Српско-византијски стил — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 28. април 2013. у 13:54

Српско-византијски стил или Српско-византијска школа (Византијски стил, мкд. Вардарски стил) у српској архитектури током средњег века обухвата временски период од краја XIII века до краја XIV века и географски простор Метохије, Косова и северне Македоније.

Сам стил се назива Византијски због чињенице да су за узор узимане византијске грађевине, као и то да је настао под утицајем Ренесансе Палеолога.

Историјат

Као почетак епохе се могу узети Милутинове цркве светог Никите на Скопској Црној Гори (подигнута пре 1307) и Богородице Љевишке у Призрену (подигнута 1307), док се као њен крај могу узети цркве у Андрејашу (подигнута 1389), Драгобриљи (подигнута 1395) и Црколезу (1395). Међутим ове границе су само оквирне пошто има сакралних објеката који временски или географски припадају неком другом стилу, али су архитектонски грађене у Српско-византијском стилу.

Основну особеност овог стила представља основа уписаног крста са једним или пет кубета, док се са западне стране обично налази припрата. Спољашња обрада црквених грађевина је извршена у византијском стилу, што се манифестује употребом сивог или жућкастог камења и црвене опеке који су обично тако поређани, да стварају украсне шаре на фасади. За разлику од Рашког стила и оригиналног фрескосликарства које га је пратило, грађевине Вардарског стила су украшене фрескама које су рађене по узору на византијске рађене у том периоду.

Пред крај епохе српско-византијског стила у северним деловима некадашњег Српског царства почео је да се развија тзв. Моравски стил који се преплитао са српско-византијским стилом у последњој четвртини XIV века.

Најважнији споменици стила

Најрепрезентативнији архитектонски споменици рађени у Српско-византијском стилу су^[1]:

(Основна црква светих Апостола у Пећкој Патријаршији је рађена у Рашком стилу, али су цркве светог Димитрија, Николе и Богородице рађене у Вардарском.)

Извори

^ Јован Деретић, „Културна историја Срба“, Београд 2005. ISBN 86-331-2386-X

Литература

Александар Дероко, „Монументална и декоративна архитектура у средњевековној Србији“ (треће издање) Београд 1985.
Јован Деретић, „Културна историја Срба“, Београд 2005. ISBN 86-331-2386-X

Види још

Спољашње везе

[Јоца-1] Јован Деретић, „Културна историја Срба“, Београд 2005. ISBN 86-331-2386-X

[1]

@@ Ред 6: / Ред 6: @@
 Сам стил се назива ''Византијски'' због чињенице да су за узор узимане [[Византијско царство|византијске]] грађевине, као и то да је настао под утицајем [[Ренесанса Палеолога|''Ренесансе Палеолога'']].
+== Историјат ==
-ŠASDASDN KAHDBFHABFHABFAHDAKSJLFJKNENCANSF византијском стилу''.
+Као почетак епохе се могу узети [[Милутин Немањић|Милутинове]] цркве [[Црква светог мученика Христова Никите у Бањанима|светог Никите]] на [[Скопска Црна Гора|Скопској Црној Гори]] (подигнута пре [[1307]]) и [[Богородица Љевишка|Богородице Љевишке]] у [[Призрен]]у (подигнута [[1307]]), док се као њен крај могу узети цркве у [[Манастир Андрејаш|Андрејашу]] (подигнута [[1389]]), [[Драгобриља|Драгобриљи]] (подигнута [[1395]]) и [[Црколез]]у ([[1395]]). Међутим ове границе су само оквирне пошто има сакралних објеката који временски или географски припадају неком другом стилу, али су архитектонски грађене у ''Српско-византијском стилу''.
+Основну особеност овог стила представља [[основа уписаног крста]] са једним или пет [[кубе]]та, док се са [[запад]]не стране обично налази [[припрата]]. Спољашња обрада црквених грађевина је извршена у [[Византијска архитектура|византијском стилу]], што се манифестује употребом [[Сива боја|сивог]] или [[Жута боја|жућкастог]] [[Камен|камења]] и [[Црвена боја|црвене]] [[Опека|опеке]] који су обично тако поређани, да стварају украсне шаре на [[Фасада|фасади]]. За разлику од ''Рашког стила'' и [[Златно доба српског сликарства|оригиналног фрескосликарства]] које га је пратило, грађевине ''Вардарског стила'' су украшене [[фреска]]ма које су рађене по узору на византијске рађене у том периоду.
-Osnovao ju je Kole Sudzukovic
+Пред крај епохе српско-византијског стила у [[север]]ним деловима некадашњег [[Српско царство|Српског царства]] почео је да се развија тзв. ''[[Моравски стил]]'' који се преплитао са српско-византијским стилом у последњој четвртини [[XIV век]]а.
+== Најважнији споменици стила ==
-Ćao ja sam Kole S.
+Најрепрезентативнији архитектонски споменици рађени у Српско-византијском стилу су<ref name="Јоца">[[Јован Деретић]], ''„Културна историја Срба“'', [[Београд]] [[2005]]. ISBN 86-331-2386-X</ref>:
+* [[Богородица Љевишка]]
+* [[Краљева црква у Студеници]]
+* [[Манастир Грачаница]]
+* [[Манастир Пећка Патријаршија]]
+* [[Манастир Лесново]]
+* [[Манастир Грачаница]]
+(Основна црква светих Апостола у Пећкој Патријаршији је рађена у Рашком стилу, али су цркве светог Димитрија, Николе и Богородице рађене у Вардарском.)
+== Извори ==
+{{reflist}}
+== Литература ==
+* [[Александар Дероко]], ''„Монументална и декоративна архитектура у средњевековној Србији“'' (треће издање) [[Београд]] [[1985]].
+* [[Јован Деретић]], ''„Културна историја Срба“'', [[Београд]] [[2005]]. ISBN 86-331-2386-X
+== Види још ==
+* [[Ренесанса Палеолога]]
+* [[Рашки стил]]
+* [[Моравски стил]]
 == Спољашње везе ==