Фернан Бродел — разлика између измена
м Бот: Селим 39 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q185105 |
м Фајл Fernand-braudel-700.jpg је уклоњен јер га је на Остави обрисао Fastily са разлогом: Media without a source as of 10 March 2013 |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Филозоф |
{{Филозоф |
||
| име = Фернан Бродел |
| име = Фернан Бродел |
||
| слика = |
| слика = |
||
| ширина_слике = 250п |
| ширина_слике = 250п |
||
| опис_слике = Фернан Бродел |
| опис_слике = Фернан Бродел |
Верзија на датум 18. март 2013. у 02:21
Фернан Бродел | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 24. август 1902. |
Место рођења | Luméville-en-Ornois, Француска |
Датум смрти | 27. новембар 1985. |
Место смрти | Клиз, Француска |
Фернан Бродел (франц. Fernand Braudel; Luméville-en-Ornois, 24. август 1902 — Клиз, 27. новембар 1985) је био истакнути француски историчар и водећи представник Школе Анала. Предавао је историју по средњим школама у Алжиру до 1935. године. После тога предаје на Универзитету у Сао Паолу. Године 1937. упознаје Лисјена Февра и мења концепцију свог дела за које до тада скупља грађу по архивима Италије и Шпаније (Дубровачки архив посећује 1934. године). Од историје дипломатије Филипа II почиње да пише историју Медитерана у време Филипа II у складу са схватањем које се формирало у кругу аналиста. После напада Немачке на Француску бива заробљен и заробљеништву пише основни концепт свог дела. Након докторирања 1948. године постаје секретар VI одсека Практичне школе друштвених наука у Паризу и коуредник Анала. После смрти Лисјена Февра 1956. године преузима Анале и VI одсек. Умире у Клизу 1985.
Биографија
Његов велики опус концентрисан је око три кључне теме и истраживачка пројекта којима је, сваком понаособ посветио по неколико децинија свог рада. То су Медитеран (1923 — 1949) чији је плод његово, верованто најпознатије дело Медитеран и медитерански свет у доба Филипа II, Цивилизација и капитализам (1955—1979) и Француски идентитет (1970 — 1985) које није стигао да заврши. Његов велики углед у свету историографије није проистицао само из монументалног дела већ и из великих организаторских способности. Он је оформио велики број научника ширећи утицај метода Школе Анала која је постала најутицајнија историографска школа у Француској а и шире. У својим делима нарочиту пажњу посвећивао је разматрањима појава које су дугог историјског трајања и које често неприметно утичу на живот друштва током великог броја генерација.