Илија Гутеша — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
мНема описа измене
Ред 5: Ред 5:
| датум_рођења = [[1. август]] [[1825]].
| датум_рођења = [[1. август]] [[1825]].
| место_рођења = [[Брувно]]
| место_рођења = [[Брувно]]
| држава_рођења = [[Слика:Flag of the Habsburg Monarchy.svg|20п]] [[Аустријско царство]]
| држава_рођења = {{застава|Аустријско царство}}
| датум_смрти = [[11. септембар]] [[1894]].
| датум_смрти = [[11. септембар]] [[1894]].
| место_смрти = [[Загреб]]
| место_смрти = [[Загреб]]
| држава_смрти = [[Слика:Flag of Austria-Hungary 1869-1918.svg|20п]] [[Аустроугарска]]
| држава_смрти = {{застава|Аустроугарска}}
|поље =
|поље =
|институција =
|институција =

Верзија на датум 13. април 2013. у 23:00

Илија Гутеша
Лични подаци
Датум рођења1. август 1825.
Место рођењаБрувно,  Аустријско царство
Датум смрти11. септембар 1894.
Место смртиЗагреб,  Аустроугарска

Илија Гутеша (Брувно, Лика, 1. август 1825Загреб 11. септембар 1894) је био српски трговац, политичар, добротвор.

Биографија

Рођен је у Брувну, у личкој Војној граници у породици сељака. Отац му се звао Тодор, а мајка Јелена. Основну школу похађао је у Грачацу, након тога се запослио као писар у Брувну. Две године после отишао је у Карловац на трговачки наук. Након завршетка трговачког наука, Гутеша је дошао у Загреб и запослио се као књиговођа у трговини Николе Николића. Тргујући житом и брашном осамосталио се већ 1852. године и отворио властиту трговину.

Током 1859. године истицао се у протуњемачким демонстрацијама у Загребу. Такође је потицао протуратне расположење међу крајишницима који су полазили на италијанско ратиште. Због тога је био осуђен на три године затвора. Казну је издржавао у Оломоуцу, Јозефстадту и Терезиенстадту у Чешкој. Након изласка из затвора Гутеша је отишао у Далмацију. Године 1869. Крајишници су га изабрали за свог посланика у Хрватском сабору. Заступао је унионистичке политику, као и прота Никола Беговић и барон Јован Живковић, чије је смернице одредио Светозар Милетић.[1] Заузимао се за побољшање положаја крајишника који су све више сиромашили.

За време велике глади у Лици 1874. године Гутеша је скупио 20.000 форинти и раздијелио их сиротињи. За босанско-херцеговачког устанка организовао је доставу хуманитарне помоћи бегунцима. Помоћ је већином долазила из Немачке и Швајцарске, али је и Гутеша лично дао велика средства. Године 1877. био је именован чланом „Босанско-херцеговачке народне владе“. Црногорски кнез Никола одликовао га је Витешким крстом Данилова реда за заслуге у српско-турском рату. Добио је и Српски крст за заслуге.

Више пута био је биран за посланика у загребачком Градском поглаварству. У два маха, 1874. и 1881. године биран је у Црквено-народни сабор у Карловцима. У службу српске владе ступио је 25. маја 1868. године. Био је активан и за време устанка у Босни од 1875. до 1877. године, када је постао председник загребачког одбора за помоћ босанским избеглицама. Године 1878. постао је члан привремене босанске владе. Био је чланом Трговачко-занатске коморе, подупирајући чланом Хрватског археологичког друштва у Загребу, комесаром Друштва „Човечанство“ за Горњи град, те један од оснивача и чланова управе Осигуравајуће задруге „Кроација“ (данашње Croatia осигурање).

Залагао се да се Босна ослободи и припоји Србији, а ако се то не може извести одмах, треба се привремено задовољити аутономијом, па чак и аустријском влашћу. Овакво решење видео је као етапу на путу ка коначном уједињењу свих Јужних Словена. Огледао се иу писаној речи, као аутор брошуре „Упознајмо се“, која је двојезично штампана у Загребу 1880. године, а односи се на слогу Срба, Хрвата, Словенаца и Муслимана.[1]

Доследно привржен идејама слоге и сарадње Срба и Хрвата, Гутеша се нашао међу српским политичарима какви су били Јован Јовановић Змај, Михајло Полит-Десанчић, Богдан Медаковић, барон Јован Живковић и прота Манојло Грбић, који су под неким условима прихватали Споразум са Хрватима из редова Независне народне странке познате као „обзораши“, 1890. године.

Супруга Илије Гутеша звала се Анка. У браку с њом Илија Гутеша имао је два сина: Спасомира и Владимира.

Извори

  1. ^ а б Дејан Медаковић, Срби у Загребу, Нови Сад, 2004