Илија Округић Сремац — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: Селим 2 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q3513706
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м разне исправке; козметичке измене
Ред 20: Ред 20:


== Биографија ==
== Биографија ==
[[Слика:Ilija Okrugić Sremac iz Albuma zaslužnih Hrvata XIX. stoljeća.jpeg|мини|лево|150п|Илустрација Илије Округића Сремца са својеручним потписом из ''Албума заслужних Хрвата 19. стољећа''.]]
[[Датотека:Ilija Okrugić Sremac iz Albuma zaslužnih Hrvata XIX. stoljeća.jpeg|мини|лево|150п|Илустрација Илије Округића Сремца са својеручним потписом из ''Албума заслужних Хрвата 19. стољећа''.]]
Родио се у Сремским Карловцима 30. априла/12. маја 1827. године. Основну школу и гимназију учио је у месту свог рођења. Школски другови у гимназији били су му [[Бранко Радичевић]], [[Милош Миле Димитријевић|Милош Димитријевић]] (доцније председник [[Матица српска|Матице српске]]) и [[Јулије Радишић]]. Богословију је изучио у католичком семинару у [[Ђаково|Ђакову]], и у [[Загреб]]у. Заређен је за свештеника у Ђакову 1850. године. Био је капелан и жупник у различитим местима ђаковачке бискупије. Прву службу служио је у Сремским Карловцима, где је на дуже време остао капелан. Године 1859. постао је парож (жупник) у [[Сарваш]]у код [[Осијек]]а, а после тога у [[Левањска Варош|Леванској вароши]] код Ђакова. Године 1867. дошао је за парожа у Петроварадину, и на том месту остао све до своје смрти. Дана 10/23. августа 1885. године, Краљевом повељом, постављен је за првог опата Св. Димитрија Сремског.
Родио се у Сремским Карловцима 30. априла/12. маја 1827. године. Основну школу и гимназију учио је у месту свог рођења. Школски другови у гимназији били су му [[Бранко Радичевић]], [[Милош Миле Димитријевић|Милош Димитријевић]] (доцније председник [[Матица српска|Матице српске]]) и [[Јулије Радишић]]. Богословију је изучио у католичком семинару у [[Ђаково|Ђакову]], и у [[Загреб]]у. Заређен је за свештеника у Ђакову 1850. године. Био је капелан и жупник у различитим местима ђаковачке бискупије. Прву службу служио је у Сремским Карловцима, где је на дуже време остао капелан. Године 1859. постао је парож (жупник) у [[Сарваш]]у код [[Осијек]]а, а после тога у [[Левањска Варош|Леванској вароши]] код Ђакова. Године 1867. дошао је за парожа у Петроварадину, и на том месту остао све до своје смрти. Дана 10/23. августа 1885. године, Краљевом повељом, постављен је за првог опата Св. Димитрија Сремског.


Ред 37: Ред 37:
== Дела ==
== Дела ==
{{проширити}}
{{проширити}}
*''Сремска вила'', Осек 1863.
* ''Сремска вила'', Осек 1863.
*''Шаћурица и Шубара'', Загреб 1874.
* ''Шаћурица и Шубара'', Загреб 1874.
*''Грабанцијаши или батине и женидба'', Нови Сад 1874.
* ''Грабанцијаши или батине и женидба'', Нови Сад 1874.
*''Шокица'', Загреб 1884.
* ''Шокица'', Загреб 1884.
*''Уњкава комедија''
* ''Уњкава комедија''
*''Пишчева кубура''
* ''Пишчева кубура''
*''Љуба-Дојчин Петра''
* ''Љуба-Дојчин Петра''
*''Мара Варадинка''
* ''Мара Варадинка''
*''Срчанице''<ref>Реч је о збирци 300 љубавних сонета већином посвећених Милки, којој песник пева као љубавник, као младић, весело, тужно и очајно. Збирку ових песама писац је штампао још 1874. године али не под својим именом (-{Милан Савић, „Илија Округић Сремац. Спомен-говор у свечаној седници Књижевног Одељења Матице српске на дан св. Саве 1900.“, [[Бранково коло]], књ. VI, 27. јануар/8. фебруар 1900, бр. 4, стр. 122}-).</ref>
* ''Срчанице''<ref>Реч је о збирци 300 љубавних сонета већином посвећених Милки, којој песник пева као љубавник, као младић, весело, тужно и очајно. Збирку ових песама писац је штампао још 1874. године али не под својим именом (-{Милан Савић, „Илија Округић Сремац. Спомен-говор у свечаној седници Књижевног Одељења Матице српске на дан св. Саве 1900.“, [[Бранково коло]], књ. VI, 27. јануар/8. фебруар 1900, бр. 4, стр. 122}-).</ref>


Друштво књижевника Војводине је [[2010.]] установило награду за најбољу књигу на хрватском језику у покрајини, која носи име Илије Округића Сремца.<ref>[http://www.rtv.rs/sr_lat/kultura/jasni-melvinger-prva-nagrada-ilija-okrugic-srijemac_237808.html Сајт РТВ 8. фебруар 2011.]</ref>
Друштво књижевника Војводине је [[2010.]] установило награду за најбољу књигу на хрватском језику у покрајини, која носи име Илије Округића Сремца.<ref>[http://www.rtv.rs/sr_lat/kultura/jasni-melvinger-prva-nagrada-ilija-okrugic-srijemac_237808.html Сајт РТВ 8. фебруар 2011.]</ref>


== Референце ==
== Референце ==
{{извори}}
{{reflist}}


== Литература ==
== Литература ==
*М. Ђ. Милићевић, ''[[Додатак поменику од 1888. Знаменити људи у српскога народа који су преминули до краја 1900. г.]]'', Београд 1901, стр. 115-16.
* М. Ђ. Милићевић, ''[[Додатак поменику од 1888. Знаменити људи у српскога народа који су преминули до краја 1900. г.]]'', Београд 1901, стр. 115-16.
*А. Барац, „Илија Округић“, у: ''[[Народна енциклопедија]] српско-хрватско-словеначка'', -{III}-, ур. Ст. Станојевић, 2. изд., Ср. Карловци & Нови Сад 2001, стр. 182.
* А. Барац, „Илија Округић“, у: ''[[Народна енциклопедија]] српско-хрватско-словеначка'', -{III}-, ур. Ст. Станојевић, 2. изд., Ср. Карловци & Нови Сад 2001, стр. 182.


{{DEFAULTSORT:Округић, Илија}}
{{DEFAULTSORT:Округић, Илија}}

Верзија на датум 8. април 2013. у 05:25

Илија Округић
Илија Округић Сремац, жупник петроварадински (РОМС).
Датум рођења(1827-05-12)12. мај 1827.
Место рођењаСремски Карловци, Аустријско царство
Датум смрти30. мај 1897.(1897-05-30) (70 год.)
Место смртиПетроварадин, Аустроугарска

Илија Округић Сремац (Сремски Карловци, 30. април/12. мај 1827 — Петроварадин, 18/30. мај 1897) је био католички свештеник и књижевник, пореклом из Срема.

Биографија

Илустрација Илије Округића Сремца са својеручним потписом из Албума заслужних Хрвата 19. стољећа.

Родио се у Сремским Карловцима 30. априла/12. маја 1827. године. Основну школу и гимназију учио је у месту свог рођења. Школски другови у гимназији били су му Бранко Радичевић, Милош Димитријевић (доцније председник Матице српске) и Јулије Радишић. Богословију је изучио у католичком семинару у Ђакову, и у Загребу. Заређен је за свештеника у Ђакову 1850. године. Био је капелан и жупник у различитим местима ђаковачке бискупије. Прву службу служио је у Сремским Карловцима, где је на дуже време остао капелан. Године 1859. постао је парож (жупник) у Сарвашу код Осијека, а после тога у Леванској вароши код Ђакова. Године 1867. дошао је за парожа у Петроварадину, и на том месту остао све до своје смрти. Дана 10/23. августа 1885. године, Краљевом повељом, постављен је за првог опата Св. Димитрија Сремског.

Округић је писао стихове већ у раним годинама (1844), а написао је на стотине пригодница, драма, расправа сонета, од чега је штампано мало тога. Штампао је књиге песама: Сријемска вила (1863), Гласинке-срчанице (1874), Посестринство (1888), Свети Иван Капистран (1893), драме: Саћурица и шубара (1864),[1] Шокица (1884).[2] Поред тога штампао је стихове у Зори далматинској, Даници, Славонцу,[3] Драгољубу, Подунавци, Наше горе листу,[4] Гласоноши, Невену, Вијенцу и др.

Писао је и за Кукуљевићев „Аркив за повесницу југословенску“,[5] у којем је објавио Повјесничке цртице из Сријема и О сријемским старинама.

Уопште, Округић се интересовао за све што тицало његовог краја. Округић је стихотворац старог кова, који је радо писао стихове, без нарочите унутрашње потребе. Постао је популаран с пучком драмом Шокица у којој је изнео мисао о сношљивости између католика и православних. Волели су га због толерантности и Хрвати и Срби. Нештампана драма Грабанцијаш ђак писана је за позориште у Новом Саду, а Варадинка Мара за позориште у Београду.

Искомпоновао неколико мелодија за песме, које је сам спевао.[6] Био је један од утемељитеља Хрватског старинарског друштва у Книну.[7]

Преминуо је 18/31. маја у Петроварадину, и сахрањен је код цркве Текије на путу између између Петроварадина и Сремских Карловаца.

Године 1900. у новосадском листу Позориште, бр. 13-20 изашло је Округићево посмрче, које је писац предао свом пријатељу Т. Хаџићу. У овим списима се Округић јавља као искрени српски родољуб, свештеник просвећеног ума и широког срца.

Дела

  • Сремска вила, Осек 1863.
  • Шаћурица и Шубара, Загреб 1874.
  • Грабанцијаши или батине и женидба, Нови Сад 1874.
  • Шокица, Загреб 1884.
  • Уњкава комедија
  • Пишчева кубура
  • Љуба-Дојчин Петра
  • Мара Варадинка
  • Срчанице[8]

Друштво књижевника Војводине је 2010. установило награду за најбољу књигу на хрватском језику у покрајини, која носи име Илије Округића Сремца.[9]

Референце

  1. ^ „Давно је то, како је поп-Илија Округић написао ‘Саћурицу и шубару’, драму из сеоског живота. Та је драма била дуго време једина своје врсте, једина оригинална, и згодно приказани типови и сретно изнесене прилике чине, да та драма има још и данас своје позитивно право на опстанак. ‘Саћурица и шубара’ остаје млада и занимљивам, нама мила и разонодљива, као на пример Мађарима ‘Peleskei notarius’“. Из: Милан Савић, „Л. Мргуд. Под новим слеменом“, Летопис Матице српске, књ. 237, св. 3 (1906), стр. 113. COBISS.SR 154084615
  2. ^ „Илија Округић, писац ‘Саћурице и шубаре’ и ‘Шокице’ хоће поново да штампа оба та добро позната позоришна дјела и то ћирилицом“. Из: „Књижевне и културне биљешке“, Босанска вила, X, бр. 19, 1895, стр. 303.
  3. ^ Овде вреди истаћи Округићеву песму „Св. Велеграду“ у част хиљадугодишњице Свете Браће, у којој се, као пандам Змајевој песми о Прерадовићу, каже да ће Словени наћи свето тело Методијево истом онда „кад сви вјером и слогом се споје“. (Илија Мамузић, „Народни дух Краљевићева ‘Славонца’“, Српски књижевни гласник, књ. LXI, бр. 3, 1. октобар 1940, стр. 186.)
  4. ^ Илија Округић, Сриемац жели издати струк својих пјесамах под насловом‘ Сриемска Вила’ и позивље славно обћинство на предплату. Из: Naše gore list. Zabavno poučni časopis, III, 5. veljača 1863, br. 4, str. 32.
  5. ^ Đuro Šurmin, Povjest književnosti hrvatske i srpske. S 21 ispravom i sa 70 portreta, Zagreb 1898, str. 189. COBISS.SR 58561031
  6. ^ Franjo Kuhač, „Glazba u djakovačkoj biskupiji“, u: Spomen-cvieće iz hrvatskih i slovenskih dubrava, Zagreb 1900, str. 306
  7. ^ „Imenik članova Hrvatskoga starinarskoga družtva u Kninu godine 1901.“, u: Starohrvatska prosvjeta. Glasilo Hrvatskoga starinarskog družtva u Kninu, god. VI, sv. 1-2, 1901, str. 109.
  8. ^ Реч је о збирци 300 љубавних сонета већином посвећених Милки, којој песник пева као љубавник, као младић, весело, тужно и очајно. Збирку ових песама писац је штампао још 1874. године али не под својим именом (Милан Савић, „Илија Округић Сремац. Спомен-говор у свечаној седници Књижевног Одељења Матице српске на дан св. Саве 1900.“, Бранково коло, књ. VI, 27. јануар/8. фебруар 1900, бр. 4, стр. 122).
  9. ^ Сајт РТВ 8. фебруар 2011.

Литература

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Илија_Округић_Сремац&oldid=7078901”