Полузатворен предњи нелабијализован самогласник — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 25 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q734206 |
м разне исправке; козметичке измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{самогласници}} |
{{самогласници}} |
||
{{Кутијица за ИПА|ипа-број=302|ипа=101|ипа-слика=Xsampa-e.png|xsampa=e|киршенбаум=e|звук=Close-mid front unrounded vowel.ogg}} |
{{Кутијица за ИПА|ипа-број=302|ипа=101|ипа-слика=Xsampa-e.png|xsampa=e|киршенбаум=e|звук=Close-mid front unrounded vowel.ogg}} |
||
'''Полузатворен предњи нелабијализован самогласник''' је [[самогласник]], који се користи у неким говорним |
'''Полузатворен предњи нелабијализован самогласник''' је [[самогласник]], који се користи у неким говорним [[језик|језицима]]. Симбол у [[Међународни фонетски алфабет|Међународној фонетској азбуци]] који представља овај звук је {{IPA|e}}, и одговарајући -{[[X-SAMPA]]}- симбол је -{<tt>e</tt>}-. |
||
==Карактеристике== |
== Карактеристике == |
||
* [[Висина самогласника]] је [[полуотворен самогласник|полуотворен]], што значи да је врх језика постављен између [[отворен самогласник|отвореног самогласника]] и [[средњи самогласник|средњег самогласника]]. |
* [[Висина самогласника]] је [[полуотворен самогласник|полуотворен]], што значи да је врх језика постављен између [[отворен самогласник|отвореног самогласника]] и [[средњи самогласник|средњег самогласника]]. |
||
* [[Место изговора]] је [[предњи самогласник|предњи]], што значи да је врх језика постављен што ближе предњем делу уста без стварања сужења да би се сматрао као [[сугласник]]. |
* [[Место изговора]] је [[предњи самогласник|предњи]], што значи да је врх језика постављен што ближе предњем делу уста без стварања сужења да би се сматрао као [[сугласник]]. |
||
| Ред 47: | Ред 47: | ||
|} |
|} |
||
==Средњи предњи нелабијализован самогласник== |
== Средњи предњи нелабијализован самогласник == |
||
Многи језици, као што су [[Шпански језик|шпански]], [[Јапански језик|јапански]], [[Корејски језик|корејски]], [[Грчки језик|грчки]] и [[турски језик|турски]], имају '''средњи предњи нелабијализован самогласник''' који се јасно разликује говорницима од полузатворних и полуотворених самогласника. Неки број дијалеката [[Енглески језик|енглеског]], такође имају такве средње предње самогласнике. |
Многи језици, као што су [[Шпански језик|шпански]], [[Јапански језик|јапански]], [[Корејски језик|корејски]], [[Грчки језик|грчки]] и [[турски језик|турски]], имају '''средњи предњи нелабијализован самогласник''' који се јасно разликује говорницима од полузатворних и полуотворених самогласника. Неки број дијалеката [[Енглески језик|енглеског]], такође имају такве средње предње самогласнике. |
||
Међутим, нема познатог језика да разликује сва три, не постоји посебан ИПА-симбол за средњег самогласника предњег реда, и {{IPA|[e]}} се углавном користи. |
Међутим, нема познатог језика да разликује сва три, не постоји посебан ИПА-симбол за средњег самогласника предњег реда, и {{IPA|[e]}} се углавном користи. |
||
| Ред 90: | Ред 90: | ||
|} |
|} |
||
==Референце== |
== Референце == |
||
{{ |
{{reflist}} |
||
[[Категорија:Самогласници]] |
[[Категорија:Самогласници]] |
||
Верзија на датум 23. април 2013. у 08:53
Види још: ИПА, Сугласници
| предњи | готово предњи | средњи | готово задњи | задњи | |
| затворен | |||||
| готово затворен | |||||
| полузатворен | |||||
| средњи | |||||
| полуотворен | |||||
| готово отворен | |||||
| отворен | |||||
Када се знакови појављују у паровима,
десни знак представља лабијализовани самогласник.
десни знак представља лабијализовани самогласник.
Полузатворен предњи нелабијализован самогласник је самогласник, који се користи у неким говорним језицима. Симбол у Међународној фонетској азбуци који представља овај звук је e, и одговарајући X-SAMPA симбол је e.
Карактеристике
- Висина самогласника је полуотворен, што значи да је врх језика постављен између отвореног самогласника и средњег самогласника.
- Место изговора је предњи, што значи да је врх језика постављен што ближе предњем делу уста без стварања сужења да би се сматрао као сугласник.
- Лабијализованост самогласника је нелабијализован, што значи да су усне раширене.
Појава
| Језик | Реч | ИПА | Значење | Напомене | |
|---|---|---|---|---|---|
| Каталонски[1] | cec | [sek] | 'слеп' | Види каталонску фонологију | |
| Холандски | vreemd | [vreːmt] | 'необичан' | Види холандску фонологију | |
| Енглески | аустралијски | bed | [bed] | 'кревет' | Види аустралијску енглеску фонологију |
| северни амерички | play | [pl̥eː] | 'играње' | Неки дијалекти. Многи говорници умјесто имају диптонг типа [eɪ]. | |
| Фарски | eg | [eː] | 'ја' | ||
| Француски[2] | beauté | [bote] | 'лепота' | Види француску фонологију | |
| Грузијски[3] | მეფჱ | [mɛpʰej] | 'краљ' | ||
| Њемачки | Seele | [ˈzeːlə] | 'душа' | Види њемачку фонологију | |
| Италијански[4] | stelle | [ˈstelle] | 'звезде' | Види италијанску фонологију | |
| Корејски | 베다/[peda] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ) | [ˈpeːda] | 'сјећи' | Види корејску фонологију | |
| Норвешки | le | [leː] | 'смех' | Види норвешку фонологију | |
| Пољски | dzień | [dʑeɲ] | 'дан' | Види пољску фонологију | |
| Португалски[5] | mesa | [mezɐ] | 'стол' | Види португалску фонологију | |
| Руски[6] | шея | [ˈʂejə] | 'врат' | Појављује се само прије меких сугласника. Види руску фонологију | |
| Шведски | se | [seː] | 'види' | Види шведску фонологију | |
| Вијетнамски | tê | [tē] | 'утрнути' | Види вијетнамску фонологију | |
| Запотечки | Тилкуиапан[7] | ? | [] | Појављује се већином после [i], иначе самогласник је средњег реда [ɘ] | |
Средњи предњи нелабијализован самогласник
Многи језици, као што су шпански, јапански, корејски, грчки и турски, имају средњи предњи нелабијализован самогласник који се јасно разликује говорницима од полузатворних и полуотворених самогласника. Неки број дијалеката енглеског, такође имају такве средње предње самогласнике. Међутим, нема познатог језика да разликује сва три, не постоји посебан ИПА-симбол за средњег самогласника предњег реда, и [e] се углавном користи. Ако је прецизност пожељена, снижавајући дијакритик може да се користи: [e̞].
Иако многи језици имају само један незатворен, неотворен предњи самогласник, нема наклоњеност за то да буде средњи. Игбо језик, на пример, има полузатворен [e], док бугарски има полуотвореног [ɛ], иако ови језици не праве контраст тих самогласника са другим средњим предњим самогласницима.
Појава
У следећем транскрипцијама, спуштајући дијакритик је изостављен због једноставности.
| Језик | Реч | ИПА | Значење | Напомене | |
|---|---|---|---|---|---|
| Албански | keq | [kec] | 'лош' | ||
| Хрватски | deset | [deset] | 'десет' | ||
| Енглески | јокширски[8] | play | [pleː] | 'игра' | Види енглеску фонологију |
| Хебрејски | חלק | [χelek] | 'дело' | Хебрејски самогласници нису показани у писму, види Некудот и хебрејску фонологију | |
| Мађарски[9] | hét | [heːt] | 'недељу дана, седам' | Види мађарску фонологију | |
| Фински[10] | menen | [menen] | 'ја (ћу) ићи' | ||
| Грчки | φαινόμενο | [feˈnomeˌno] | 'феноменон' | Види сувремену грчку фонологију | |
| Јапански | 笑み | [emi] | 'смех' | Види јапанску фонологију | |
| Корејски | 베개 | [peˈɡɛ] | 'јастук' | Види корејску фонологију | |
| Румунски | fete | [ˈfete] | 'цуре' | Види румунску фонологију | |
| Руски[11] | человек | [t͡ɕɪlɐˈvʲek] | 'особа' | Појављује се само после меких сугласника. Види руску фонологију | |
| Српски | жена/[žena] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ) | [ʒena] | 'жена' | ||
| Шпански[12] | bebé | [beˈβ̞e] | 'беба' | Види шпанску фонологију | |
| Турски | ev | [ev] | 'кућа' | Види турску фонологију | |
Референце
- ^ Carbonell & Llisterri (1992:54)
- ^ Fougeron & Smith (1993:73)
- ^ Shosted & Chikovani (2006:261-262)
- ^ Rogers & d'Arcangeli (2004:119)
- ^ Cruz-Ferreira (1995:91)
- ^ Jones & Ward (1969:44)
- ^ Merrill (2008:109-10)
- ^ Roca & Johnson (1999:179)
- ^ Szende (1994:92)
- ^ Iivonen & Harnud (2005:60, 66)
- ^ Jones & Ward (1969:41)
- ^ Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté (2003:256)