Дримкол

Дримкол је етно-географски предео у Западној Македонији, на граници са Албанијом. Име је турског порекла и натало је од имена реке Дрим и турског назива за мању област-кол, односно жупу.

Географско простирање

На запад се област простире до Црног Дрима на исток до планине Јабланице, на југ до Охридског језера а на север до Дебарске жупе. Дели се на Дебарски Дримкол на северу, мали планински крај и Струшки Дримкол на југу, који је већи од првог и улази у струшку долину.

Насељена места

У Дримколу се налази 23. села 16 у Струшком и 7 у Дебарском Дримколу.

у Струшки Дримкол улазе села: Боровац, Вевчани, Велешта, Враниште, Вишни, Горна Белица, Долна Белица, Добовјани, Заграчани, Калишта, Лабуниште, Октиси, Подгорци, Радолишта, Шум и Јабланица.

Дебарски Дримкол улазе села: Безово, Дренок, Лакаица, Луково, Модрич, Нерези и Пискупштина. У селима живе Македонци, Албанци, Торбеши, Цинцари и у мањој мери Срби.

Значај за историју Срба

Дримкол је Србији дао значајне личности у просвети, култури, војној историји и спорту. Из дримколских села за српску историју су значајни Цинцар Марко Костић и Цинцар Јанко Поповић односно породице Цинцар-Марковић и Цинцар-Јанковић из Долне Белице, породица Крстић из Подгорца Серафим Крстић, Стојан Крстић и Анђелко Крстић. Из села Лабуништа Ђорђе Дримколски српски четнички војвода и из села Боровца Коста Шуменковић српски добротвор и ратник и Матија Шуменковић српски протојереј и народни првак.