Васа Јовановић — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 22: | Ред 22: | ||
==Биографија== |
==Биографија== |
||
Рођен је у [[Скопље| Скопљу]] фебруара [[1874]]. Његова породица била је из села [[Кожље| Кожља]] у [[Тавор]]у али се [[1874]]. због [[зулум| зулума]] [[Албанац |Албанаца]] склонила у [[Скопље]] када је Василије и рођен, а затим у [[Београд]]. У Београду је Василије завршио гимназију и правне науке на [[Велика школа| Великој школи]], док је докторат одбранио у [[Брисел |Бриселу]].<ref>С. Симић, Српска револуционарна организација,комитско четовање у Старој Србији 1903-1912, приредио Ј. Бајић, Београд 1998, 22.</ref> Био је члан београдске масонске ложе Побратимство у којој се упознао са [[Лука Ћеловић |Луком Ћеловићем]] и [[Милорад Гођевац |Милорадом Гођевцем]]. Будући да је Гођевац још од 1900. био у контакту са Србима комитама [[ВМРО]]а упознао је Василија са њима и својим планом да се оснује српски четнички комитет. Када су се [[Лука Ћеловић]] и [[Јован Атанацковић]] придружили двојцу Гођевац-Јовановић и након нових прилика које је створио [[Илинденски устанак]], српски револуционарни комитет био је формиран септембра 1903. Василије Јовановић био је секретар првобитног Централног одбора.<ref>С. Симић, Српска револуционарна организација,комитско четовање у Старој Србији 1903-1912, приредио Ј. Бајић, Београд 1998, 38-43.</ref> На раду у српском комитету остао је до 1905. Учествовао је у [[Први светски рат| Првом светском рату]] и неко време провео је у [[Француска| Француској]]. Након рата учествовао је као југословенски делегат у оснивању [[Лига народа| Лиге народа]]. Активно је учествовао у политичком животу [[Краљевина Југославија| Краљевине Југославије]] , био је члан неколико влада као министар саобраћаја. Преживео је [[Други светски рат]] и доживео дубоку старост. Умро је у Београду 1970.<ref>С. Симић, Српска револуционарна организација,комитско четовање у Старој Србији 1903-1912, приредио Ј. Бајић, Београд 1998, 22.</ref> |
Рођен је у [[Скопље| Скопљу]] фебруара [[1874]]. Његова породица била је из села [[Кожље| Кожља]] у [[Тавор]]у али се [[1874]]. због [[зулум| зулума]] [[Албанац |Албанаца]] склонила у [[Скопље]] када је Василије и рођен, а затим у [[Београд]]. У Београду је Василије завршио гимназију и правне науке на [[Велика школа| Великој школи]], док је докторат одбранио у [[Брисел |Бриселу]].<ref>С. Симић, ''Српска револуционарна организација,комитско четовање у Старој Србији 1903-1912'', приредио Ј. Бајић, Београд 1998, 22.</ref> Био је члан београдске масонске ложе Побратимство у којој се упознао са [[Лука Ћеловић |Луком Ћеловићем]] и [[Милорад Гођевац |Милорадом Гођевцем]]. Будући да је Гођевац још од 1900. био у контакту са Србима комитама [[ВМРО]]а упознао је Василија са њима и својим планом да се оснује српски четнички комитет. Када су се [[Лука Ћеловић]] и [[Јован Атанацковић]] придружили двојцу Гођевац-Јовановић и након нових прилика које је створио [[Илинденски устанак]], српски револуционарни комитет био је формиран септембра 1903. Василије Јовановић био је секретар првобитног Централног одбора.<ref>С. Симић, ''Српска револуционарна организација,комитско четовање у Старој Србији 1903-1912'', приредио Ј. Бајић, Београд 1998, 38-43.</ref> На раду у српском комитету остао је до 1905. Учествовао је у [[Први светски рат| Првом светском рату]] и неко време провео је у [[Француска| Француској]]. Након рата учествовао је као југословенски делегат у оснивању [[Лига народа| Лиге народа]]. Активно је учествовао у политичком животу [[Краљевина Југославија| Краљевине Југославије]] , био је члан неколико влада као министар саобраћаја. Преживео је [[Други светски рат]] и доживео дубоку старост. Умро је у Београду 1970.<ref>С. Симић, ''Српска револуционарна организација,комитско четовање у Старој Србији 1903-1912'', приредио Ј. Бајић, Београд 1998, 22.</ref> |
||
==Извори== |
==Извори== |
||
Верзија на датум 19. март 2013. у 18:14
Василије Јовановић | |
|---|---|
 | |
| Пуно име | Василије Јовановић |
| Датум рођења | фебруар 1874. |
| Место рођења | Скопље Османско царство |
| Датум смрти | 31. децембар 1970. |
| Место смрти | Београд Југославија |
Др Василије Јовановић-Васа Маћедонац био је српски правник, политичар и национални радник. Један је од оснивача српске четничке организације 1903. и Лиге народа.
Биографија
Рођен је у Скопљу фебруара 1874. Његова породица била је из села Кожља у Тавору али се 1874. због зулума Албанаца склонила у Скопље када је Василије и рођен, а затим у Београд. У Београду је Василије завршио гимназију и правне науке на Великој школи, док је докторат одбранио у Бриселу.[1] Био је члан београдске масонске ложе Побратимство у којој се упознао са Луком Ћеловићем и Милорадом Гођевцем. Будући да је Гођевац још од 1900. био у контакту са Србима комитама ВМРОа упознао је Василија са њима и својим планом да се оснује српски четнички комитет. Када су се Лука Ћеловић и Јован Атанацковић придружили двојцу Гођевац-Јовановић и након нових прилика које је створио Илинденски устанак, српски револуционарни комитет био је формиран септембра 1903. Василије Јовановић био је секретар првобитног Централног одбора.[2] На раду у српском комитету остао је до 1905. Учествовао је у Првом светском рату и неко време провео је у Француској. Након рата учествовао је као југословенски делегат у оснивању Лиге народа. Активно је учествовао у политичком животу Краљевине Југославије , био је члан неколико влада као министар саобраћаја. Преживео је Други светски рат и доживео дубоку старост. Умро је у Београду 1970.[3]
Извори
- ^ С. Симић, Српска револуционарна организација,комитско четовање у Старој Србији 1903-1912, приредио Ј. Бајић, Београд 1998, 22.
- ^ С. Симић, Српска револуционарна организација,комитско четовање у Старој Србији 1903-1912, приредио Ј. Бајић, Београд 1998, 38-43.
- ^ С. Симић, Српска револуционарна организација,комитско четовање у Старој Србији 1903-1912, приредио Ј. Бајић, Београд 1998, 22.