Никола Лазић, 26. апрли 2012, приступ 15. децембар 2012
  16. ^ Блиц: Да ли је ресавска школа преписивања српски судбина?, Слободан Владушић, 6. фебруар 2008, приступ 14. децембар 2012
  17. ^ Вести.нет: Ресавска преписивачка школа - Апелациони суд: Трећина грађана је у праву, 6. август 2012, приступ 16. децембар 2012
  18. ^ Политика: Ресавска школа, Бојан Билбија, 24. новембар 2011, приступ 14. децембар 2012
  19. ^ Мондо: Јаншина ресавска школа, (Танјуг) 21. јун 2008, приступ 15. децембар 2012
  20. ^ Данас: Ресавска школа, 22. децембар 2010, приступ 15. децембар 2012
  21. ^ Мондо, „Ресавска школа“ у ФБИ, Срна, 27. септембар 2010, приступ 14. децембар 2012
  22. ^ Вукајлија: Ресавска школа, приступ 15. децембар 2012
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ресавска_школа&oldid=6851081”