Реченица — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато es:Frase (lingüística)
м Бот: Селим 72 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q41796
Ред 38: Ред 38:
[[Категорија:Лингвистика]]
[[Категорија:Лингвистика]]
[[Категорија:Реченица]]
[[Категорија:Реченица]]

[[am:ዓረፍተ-ነገር]]
[[ar:جملة]]
[[az:Cümlə]]
[[id:Kalimat]]
[[ms:Ayat]]
[[bg:Изречение]]
[[jv:Ukara]]
[[ba:Һөйләм]]
[[bs:Rečenica]]
[[br:Frazenn]]
[[ca:Frase]]
[[cy:Brawddeg]]
[[cv:Сĕнӳ (лингвистика)]]
[[cs:Věta (lingvistika)]]
[[da:Sætning (grammatik)]]
[[de:Satz (Grammatik)]]
[[et:Lause]]
[[el:Πρόταση]]
[[en:Sentence (linguistics)]]
[[es:Frase (lingüística)]]
[[ext:Frasi]]
[[eu:Perpaus]]
[[fa:جمله]]
[[fr:Phrase]]
[[gd:Rosg-rann]]
[[gl:Oración (gramática)]]
[[he:משפט (בלשנות)]]
[[hi:वाक्य और वाक्य के भेद]]
[[hr:Rečenica]]
[[ia:Phrase]]
[[is:Setning (setningafræði)]]
[[it:Frase]]
[[ja:文]]
[[ka:წინადადება]]
[[kk:Сөйлем]]
[[sw:Sentensi]]
[[ko:문장 (언어학)]]
[[lv:Teikums]]
[[lt:Sakinys]]
[[ln:Faláze]]
[[mk:Реченица]]
[[ml:വാചകം]]
[[mn:Өгүүлбэр]]
[[nl:Soorten zinnen]]
[[no:Setning]]
[[nn:Setning]]
[[mhr:Ойлончо]]
[[koi:Сёрникузя]]
[[pnb:باک]]
[[pl:Zdanie]]
[[pt:Frase, oração e período]]
[[ro:Propoziție]]
[[qu:Hunt'a rimay]]
[[ru:Предложение (лингвистика)]]
[[sq:Fjalia]]
[[simple:Sentence]]
[[sk:Veta (jazykoveda)]]
[[sl:Poved]]
[[ckb:ڕستە]]
[[sh:Rečenica]]
[[fi:Virke]]
[[sv:Mening (språk)]]
[[tl:Pangungusap]]
[[th:ประโยค (ภาษา)]]
[[tg:Ҷумла]]
[[tr:Cümle]]
[[uk:Речення]]
[[vec:Frase]]
[[wa:Fråze]]
[[war:Pamulong]]
[[yi:זאץ]]
[[zh:句子]]

Верзија на датум 11. март 2013. у 10:57

Дефиниције:

  • Реченица је скуп речи која има одређено значење.
  • Реченица је изговорена или написана мисао.
  • Реченица је део текста који садржи глагол у личном глаголском облику.

Чланови реченице:

Речи у реченици имају функцију реченичких гланова. То је синтаксичка функција речи.

Субјекат

Субјекат или субјект означава о коме или чему се у реченици говори. Субјектом се означава вршилац радње, носилац стања, узрочник збивања, односно оно чему се предикатом нешто приписује.

  • Учитељица прегледа задатке.
  • Јована и Теодора су добиле петице у школи.

Функцију субјекта најчешће остварују именице и именичке заменице, именичка синтагма или паралелни реченични чланови.

  • Неки старији људи су седели на клупи.
  • Милица и Тамара су добре другарице.

У функцији субјекта могу се осим именичких појавити друге врсте речи.

  • Трчати је здраво.
  • Пет је мој срећан број.

Граматички субјекат је увек у номинативу.

  • Мома се игра.

Логички субјекат је у генитиву, дативу или акузативу.

  • ген. Нема Моме. (Мома није ту.)
  • дат. Мени се спава. (Ја сам поспан.)
  • ак. Весну је страх. (Весна осећа страх.)

Предикат

Предикат је централни члан реченице. Он казује нешто о субјекту. Може бити глаголски и именски.

  • Глаголски предикат је глагол у личном глаголском облику. Њиме се субјекту приписује нека радња, стање или збивање.
  • Именски предикат се састоји од два дела. То су глаголски и именски део. Глаголски део је помоћни глагол ЈЕСАМ - БИТИ у личном глаголском облику. Именски део предиката може бити било која именска реч (именица, заменица, придев, број или прилог) или синтагма са именском речју, и он означава садржај именског предиката.
  1. приписује субјекту неку особину: Ана је лепа.
  2. идентификује субјекат: Ана је васпитачица.

Предикат може бити ПРОСТ или СЛОЖЕН.

  • Прост - састоји се од једног глагола у личном глаголском облику.
  • Сложен - састоји се од два, понекад и од три глагола. У сложеном предикату први глагол нема потпуно значење. Такви су глаголи моћи, хтети, желети, морати, смети.