Борја — разлика између измена
мНема описа измене |
м Бот: Селим 3 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q834588 |
||
Ред 52: | Ред 52: | ||
[[Категорија:Општина Котор Варош]] |
[[Категорија:Општина Котор Варош]] |
||
[[Категорија:Планине Републике Српске]] |
[[Категорија:Планине Републике Српске]] |
||
[[de:Borja (Gebirge)]] |
|||
[[hr:Borja (planina u BiH)]] |
|||
[[ru:Боря (гора)]] |
Верзија на датум 11. март 2013. у 14:10
Борја | |
---|---|
Географске карактеристике | |
Координате | Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:44.53.63 {{#coordinates:}}: invalid latitude Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:44.53.63 {{#coordinates:}}: invalid latitude |
Географија | |
Lua грешка in Модул:Location_map at line 347: Вредност "17.70.00" унесена за longitude није валидна.
| |
Државе | Босна и Херцеговина |
Републике | Република Српска |
Борја је планина између Велике Усоре и Мале Усоре у Републици Српској, БиХ. Налази се између Општине Котор Варош и Општине Теслић. Велика Усора у горњем току Пенава, захвата Борје са југозапада, југа и истока, а Мала Усора (Усорица) са северозапада, севера и североистика. Борја је углавном изграђена од магматских стена (ултрамафити, габроперидотити).
Највиша је у северозападном делу, где је и њен највиши врх Руњевица 1.078 м. Већи врхови су и Павлов врх 988 м, Комин 1029 м, Куке 1016 м, Чалмаш 973 м, Тајан 1008 м, Катуништа 935 м и Гредељ 937 м.
Воде с Борја теку у Велику и Малу Усору. Пошто су падине према Малој Усори блаже, њене притоке су дуже од притока Велике Усоре. У Велику Усору с Борја теку Боровница и Кусачки поток, a највећа је Узвинска река дугачка 11 километара од спајања потока Равна и Борјашница ријека Марица и Желећа које извиру испод обронака Борја, а у Малу Усору, Мала и Велика Остружница, Миљаковача, Гомјеница и друге мање притоке.
Планина Борја је богата шумом. На њој готово нема насеља, осим планинских села Борњаш и Китићи која се налазе на око 650 метара надморске висине. То је у основи питома планина са неколико висоравни од којих је највећа Милаковац са кога се при лепом времену види и Посавина. Ради експлоатавије шума, за време Аустроугарске изграђена је шумска пруга уског колосека Усора—Масловаре—Прибинић (41 km), с краком кроз долину Велике Усоре и Узвинске реке на саму планину. Шездесетих година су железничке пруге замењене цестама. Дрво с Борја се углавном прерађује у Теслићу.
Нека од насеље на подручју планине су Бријестови, Солила, Блатница, Голетине и друга.
Галерија
-
Типичан шумски пут и шума на Борјима
-
Зеленик (909 мнв) и Дренова страна (967 мнв)
-
Типични камени блокови на Борјима
-
Плато Солила
-
Мала Руњавица (1034 мнв)
-
Солила, споменик
-
Мотел »Хајдучка вода«
-
Типична борова шума на Борјима
-
Извор Хајдучка вода
Литература
- Текст Милана Јокановића Виша педагошка школа, Сарајево у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1982.