Директор фотографије — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 4: Ред 4:


Филмски сниматељи и директори фотографије имају своја цеховска удружења (A.S.C. у САД, B.S.C. у Великој Британији, A.C.S. у Аустралији ...), а чланством у њима доказују свој висок професионални углед. <ref>Филмска енциклопедија ЈЛЗ, Загреб, 1990, књига 2 (Л-Ж), под: Сниматељ, филмски</ref>
Филмски сниматељи и директори фотографије имају своја цеховска удружења (A.S.C. у САД, B.S.C. у Великој Британији, A.C.S. у Аустралији ...), а чланством у њима доказују свој висок професионални углед. <ref>Филмска енциклопедија ЈЛЗ, Загреб, 1990, књига 2 (Л-Ж), под: Сниматељ, филмски</ref>

Најпознатији сниматељи и директори фотографије су: [[Чарлс Рошер]] (УК-САД), [[Џејмс Ванг Хау]] (САД), [[Конрад Л. Хол]] (САД), [[Кристофер Дојл]] (Аустралија-САД), [[Гордон Вилис]] (САД), [[Грег Толанд]] (САД), [[Свен Никвист]] (Шведска), [[Виторио Стораро]] (Италија), [[Сергеј Урусевски]] (Русија), [[Казуо Мијагава]] (Јапан)... <ref>http://listverse.com/2009/09/12/top-10-greatest-cinematographers/</ref>


==Извори==
==Извори==

Верзија на датум 1. мај 2013. у 12:11

Директор фотографије (енгл. director of photography, скраћено DP) или главни сниматељ је техничко-креативно занимање у кинематографији и задужен је за сликовно-фотографску компоненту филмског дела. Са редитељем филма учествује у свим фазама стварања филмског дела, почевши од претприпрема пројекта (проучава сценарио и даје сугестије из свог домена рада, са редитељем се договара о карактеру и стилу филмске слике, предлаже врсту филмске траке, формат снимања и неопходна техничка средства, у сарадњи са редитељем одређује локације снимања, даје предлоге о најповољнијем времену за снимање појединих објеката ...), припреме снимања (обавља евентуална пробна снимања, са редитељем се договара око сценографије и костимографије у односу на карактеристике филмске траке и осветљења, одређује количину и врсту расвете, а са лабораторијом договара техничке услове развијања филма), самог снимања (помоћу светла ствара атмосферу слике, одређује композицију кадра и углове снимања, а често и сам изводи вожње и панораме, даје сугестије сниматељу, шефу расвете и шефу сцене, као и сугестије мајстору за специјалне ефекте, присуствује контролним пројекцијама ...) те фазе завшне обраде (сугестије при изради специјалних ефеката и најавне и одјавне шпице филма, контрола израде негатива и копија у лабораторији ...).

Значајне су разлике у овлаштењима и обиму посла између директора фотографије у британској и америчкој кинематографији. У британској кинематографији, директор фотографије (или сниматељ светла /lighting cameraman/) задужен је за одређивање осветљења сцене и за визуелни изглед филма, али нема утицаја на кадрирање и замену сочива на камери. У америчкој кинематографији, директор фотографије одлучује и о расвети сцене и о кадрирању и надређен је камерману и целокупној сниматељској екипи.

Филмски сниматељи и директори фотографије имају своја цеховска удружења (A.S.C. у САД, B.S.C. у Великој Британији, A.C.S. у Аустралији ...), а чланством у њима доказују свој висок професионални углед. [1]

Најпознатији сниматељи и директори фотографије су: Чарлс Рошер (УК-САД), Џејмс Ванг Хау (САД), Конрад Л. Хол (САД), Кристофер Дојл (Аустралија-САД), Гордон Вилис (САД), Грег Толанд (САД), Свен Никвист (Шведска), Виторио Стораро (Италија), Сергеј Урусевски (Русија), Казуо Мијагава (Јапан)... [2]

Извори

  1. ^ Филмска енциклопедија ЈЛЗ, Загреб, 1990, књига 2 (Л-Ж), под: Сниматељ, филмски
  2. ^ http://listverse.com/2009/09/12/top-10-greatest-cinematographers/

Види још

Спољашње везе