Севернолапонски језик — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.3) (Робот: додато hsb:Sewjerosamiska rěč
м Бот: Селим 50 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q33947
Ред 25: Ред 25:


[[Категорија:Лапонски језици]]
[[Категорија:Лапонски језици]]

[[am:ስሜን ሳሚኛ]]
[[bg:Северносаамски език]]
[[be:Паўночнасаамская мова]]
[[be-x-old:Паўночнасаамская мова]]
[[br:Samieg an Norzh]]
[[ca:Sami septentrional]]
[[cy:Saameg gogleddol]]
[[cs:Severní sámština]]
[[da:Nordsamisk (sprog)]]
[[de:Nordsamische Sprache]]
[[et:Põhjasaami keel]]
[[en:Northern Sami language]]
[[es:Sami septentrional]]
[[eo:Nord-samea lingvo]]
[[eu:Ipar samiera]]
[[fr:Same du Nord]]
[[gv:Saamish Hwoaie]]
[[hsb:Sewjerosamiska rěč]]
[[hr:Sjevernolaponski jezik]]
[[is:Norðursamíska]]
[[it:Lingua sami settentrionale]]
[[ja:北部サーミ語]]
[[ko:북부 사미어]]
[[kv:Войвыв саами кыв]]
[[la:Lingua Samica Septentrionalis]]
[[lv:Ziemeļsāmu valoda]]
[[lt:Šiaurės samių kalba]]
[[hu:Északi számi nyelv]]
[[mk:Севернолапонски јазик]]
[[nl:Noord-Samisch]]
[[ce:Q́ilbasedan Saamhoyn mott]]
[[no:Nordsamisk]]
[[nn:Nordsamisk]]
[[pms:Lenga Saami setentrional]]
[[pnb:اتلی سامی]]
[[pl:Język północnolapoński]]
[[pt:Língua sami setentrional]]
[[ru:Северносаамский язык]]
[[se:Davvisámegiella]]
[[sco:Northren Sami leid]]
[[sk:Severná saamčina]]
[[fi:Pohjoissaame]]
[[sv:Nordsamiska]]
[[ta:வட சமி மொழி]]
[[vi:Tiếng Bắc Sami]]
[[tr:Kuzeylapça]]
[[uk:Північносаамська мова]]
[[fiu-vro:Põh'asaami kiil]]
[[zh:北方萨米语]]
[[bat-smg:Šiaures samiu kalba]]

Верзија на датум 13. март 2013. у 19:14

Севернолапонски језик је заступљен у области означеној бројем 5.

Севернолапонски језик (sámegiella или davvisámegiella) је језик с највише говорника међу лапонским језицима. Број говорника је око 20.000.

Језик се говори у северним деловима Норвешке, Шведске и Финске.

Класификација

Севернолапонски језик спада у лапонске језике, који чине огранак уралске језичке породице.

Карактеристике

Севернолапонски је аглутинативан језик, као и већина уралских језика. Језик се такође у великој мери приближио фузионим језицима (слично естонском језику, који је у далеком сродству с лапонским језицима). Конкретно, односи у реченици се не исказују искључиво афиксима, него и мутацијама унутар корена речи.

Језик познаје седам падежа: номинатив, генитив, акузатив (додуше, облици генитива и акузатива се поклапају), локатив, илатив, комитатив, есив.

Језик познаје три броја: једнину, двојину (дуал) и множину. Категорија рода није присутна.

Основни ред речи је субјекат-предикат-објекат.

Статус

Севернолапонски у деловима северне Норвешке има службени статус, док у Шведској и Финској има статус признатог мањинског језика.