Дисидент — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
овако треба сваког ко је део неког отпора ставити на ову "листу"
м Бот: Селим 42 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q181043
Ред 12: Ред 12:
[[Категорија:Политика]]
[[Категорија:Политика]]
[[Категорија:Социологија]]
[[Категорија:Социологија]]

[[az:Dissident]]
[[bg:Дисидент]]
[[ca:Dissidència]]
[[cs:Disident]]
[[da:Systemkritiker]]
[[de:Dissident]]
[[et:Dissident]]
[[en:Dissident]]
[[es:Disidencia]]
[[eo:Disidento]]
[[eu:Disidentzia]]
[[fr:Dissidence]]
[[fy:Dissidint]]
[[gl:Disidencia]]
[[he:דיסידנט]]
[[hr:Disident]]
[[it:Dissidente]]
[[ja:反体制]]
[[ka:დისიდენტი]]
[[kk:Диссидент]]
[[ky:Диссидент]]
[[ko:반체제]]
[[lv:Disidents]]
[[lb:Dissident]]
[[lt:Disidentas]]
[[mk:Дисидент]]
[[nl:Dissident]]
[[no:Dissident]]
[[pl:Dysydent (polityka)]]
[[pt:Dissidência]]
[[ro:Disident]]
[[ru:Диссидент]]
[[simple:Dissident]]
[[sk:Disident]]
[[szl:Dysydent (polityka)]]
[[sh:Disident]]
[[fi:Toisinajattelija]]
[[sv:Dissident]]
[[vi:Người bất đồng chính kiến]]
[[uk:Дисидент]]
[[zh:持不同政见者]]
[[zh-yue:異見人士]]

Верзија на датум 12. март 2013. у 01:39

Дисидент (лат. dissident од dissidere што значи видети одвојено, по страни[1]) је отпадник, одметник, онај који се издваја у мишљењу од владајуће већине. Дисидент је противник државно—политичког система своје земље, онај који одбаци своју веру или напусти своју политичку партију.

Дисидентско деловање постало је посебно интересантно и значајно у 20. веку појавом тоталитарних режима: комунизма, фашизма, нацизма. У тим системима поједини интелектуалци успевали да нађу снаге и храбрости да тоталитарним режимима супротставе своје идеје и искажу их кроз најчешће уметност или директним обраћењем у јавности, колико је то уопште дисидентима било могуће. Својим деловањем у књижевности, сликарству, филмској, позоришној уметности и другим начинима јавног деловања они су обично критиковали тоталитарни режим и указивали на пут враћања у слободно друштво.

Често се дешавало да режим прогања своје дисиденте користећи различите облике репресије, а не ретко је прибегавао и ликвидацији. На овај начин режим би ширио страх међу становништвом и смањивао број оних који би пружили евентуални организовани отпор.

Пошто је дисидентско деловање често једини могући облик политичког деловања у тоталитарним системима, јер је у њима најчешће забрањено свако политичко организовање осим режимског или под окриљем режима, диктатори су често прибегавали фабриковању лажних дисидената, како би с једне стране унели раздор међу дисидентима, а с друге стране себе представили толерантним.

Извори

  1. ^ Велики лексикон страних речи и израза, ISBN 86-7710-148-9