Револуције 1848. у Француској — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 3: | Ред 3: | ||
[[Датотека:Eugène Delacroix - La liberté guidant le peuple.jpg|десно|320п|мини|''[[Слобода води народ]]'' (1830), [[Лувр]]]] |
[[Датотека:Eugène Delacroix - La liberté guidant le peuple.jpg|десно|320п|мини|''[[Слобода води народ]]'' (1830), [[Лувр]]]] |
||
До 1848. године, многи људи у Европи били су незадовољни својим |
До 1848. године, многи људи у Европи били су незадовољни својим |
||
и желели су да учествују у одлучивању о управљању својом земљом. У многим земљама није било довољно посла за све и људи су гладовали. Сетили су се Француске [[Француска револуција|револуције из 1789.]] и помислили да би нова револуција могла да реши њихове проблеме.<ref>БИНГАМ, Џејн Istorija sveta : internet enciklopedija. - Novi Sad : MK Panonia, 2004. стр. 342</ref> Године 1848. у многим деловима Европе избиле су побуне и протести. Они су показали колико су људи били незадовољни својим владарима.<ref>ВЕЛИКА енциклопедија историје. - Нови Сад : Змај : Атлантис : Подгорица : Завод за уџбенике и наставна средства, 2004, стр. 346</ref> |
и желели су да учествују у одлучивању о управљању својом земљом. У многим земљама није било довољно посла за све и људи су гладовали. Сетили су се Француске [[Француска револуција|револуције из 1789.]] и помислили да би нова револуција могла да реши њихове проблеме.<ref>БИНГАМ, Џејн Istorija sveta : internet enciklopedija. - Novi Sad : MK Panonia, 2004. стр. 342</ref> Године 1848. у многим деловима Европе избиле су побуне и протести. Они су показали колико су људи били незадовољни својим владарима.<ref>ВЕЛИКА енциклопедија историје. - Нови Сад : Змај : Атлантис : Подгорица : Завод за уџбенике и наставна средства, 2004, стр. 346</ref> |
||
Верзија на датум 17. март 2013. у 12:37
Француска револуција из 1848. је трећа по реду револуција у Паризу, која је избила у фебруару поменуте године.
До 1848. године, многи људи у Европи били су незадовољни својим
и желели су да учествују у одлучивању о управљању својом земљом. У многим земљама није било довољно посла за све и људи су гладовали. Сетили су се Француске револуције из 1789. и помислили да би нова револуција могла да реши њихове проблеме.[1] Године 1848. у многим деловима Европе избиле су побуне и протести. Они су показали колико су људи били незадовољни својим владарима.[2]
Смена монархистичиког и републиканског облика уређења пратила је дуго Француску. Немири су као и увек започињали и били најжешћи у Паризу. Избили су у фебруару, када је влада забранила одржавање политичких скупова. Незадовољни Парижани кренули су на двор, а малодушни краљ Луј Филип одрекао се престола и побегао у вечно прибежиште смењених влара - Енглеску. Јулска монархија је срушена, а побуњеници су прогласили Другу републику, организовали привремену владу и сазвали уставотворну скупштину, пошто су претходно увели опште право гласа. Крајем године, за председника је изабран Луј Наполеон Бонапарта.
Радници, предвођени Лујом Бланом, изборили су се за оснивање тзв. државних радионица, али је овај експеримент пропао - од њега је остало само неколико поплочаних улица у Паризу. У сукобу са буржоазијом, радници су успели да привремено загосподаре скупштином. У тродневним борбама на барикадама, генерал Кавењак растерао је раднике и повратио владу власти. И Луј Блан је морао да се склони у Енглеску.
Француска је, поред републике и председника, добила и један од најдемократскијих устава, којим је потврђено опште право гласа. Ни Друга република није дуго трајала, укинута је 1852. године, када се државним ударом, учесталим политичким изумом за промену власти, председник прогласио за цара Наполеона III (1852-1871).
Референце
Литература
- Др Радош Љушић, Историја за трећи разред гимназије општег и друштвено-језичког смера, Завод за уџбенике, Београд 2007, стр. 167-168
