Артур Еванс — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м uvod
м Бот: Селим 39 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q188929
Ред 63: Ред 63:
[[Категорија:Чланови Српског ученог друштва]]
[[Категорија:Чланови Српског ученог друштва]]
[[Категорија:Почасни чланови САНУ]]
[[Категорија:Почасни чланови САНУ]]

[[id:Arthur Evans]]
[[ms:Arthur Evans]]
[[bg:Артър Евънс]]
[[be:Артур Джон Эванс]]
[[be-x-old:Артур Джон Эванз]]
[[ca:Arthur Evans]]
[[cy:Arthur Evans]]
[[cs:Arthur Evans]]
[[da:Arthur Evans]]
[[de:Arthur Evans]]
[[el:Άρθουρ Έβανς]]
[[en:Arthur Evans]]
[[es:Arthur Evans]]
[[fr:Arthur John Evans]]
[[gl:Arthur Evans]]
[[he:ארתור אוונס]]
[[hr:Arthur Evans]]
[[it:Arthur Evans]]
[[ja:アーサー・エヴァンズ]]
[[ko:아서 에번스]]
[[la:Arthurus Evans]]
[[lt:Arthur Evans]]
[[hu:Arthur Evans]]
[[nl:Arthur John Evans]]
[[pl:Arthur Evans]]
[[pt:Arthur Evans]]
[[ro:Arthur Evans]]
[[ru:Эванс, Артур]]
[[sq:Arthur Evans]]
[[sk:Arthur John Evans]]
[[sl:Arthur Evans]]
[[sh:Arthur Evans]]
[[fi:Arthur Evans]]
[[sv:Arthur Evans]]
[[th:อาร์เธอร์ อีแวนส์]]
[[tr:Arthur Evans]]
[[uk:Артур Еванс]]
[[ur:آرتھر ایوینز]]
[[zh:阿瑟·埃文斯]]

Верзија на датум 11. март 2013. у 10:32

Артур Еванс
Бронзана статуа сер Артура Еванса, на локалитету Кносос, на Криту (Грчка)
Лични подаци
Пуно имеАртур Еванс
Датум рођења8. јул 1851.
Место рођењаНеш Милс, Уједињено Краљевство
Датум смрти11. јул 1941.
Место смртиБоарс Хил, Уједињено Краљевство

Артур Еванс (енгл. sir Arthur John Evans; Неш Милс, 8. јул 1851Боарс Хил, 11. јул 1941) је био британски археолог, чије је најчувеније откриће локалитета минојске културе у Кнососу на Криту.

Откриће Кнососа

Артур Еванс је био присталица рада Хајнриха Шлимана, који је отркио Троју (на простору Мале Азије ) и Микену (на Пелопонезу). Шлиман је претпоставио да Крит мора имати везу са Микенском цивилизацијом, међутим до истраживања није дошло, јер се острво налазило под турском влашћу.

Еванс је проучавао Микену, посебно правоугаоне критске печате. На основу проучавања претпоставио је да микенска култура води порекло са Крита. Када је острво ослобођено од турске власти, Еванс је почео са откопавањима и 1900. године откривена је палата у Кнососу, као и велики број глинених плочица. Истражени су локалитети и у Фестосу и Агија Тријади.

Утврђен је и развој критског писма. У почетку је коришћено пиктографско писмо (од око 2000. до 1650. године п. н. е.). У наредном периоду (од око 1650. до 1450. године п. н. е.) користио се Линеар А, слоговно писмо, које нема везе са грчким писмом и које је настало од трећине питкографских знакова, док су остатак чинили потпуно нови, непознати знаци. Линеар А није дешифрован.

У периоду од 1450. до 1200. године п. н. е. користио се Линеар Б, које је дешифровао Мајкл Вентрис уз помоћ Џона Чедвика. 1952. године изнето је мишљење да је Линеар Б заправо грчко писмо и уз помоћ кипарског слоговног писма дешифровано је десет грчких речи (попут градова Кносос, Пилос и сл). До данас је већи део писма дешифрован. Отркивени су знакови за слогове, одвајање, бројеве и идеограми. Међутим још увек није утврђено да ли је Линеар Б варијанта Линеара А.

Диск из Фестоса отркивен је 1908. године, у удубљењу у поду. Текст на диску је спирално увијен на центру. Претпоставља се да је у питању слоговно писмо са простора Мале Азије.

Периодизација Артура Еванса

Артур Еванс је дао периодизацију Минојске цивилизације, која је названа по митском краљу Миноју. Рану историју је поделио на:

  • Рано минојски период (2600 — 2200. године п. н. е.)
  • Средње минојски период (2200 — 1600. године п. н. е.)
  • Касно минојски период (1600 — 1200. године п. н. е.)

Види још

Литература

  • Петар Илиевски, Микенски свет, Београд, 1980.

Спољашње везе