Лекит — разлика између измена
м Бот: Селим 20 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q579418 |
м разне исправке; козметичке измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[ |
[[Датотека:NAMA Thésée & taureau-red.png|мини|десно|120п|Лекит, око 500. године п. н. е. ([[Археолошки музеј у Атини]])]] |
||
'''Лекит''' ({{јез-гр|Λήκυθος}}) је облик [[Стара Грчка|старогрчке]] [[керамика|керамичких]] посуда, који спада у групу сликаних ваза мањих димензија. Лекити су служили за чување течних [[мирис]]а и других [[течност]]и, које су имале сепулкарну намену. |
'''Лекит''' ({{јез-гр|Λήκυθος}}) је облик [[Стара Грчка|старогрчке]] [[керамика|керамичких]] посуда, који спада у групу сликаних ваза мањих димензија. Лекити су служили за чување течних [[мирис]]а и других [[течност]]и, које су имале сепулкарну намену. |
||
| Ред 5: | Ред 5: | ||
Лекити са црним фигурама током 6. века п. н. е. нису имали фунерални карактер, већ су служили као посуде за чување уља и мириса. Средином 5. века јављају се [[бело|бели]] лекти, код којих је бело обојена површина украшена танким [[црно|црним]] или [[мрко|мрким]] линијама. |
Лекити са црним фигурама током 6. века п. н. е. нису имали фунерални карактер, већ су служили као посуде за чување уља и мириса. Средином 5. века јављају се [[бело|бели]] лекти, код којих је бело обојена површина украшена танким [[црно|црним]] или [[мрко|мрким]] линијама. |
||
==Бели лекити== |
== Бели лекити == |
||
Бели лекити су намењени култу покојника и представљају [[Атика|атички]] [[обичај]]. Ако су нађени у гробовима ван Атике, указују на [[колонија|колонисте]] или [[емигрант]]е. |
Бели лекити су намењени култу покојника и представљају [[Атика|атички]] [[обичај]]. Ако су нађени у гробовима ван Атике, указују на [[колонија|колонисте]] или [[емигрант]]е. |
||
Превлака код ових судова је бела и покрива трбух вазе. Врат, дршка и стопа су превучени црним [[фирнис]]ом. |
Превлака код ових судова је бела и покрива трбух вазе. Врат, дршка и стопа су превучени црним [[фирнис]]ом. |
||
| Ред 13: | Ред 13: | ||
Сматра се да је врхунац у изради достигнут у трећој четвртини 5. века. п. н. е. Најлепши примерци везују се за сликара Ахила. |
Сматра се да је врхунац у изради достигнут у трећој четвртини 5. века. п. н. е. Најлепши примерци везују се за сликара Ахила. |
||
==Литература== |
== Литература == |
||
*[[Александрина Цермановић Кузмановић|Цермановић Кузмановић А]]. 1991. Грчке сликане вазе, Научна књига, Београд |
* [[Александрина Цермановић Кузмановић|Цермановић Кузмановић А]]. 1991. Грчке сликане вазе, [[Научна књига]], Београд |
||
*[[Бранко Гавела|Гавела Б]], 1991. Историја уметности античке Грчке, Научна књига, Београд |
* [[Бранко Гавела|Гавела Б]], 1991. Историја уметности античке Грчке, [[Научна књига]], Београд |
||
==Спољашње везе== |
== Спољашње везе == |
||
{{Commonscat|Lekythoi}} |
{{Commonscat|Lekythoi}} |
||
*[http://www.cvaonline.org/cva/projectpages/PotProfiles6.htm Облици грчке керамике] |
* [http://www.cvaonline.org/cva/projectpages/PotProfiles6.htm Облици грчке керамике] |
||
{{клица-археологија}} |
{{клица-археологија}} |
||
Верзија на датум 10. април 2013. у 07:01
Лекит (грч. Λήκυθος) је облик старогрчке керамичких посуда, који спада у групу сликаних ваза мањих димензија. Лекити су служили за чување течних мириса и других течности, које су имале сепулкарну намену.
Сличани лекитима су и арибали. Лекити са црним фигурама током 6. века п. н. е. нису имали фунерални карактер, већ су служили као посуде за чување уља и мириса. Средином 5. века јављају се бели лекти, код којих је бело обојена површина украшена танким црним или мрким линијама.
Бели лекити
Бели лекити су намењени култу покојника и представљају атички обичај. Ако су нађени у гробовима ван Атике, указују на колонисте или емигранте. Превлака код ових судова је бела и покрива трбух вазе. Врат, дршка и стопа су превучени црним фирнисом. На најстаријим посудама орнамент је скроман, најчешће је представљена једна фигура у сцени из свакодневног живота. Временом се појављују сцене везане за покојника. Приказује се Хермес који одводи душе, Харон који чамцем превози покојнике... На лекитима из млађег периода фигуре имају изражене емоције.
Сматра се да је врхунац у изради достигнут у трећој четвртини 5. века. п. н. е. Најлепши примерци везују се за сликара Ахила.
Литература
- Цермановић Кузмановић А. 1991. Грчке сликане вазе, Научна књига, Београд
- Гавела Б, 1991. Историја уметности античке Грчке, Научна књига, Београд
Спољашње везе
 | Овај чланак везан за археологију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |