Мустафа II — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 19: | Ред 19: | ||
| отац = |
| отац = |
||
| мајка = |
| мајка = |
||
| супружник = [[Еметулах Рабија Гулнуш султанија| |
| супружник = [[Еметулах Рабија Гулнуш султанија|Еметулах султанија]] |
||
| деца = |
| деца = |
||
}} |
}} |
Верзија на датум 30. март 2013. у 11:08
Мустафа II | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 6. фебруар 1664. |
Место рођења | Османско царство |
Датум смрти | 28. децембар 1703. |
Место смрти | Османско царство |
Породица | |
Супружник | Еметулах султанија |
Династија | Османлије |
Период | 1695 — 1703. |
Мустафа II (6. фебруар 1664 — 28. децембар 1703), турски султан 1695 — 1703.
Мустафа II је био најстарији син Мехмеда IV и дође на власт у фебруару 1695. године. Он беше један способан султан по старом узору и одмах се стави на чело велике војске, са циљем да сва подручја изгубљена од његових претходника поново освоји. У овој последњој фази Великог бечког рата (1683-1699) успело му је да се пробије до Баната и на другој страни да у Румунији заузме Темишвар, али је пораз код Сенте 1697. године означио отомански пораз.
У Сремским Карловцима беше склопљен мир 26. фебруара 1699. године са Аустријом, Пољском и Венецијом, а 1700. године, такође, са Русијом. Њиме је султан изгубио Угарску, а граница између Аустрије и Турске ишла је Савом и Дунавом, осим једног дела Срема који је припао Турској. Закључивање мира је омогућило султану и великом везиру да своју велику армију потпуно на нови начин среде и уреде, али се морадоше повући оба тешка срца према јањичарима који су се стално задржавали у Једренама, умјесто у главном граду Царства Константинопољу.
Револти јаничара се завршише свргавањем султана године 1703. Султан умрије у децембру исте године и би покопан у Аја Софији.