Реченица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато es:Frase (lingüística) |
м Бот: Селим 72 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q41796 |
||
| Ред 38: | Ред 38: | ||
[[Категорија:Лингвистика]] |
[[Категорија:Лингвистика]] |
||
[[Категорија:Реченица]] |
[[Категорија:Реченица]] |
||
[[am:ዓረፍተ-ነገር]] |
|||
[[ar:جملة]] |
|||
[[az:Cümlə]] |
|||
[[id:Kalimat]] |
|||
[[ms:Ayat]] |
|||
[[bg:Изречение]] |
|||
[[jv:Ukara]] |
|||
[[ba:Һөйләм]] |
|||
[[bs:Rečenica]] |
|||
[[br:Frazenn]] |
|||
[[ca:Frase]] |
|||
[[cy:Brawddeg]] |
|||
[[cv:Сĕнӳ (лингвистика)]] |
|||
[[cs:Věta (lingvistika)]] |
|||
[[da:Sætning (grammatik)]] |
|||
[[de:Satz (Grammatik)]] |
|||
[[et:Lause]] |
|||
[[el:Πρόταση]] |
|||
[[en:Sentence (linguistics)]] |
|||
[[es:Frase (lingüística)]] |
|||
[[ext:Frasi]] |
|||
[[eu:Perpaus]] |
|||
[[fa:جمله]] |
|||
[[fr:Phrase]] |
|||
[[gd:Rosg-rann]] |
|||
[[gl:Oración (gramática)]] |
|||
[[he:משפט (בלשנות)]] |
|||
[[hi:वाक्य और वाक्य के भेद]] |
|||
[[hr:Rečenica]] |
|||
[[ia:Phrase]] |
|||
[[is:Setning (setningafræði)]] |
|||
[[it:Frase]] |
|||
[[ja:文]] |
|||
[[ka:წინადადება]] |
|||
[[kk:Сөйлем]] |
|||
[[sw:Sentensi]] |
|||
[[ko:문장 (언어학)]] |
|||
[[lv:Teikums]] |
|||
[[lt:Sakinys]] |
|||
[[ln:Faláze]] |
|||
[[mk:Реченица]] |
|||
[[ml:വാചകം]] |
|||
[[mn:Өгүүлбэр]] |
|||
[[nl:Soorten zinnen]] |
|||
[[no:Setning]] |
|||
[[nn:Setning]] |
|||
[[mhr:Ойлончо]] |
|||
[[koi:Сёрникузя]] |
|||
[[pnb:باک]] |
|||
[[pl:Zdanie]] |
|||
[[pt:Frase, oração e período]] |
|||
[[ro:Propoziție]] |
|||
[[qu:Hunt'a rimay]] |
|||
[[ru:Предложение (лингвистика)]] |
|||
[[sq:Fjalia]] |
|||
[[simple:Sentence]] |
|||
[[sk:Veta (jazykoveda)]] |
|||
[[sl:Poved]] |
|||
[[ckb:ڕستە]] |
|||
[[sh:Rečenica]] |
|||
[[fi:Virke]] |
|||
[[sv:Mening (språk)]] |
|||
[[tl:Pangungusap]] |
|||
[[th:ประโยค (ภาษา)]] |
|||
[[tg:Ҷумла]] |
|||
[[tr:Cümle]] |
|||
[[uk:Речення]] |
|||
[[vec:Frase]] |
|||
[[wa:Fråze]] |
|||
[[war:Pamulong]] |
|||
[[yi:זאץ]] |
|||
[[zh:句子]] |
|||
Верзија на датум 11. март 2013. у 10:57
Дефиниције:
- Реченица је скуп речи која има одређено значење.
- Реченица је изговорена или написана мисао.
- Реченица је део текста који садржи глагол у личном глаголском облику.
Чланови реченице:
- Главни - Субјекат и Предикат.
- Зависни - Атрибут и Апозиција (одредбе именице), Објекат (допуна глагола) прилошке одредбе (одредбе глагола).
Речи у реченици имају функцију реченичких гланова. То је синтаксичка функција речи.
Субјекат
Субјекат или субјект означава о коме или чему се у реченици говори. Субјектом се означава вршилац радње, носилац стања, узрочник збивања, односно оно чему се предикатом нешто приписује.
- Учитељица прегледа задатке.
- Јована и Теодора су добиле петице у школи.
Функцију субјекта најчешће остварују именице и именичке заменице, именичка синтагма или паралелни реченични чланови.
- Неки старији људи су седели на клупи.
- Милица и Тамара су добре другарице.
У функцији субјекта могу се осим именичких појавити друге врсте речи.
- Трчати је здраво.
- Пет је мој срећан број.
Граматички субјекат је увек у номинативу.
- Мома се игра.
Логички субјекат је у генитиву, дативу или акузативу.
- ген. Нема Моме. (Мома није ту.)
- дат. Мени се спава. (Ја сам поспан.)
- ак. Весну је страх. (Весна осећа страх.)
Предикат
Предикат је централни члан реченице. Он казује нешто о субјекту. Може бити глаголски и именски.
- Глаголски предикат је глагол у личном глаголском облику. Њиме се субјекту приписује нека радња, стање или збивање.
- Именски предикат се састоји од два дела. То су глаголски и именски део. Глаголски део је помоћни глагол ЈЕСАМ - БИТИ у личном глаголском облику. Именски део предиката може бити било која именска реч (именица, заменица, придев, број или прилог) или синтагма са именском речју, и он означава садржај именског предиката.
- приписује субјекту неку особину: Ана је лепа.
- идентификује субјекат: Ана је васпитачица.
Предикат може бити ПРОСТ или СЛОЖЕН.
- Прост - састоји се од једног глагола у личном глаголском облику.
- Сложен - састоји се од два, понекад и од три глагола. У сложеном предикату први глагол нема потпуно значење. Такви су глаголи моћи, хтети, желети, морати, смети.