Инжењер — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q81096
м razne ispravke 6; козметичке измене
Ред 8: Ред 8:


Усклађивањем високог школства у [[Србија|Србији]] са [[Болоњска декларација|Болоњском декларацијом]], према Закону о високом образовању од [[2006]]. године [[факултет]] и више школе, сада високе школе су поново дужни да издају три врсте диплома, грубо речено - велику, средњу и малу, тако да сада свршени студенти добијају звања према Енглеском језику:
Усклађивањем високог школства у [[Србија|Србији]] са [[Болоњска декларација|Болоњском декларацијом]], према Закону о високом образовању од [[2006]]. године [[факултет]] и више школе, сада високе школе су поново дужни да издају три врсте диплома, грубо речено - велику, средњу и малу, тако да сада свршени студенти добијају звања према Енглеском језику:
*'''[[мастер студије|Мастер]]''', које одговара звању Дипломирани Инжењер-Мастер, са назнаком звања другог степена дипломских академских студија, са укупно 300 ЕСПБ бодова (систем академских студија који подразумева 3+2 или 4+1 године школовања после Бисоке школе тј. Факултета). Према Закону о високом образовању, мастер звање је изједначено са VII-1 степеном стручне спреме, који се додељивао по претходним наставним програмима.
* '''[[мастер студије|Мастер]]''', које одговара звању Дипломирани Инжењер-Мастер, са назнаком звања другог степена дипломских академских студија, са укупно 300 ЕСПБ бодова (систем академских студија који подразумева 3+2 или 4+1 године школовања после Бисоке школе тј. Факултета). Према Закону о високом образовању, мастер звање је изједначено са VII-1 степеном стручне спреме, који се додељивао по претходним наставним програмима.
*'''[[Bachelor with Honours]]''', које одговара звању са назнаком звања првог степена дипломских академских студија, са најмање 240 ЕСПБ бодова (систем академских студија који подразумева 4 године школовања Високе школе тј. Факултета);
* '''[[Bachelor with Honours]]''', које одговара звању са назнаком звања првог степена дипломских академских студија, са најмање 240 ЕСПБ бодова (систем академских студија који подразумева 4 године школовања Високе школе тј. Факултета);
*'''[[Bachelor]]''', које одговара звању са најмање 180 ЕСПБ бодова (систем академских студија који подразумева 3 године школовања Високе Школе).<ref>http://www.bg.ac.rs/csrp/obrazovanje/studije-nivoi.php</ref>
* '''[[Bachelor]]''', које одговара звању са најмање 180 ЕСПБ бодова (систем академских студија који подразумева 3 године школовања Високе Школе).<ref>http://www.bg.ac.rs/csrp/obrazovanje/studije-nivoi.php</ref>


Занимљиво је да реч „Инжењер“ не потиче од енглеске речи „''-{engineer}-''“ ({{јез-енг|„машиниста“}}) као што се обично мисли већ од латинске речи „''-{ingeniosus}-''“ што у преводу значи надарен, способан да пронађе нешто ново, неко ново решење.<ref>Oxford Concise Dictionary, 1995</ref> Тиме се реч „''-{engineer}-''“ у енглеском језику уопште не користи као у Србији за нпр. „дипломирани инжењер“, као једна од најпопуларнијих титула по завршетку факултета код нас, и тако да се у потпуности изоставља реч „инжењер“ при преводу титуле на енглески језик (како је већ горе објашњено).
Занимљиво је да реч „Инжењер“ не потиче од енглеске речи „''-{engineer}-''“ ({{јез-енг|„машиниста“}}) као што се обично мисли већ од латинске речи „''-{ingeniosus}-''“ што у преводу значи надарен, способан да пронађе нешто ново, неко ново решење.<ref>Oxford Concise Dictionary, 1995</ref> Тиме се реч „''-{engineer}-''“ у енглеском језику уопште не користи као у Србији за нпр. „дипломирани инжењер“, као једна од најпопуларнијих титула по завршетку факултета код нас, и тако да се у потпуности изоставља реч „инжењер“ при преводу титуле на енглески језик (како је већ горе објашњено).


==Референце==
== Референце ==
{{извори}}
{{reflist}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 23. март 2013. у 19:58

Инжењер је особа вишег или високог образовања у једној или више техничких и инжењерских дисциплина. Посао инжењера је да се бави решаваљем практичних проблема, водећи рачуна при томе да решења буду безбедна и економична. Он користи знања која почивају на научним и математичким законима. Тако гледано посао инжењера је решавање проблема друштва са комерцијалном нотом.

Под термином „инжењерско решење“ се подразумева решење проблема које је довољно квалитетно и довољно јефтино.

Некада је на српским факултетима настава била организована у виду осам до десет семестара. Пошто се положе сви испити везани за предмете који су предавани пише се и пред комисијом брани дипломски рад. Особа која је одбранила дипломски рад стиче титулу „дипломирани инжењер“.

Раније је на појединим факултетима постојала и организована настава у виду четири семестра. Особа која би положила све испите који су предвиђени програмом та четири семестра, стекла би титулу „погонски инжењер“ или инжењер првог степена. Касније су факултети престали да дају ове врсте диплома, а титулу инжењера добијали су они који су завршили техничке Више школе.

Усклађивањем високог школства у Србији са Болоњском декларацијом, према Закону о високом образовању од 2006. године факултет и више школе, сада високе школе су поново дужни да издају три врсте диплома, грубо речено - велику, средњу и малу, тако да сада свршени студенти добијају звања према Енглеском језику:

  • Мастер, које одговара звању Дипломирани Инжењер-Мастер, са назнаком звања другог степена дипломских академских студија, са укупно 300 ЕСПБ бодова (систем академских студија који подразумева 3+2 или 4+1 године школовања после Бисоке школе тј. Факултета). Према Закону о високом образовању, мастер звање је изједначено са VII-1 степеном стручне спреме, који се додељивао по претходним наставним програмима.
  • Bachelor with Honours, које одговара звању са назнаком звања првог степена дипломских академских студија, са најмање 240 ЕСПБ бодова (систем академских студија који подразумева 4 године школовања Високе школе тј. Факултета);
  • Bachelor, које одговара звању са најмање 180 ЕСПБ бодова (систем академских студија који подразумева 3 године школовања Високе Школе).[1]

Занимљиво је да реч „Инжењер“ не потиче од енглеске речи „engineer“ (енгл. „машиниста“) као што се обично мисли већ од латинске речи „ingeniosus“ што у преводу значи надарен, способан да пронађе нешто ново, неко ново решење.[2] Тиме се реч „engineer“ у енглеском језику уопште не користи као у Србији за нпр. „дипломирани инжењер“, као једна од најпопуларнијих титула по завршетку факултета код нас, и тако да се у потпуности изоставља реч „инжењер“ при преводу титуле на енглески језик (како је већ горе објашњено).

Референце

Спољашње везе