Максим (митраљез) — разлика између измена
м navodnici |
м Бот: Селим 23 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q282352 |
||
| Ред 85: | Ред 85: | ||
[[Категорија:Оружја Првог светског рата]] |
[[Категорија:Оружја Првог светског рата]] |
||
[[Категорија:Митраљези]] |
[[Категорија:Митраљези]] |
||
[[ar:رشاش ماكسيم]] |
|||
[[de:Maxim-Maschinengewehr]] |
|||
[[en:Maxim gun]] |
|||
[[es:Ametralladora Maxim]] |
|||
[[fa:مسلسل ماکسیم]] |
|||
[[fr:Mitrailleuse Maxim]] |
|||
[[he:מקלע מקסים]] |
|||
[[hr:Maximov top]] |
|||
[[it:Maxim (mitragliatrice)]] |
|||
[[ja:マキシム機関銃]] |
|||
[[ko:맥심기관총]] |
|||
[[hu:Maxim-géppuska]] |
|||
[[nl:Maxim (machinegeweer)]] |
|||
[[no:Maxim maskingevær]] |
|||
[[pl:Karabin maszynowy Maxim]] |
|||
[[pt:Maxim (metralhadora)]] |
|||
[[ru:Пулемёт Максима]] |
|||
[[sl:Mitraljez Maxim]] |
|||
[[fi:Maxim-konekivääri]] |
|||
[[sv:Maximkulspruta]] |
|||
[[th:ปืนกลแม็กซิม]] |
|||
[[uk:Кулемет Максима]] |
|||
[[zh:马克沁机枪]] |
|||
Верзија на датум 14. март 2013. у 01:42
| Максим | |
|---|---|
 Српско митраљеско одељење у Првом светском рату са Максим митраљезом | |
| Врста | Митраљез |
| Порекло | Велика Британија |
| Употреба | |
| Употреба у | Краљевина Србија, Велика Британија, Сједињене Америчке Државе, Руска Империја, Совјетски Савез, Немачко царство, Османско царство, Краљевина Италија, Финска. |
| Бојно деловање | Први светски рат, Други светски рат, Руски грађански рат, Други Бурски рат, Боксерски устанак, Руско-јапански рат, Корејски рат |
| Производња | |
| Варијанте | Викерс, МГ 08, ПМ М1910, Шкода М1909 |
| Спецификације | |
| Маса | 27.2 kg kg |
| Дужина | 107.9cm mm |
| Калибар | 7,62x54R mm mm |
| Начин дејства | аутоматски |
| Брзина паљбе | 500 мет/мин |
| Брзина зрна | 744 m/s |
| Магацин | реденик од 250ком, метака |
| Нишан | механички |
Митраљез Максим је пешадијско аутоматско наоружање, пројектован је 1884. од стране британског проналазача Стивенса Максима, по коме је и добио назив.
Карактеристике
Максим је могао да испали 600 метака у минути. У поређењу са савременим митраљезима, Максим је био претежак и гломазан. Иако је за његово коришћење био потребан само један војник, у ратним условима било је потребно најмање четири војника, који би пунили митраљез са муницијом, доносли воду за хлађење, одређивали мету. Просечна тежина Максима је била 27.2 kg, дужина 107.9 cm, а дужина цеви 67.3cm.
Историја употребе
Стивенс Максим је свој митраљез пријавио као патент 1883. године, а рад митраљеза је демонстриран пред публиком 1884. године. Оружје је кориштено приликом британских експедиција у Африци, ради одбране од напада домородаца, пре свега зато што су се домородци плашили звука митраљеза. Прва војска која је добила Максимов митраљез је Сингапурски добровољачи корпус 1889. године. Први пут је коришћен од стране Британских колонијалних снага у Матабела рату (1893-1894), приликом колонизације Родезије.
Ускоро су многе Европске земље укључиле Максим у своје наоружање, а поново је коришћен у Руско-Јапанском рату, од стране руске војске. У Првом светском рату (1914-1918), Максим је у разним варијантама коришћен од стране: Краљевине Србије, Аустроугарске, Велике Британије, Сједињених Америчких Држава, Руске Империје, Совјетског Савеза, Немачког царства, Османског царства и Краљевине Италије. Такође се користио и у Руском грађанском рату, од стране разних формација: Белогардејаца, Бољшевика, Црне армије (Анархиста). Током рата војници Црне армије, су Максим монтирали на коњска кола (тачанке).
Совјетски Савез је модернизовао Максим 1930. године, тако да је остао у употреби од стране Црвене армије током Другог светског рата.
Корисници
- Велика Британија
- Сједињене Америчке Државе
- Руска Империја
- Краљевина Србија
- Совјетски Савез
- Немачко царство
- Османско царство
- Краљевина Италија
- Дервишка држава
- Финска
Варијанте
Занимљивости
Митраљез Максим због своје велике убојите моћи, имао је велики утицај на тадашњу културу, тако да је у српском језику до данас остао израз „Лупа као Максим по дивизији“.[1][2] Руски председник Дмитриј Медведев, је свој обилазак војног полигона искористио да опали неколико рафала из овог старог оружја.[3] Британски писац Жозеф Илер Пјер Белок, је у својој поеми Максиму посветио неколико стихова:
- "Whatever happens, we have got
- The Maxim gun, and they have not"
- „Шта год да се деси, ми имамо
- Максимов митраљез, а они не“.[4]
Спољашње везе
Литература
- Anon, Vickers, Sons and Maxim Limited: Their Works and Manufactures. London (1898).
- Callwell, Colonel C.E. (1990). Small Wars, a Tactical Textbook for Imperial Soldiers. London: Greenhill Books. ISBN 1-85367-071-5.
- Chivers, C. J. (2010). The Gun. Simon & Schuster. ISBN 978-0-7432-7076-2.
- Ferguson, Niall (2004). Empire. Penguin Books. ISBN 0-14-100754-0.
- Goldsmith, Dolf F. (1989). The Devil's Paintbrush. Sir Hiram Maxim's Gun. Collector Grade Publications, Toronto. ISBN 0-88935-056-6.
- McCallum, Iain (1999). Blood Brothers. Hiram and Hudson Maxim: Pioneers of Modern Warfare. London: Chatham Publishing. ISBN 1-86176-096-5.
- Ellis, John (1976). The Social History of the Machine Gun. London: Pimlico.