Шегрт

Шегрт је био назив и статус детета које је код неког мајстора изучавало занат.

Реч потиче од турске речи sakirt и персијске речи sagrid и у основном значењу значи трговачки или занатски ученик.

Обично би родитељ довео дете код мајстора у занатску радњу и ту би био договор да га мајстор учи занату. Шегрт би становао код мајстора у породици и имао статус који би се данас сматрао робовским радом. За услуге смештаја у породици мајстора и учење заната шегрт је морао да ради све што му укућани нареде па и најтеже послове. Пракса је била да се нарочито на почетку учења заната веома мало се учи сам занат а раде сви могући други послови у кући и око куће. Смештај и исхрана шегрта је била на нижем нивоу од мајсторове деце. И поред тога касније када би постали „своји људи“ бивши шегрти су са поштовањем и захвалношћу говорили о мајсторима од којих су учили занат. Генерално мајстори су били строги и правични.

Касније су се појавиле и шегртске школе и интернати (после Првог светског рата), тако да се поред самог заната учили и други предмети. Данас школовање ученика у привреди, као се данас зове шегрт, траје, три године по завршетку основне школе. Раније по завршетку шегртовања шегрти су постајали калфе а данас добију по завршеном школовању титулу квалификованог радника.

Види још

• Мајстор
• Калфа
• Стари занати

Литература

• Милан Вујаклија, ЛЕКСИКОН СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА, Просвета, Београд, 1991. година