Матија Вуковић

Матија Вуковић
Лични подаци
Датум рођења	26. јули 1925.
Место рођења	Платичево, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Датум смрти	21. јун 1985.
Место смрти	Београд, СФР Југославија

Матија Вуковић (Платичево, 26. јули 1925 — Београд, 21. јун 1985) је био српски вајар.

Биографија

Матија Вуковић је рођен у сиромашној земљорадничкој породици у Платичеву, 26. јула 1925, Из родног села, надомак Руме, по завршетку основне школе, 1937, дечак је са мајком доспео на Сењак, а прст судбине је хтео да то буде у близини атељеа чувеног Томе Росандића. Био је очаран Маестровим, „огромним фигурама“, потом и Мештровићевом скулптурама, а онда је у једној на поклон добијеној књизи угледао репродукцију Микеланђеловог Мојсија. Све то ће трасирати његов даљи пут, јер више од столарског заната Матија се занимао глином, папиром и оловком. Похађа приватну сликарску школу Младена Јосића 1941 — 1942. Ниједну започету школу није завршио, па ни ону, средњу, за примењене уметности, у којој је учио са земљаком из Срема, сликаром Лазаром Возаревић.

Одмах по ослобођењу главног града, октобра 1944, Матија Вуковић је мобилисан и послат на Сремски фронт, где је у једном јуришу рањен у руку. Кући се вратио као војни инвалид и - у потпуности посветио вајарству. Положивши пријемни испит, студирао је на Академији ликовних уметности и упоредо се лечио. Учио је од врхунских југословенских вајара Томе Росандића, а затим похађа класу проф. Сретена Стојановића. Почење да излаже на групним изложбама од 1949. године. Завршава Академију 1952. а 1954. Специјалном течају код проф. Илије Коларевића када ваја скулптуру „Рањеник“ (1952 — 1953) која је открила његов оригинални стваралачки стил. Приређује 1954. прву самосталну изложбу у Уметничком павиљону на Калемегдану. Учествовао је на многобројним групним изложбама у земљи и иностранству.

Тешко је живео углавном несхваћен од своје околине и званичне критике. Умро је у Београду, дуго се одупирући болести, 21. јуна 1985. године.

Уметност

Матија Вуковић се појавио у тренутку раскида од естетике социјалистичког реализма почетком педесетих са делима која су значајно одступала од академских форми. Његови рудиментарни облици који су задржали привид „реализма“ и далеку фигуративну наративност, обликовани су снажним, суровим, деформисаним масама које изражавају једну енергичну креативну експресију аутора која је постала његовим пластичким знаком, и уједно, јединствена појава у југословенској скулптури друге половине 20. века. Он је својим делом указао на још једну могућност осавремењивања новог израза који ће се развијати слободно према ауторски конципираној пластици. Матија Вуковић је изградио један од најаутентичнијих опуса у савременој српској и југословенској скулптури после 1950. године.

Самосталне изложбе (избор)

• 1954 Уметнички павиљон, Београд
• 1960 Клуб ликовних уметника, Нови Сад, Уметничи павиљон, Београд
• 1972 Галерија УЛУС-а, Београд
• 1979 Галерија Дома омладине, Београд
• 1981 Југословенски културни центар, Париз
• 1982 Галерија „Пинки“, Земун
• 1987 Матија Вуковић 1925-1985, (ретроспективна изложба), Музеј савремене уметности, Београд

Награде и признања

• 1962 Награда за скулптура на III октобарском салону, Београд
• 1968 Награда за скулптуру на XIII зложби Уметничке колоније Ечка, Зрењанин
• 1973 Октобарска награда града Београда за вајарско дело, Београд
• 1981 Награда „4. јул“ фонда СУБНОР-а Југославије, Београд
• 1982 Седмојулска награда СР Србије за животно дело, Београд
• Једна улица на Новом Београду (Бежанијска коса) носи име вајара Матије Вуковића

Споменици и скулптуре (избор)

• 1951 „Дечак с ћупом“, Пионирски град, Београд
• 1952 — 1953 „Рањеник“, Парк испред Музеја савремене уметности, Београд
• 1956 „Бизон“, Пионирски град, Београд, Испред СО Нови Боград, Нови Београд
• 1962 „Перун“, Испред СО Нови Београд, Нови Београд
• 1953 „Ас“, Парк у Мемомирајном центру „Јосип Броз Тито“, Београд
• 1954 „Његош“, Парк, Аранђеловац
• 1955 „Жена с мртвим дететом“, Парк, Врњачка Бања
• 1961 — 1962 „Лабудова смрт“ - фонтана, Парк, Врњачка Бања
• 1969 „Глава Бетовена“, Парк Баден, Беч
• 1970 „Споменик палим борцима“, Стублине, Обреновац
• 1977 „Споменик првој Титовој штафети“, Крагујевац

Галерија

• 
  Матија Вуковић: Рањеник (1952/53.)
• 
  Матија Вуковић: Бизон (1956.)
• 
  Матија Вуковић: Перун (1962.)
• 
  Матија Вуковић: Рудар

Литература (избор)

• 1954 Павле Стефановић, Вајарски старт Матије Вуковића, Књижевне новине, 17. јун, Београд
• 1957 Лазар Трифуновић, Савремена српска скулптура, Израз, књ. I, с. 280-284, Сарајево
• 1959 Лазар Трифуновић, Уметност Матије Вуковића, Поља, 31. октобар, Нови Сад
• 1960 Лазар Трифуновић, пред. кат. самосталне изложбе, Уметнички павиљон, Београд
• 1970 Лазар Трифуновић, Путеви и раскршћа српске скулптуре, Уметност, бр. 22, с. 5-38, Београд
• 1971 Миодраг Б. Протић, Двадесети век - савремена уметност, пред. кат. Уметност на тлу Југославије од праисторије до данас, Grand palais, Париз, Скендерија, Сарајево
• 1972 Ђорђе Кадијевић, Матија, НИН, 8. октобар, Београд
• 1973 Коста Богдановић, Прилог мишљењу о Матији, Израз, јануар, књ. XXXIII, с. 71-73, Сарајево
• 1979 Слободан Ристић, Изложба Матије Вуковића, Политика, 17. јануар, Београд
• 1982 Миодраг Б. Протић, Скулптура ХХ века, изд. Уметност на тлу Југославије, с. 101, Југославија, Београд, Спектар, Загреб, Прва књижевна комуна, Мостар
• 1987 Група аутора, Матија Вуковић 1925-1985, (кат. ретроспективне изложбе), Музеј савремене уметности, Београд

Извори

• Документација Музеја савремене уметности, Београд
• 1966 Матија Вуковић, Енциклопедија ликовних умјетности 4, с. 561, Југославенски лексикографски завод, Загреб
• 1987 Матија Вуковић 1925-1985, (кат. ретроспективне изложбе), Музеј савремене уметности, Београд

Види још

• Младен Јосић
• Тома Росандић
• Сретен Стојановић
• Списак сахрањених у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду
• Списак улица Новог Београда

Спољашње везе

• Вуковићеве скулптуре биће спасене („Политика“, 24. март 2011)
• Галерија Рајко Мамузић
• Ливница Јеремић-Вајари
• D. Po­zna­no­vić Ve­li­ki va­jar to ne za­slu­žu­je
• S.POPOVIĆ Umesto države lični poduhvat