Див (митологија) — разлика између измена
м Бот: Селим 31 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q3707571 |
м разне исправке; козметичке измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Див '''(старословенска |
'''Див '''(старословенска ријеч), горостас, оријаш. [[Милан Вујаклија]] у Лексикону страних речи и израза појам џин (ар. ријеч) објашњава и са ријечју див. Ријеч див је задржала свој изворни смисао тако да и данас означава изузетно високог и крупног човјека. Одржала се и у неким тпонимима а и српским презименима. <ref name="Сибир">Вујаклија М, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1974.г.</ref> |
||
==Поријекло ријечи== |
== Поријекло ријечи == |
||
Ријеч див је старословенског поријекла. Сродна је иранском дев, индијском дева, староњемачком див, латинском дивус – божанство.<ref name="СМР">Група аутора, Српски митолошки речник, |
Ријеч див је старословенског поријекла. Сродна је иранском дев, индијском дева, староњемачком див, латинском дивус – божанство.<ref name="СМР">Група аутора, Српски митолошки речник, НОЛИТ, Београд, 1970.г.</ref> |
||
==Див у српској митологији== |
== Див у српској митологији == |
||
[[ |
[[Петар.Ж. Петровић]] каже: |
||
»Див је митски горостас, човек огромне снаге и узраста: обичног човека држи на длану, лопатом га пребацује преко велике реке; баца топуз под облаке, па га дочекује рукама; својим дахом претура ћосаву децу, а куће руши и разноси као перушине. Има једно око на челу или на врху главе, густе обрве као шума и магични камен на врху главе, а корак му је велик колико пут од сахат хода... |
»Див је митски горостас, човек огромне снаге и узраста: обичног човека држи на длану, лопатом га пребацује преко велике реке; баца топуз под облаке, па га дочекује рукама; својим дахом претура ћосаву децу, а куће руши и разноси као перушине. Има једно око на челу или на врху главе, густе обрве као шума и магични камен на врху главе, а корак му је велик колико пут од сахат хода... Дивове рађају виле са народним јунацима. Они су дволични и често глупи, па зато брзо наседају.« |
||
<ref name="СМР" /> |
<ref name="СМР" /> |
||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{ |
{{reflist}} |
||
[[Категорија:Митологија]] |
[[Категорија:Митологија]] |
||
Верзија на датум 1. април 2013. у 07:04
Див (старословенска ријеч), горостас, оријаш. Милан Вујаклија у Лексикону страних речи и израза појам џин (ар. ријеч) објашњава и са ријечју див. Ријеч див је задржала свој изворни смисао тако да и данас означава изузетно високог и крупног човјека. Одржала се и у неким тпонимима а и српским презименима. [1]
Поријекло ријечи
Ријеч див је старословенског поријекла. Сродна је иранском дев, индијском дева, староњемачком див, латинском дивус – божанство.[2]
Див у српској митологији
Петар.Ж. Петровић каже:
»Див је митски горостас, човек огромне снаге и узраста: обичног човека држи на длану, лопатом га пребацује преко велике реке; баца топуз под облаке, па га дочекује рукама; својим дахом претура ћосаву децу, а куће руши и разноси као перушине. Има једно око на челу или на врху главе, густе обрве као шума и магични камен на врху главе, а корак му је велик колико пут од сахат хода... Дивове рађају виле са народним јунацима. Они су дволични и често глупи, па зато брзо наседају.« [2]